Za ono što napravi jedan radnik u Nemačkoj, na Balkanu treba – troje

Zaostajanje u produktivnosti prema drugim zemljama regije i naprednijim članicama EU, glavna je prepreka ubrzanja rasta BDP-a

Za ono što proizvede jedan radnik u proizvodnom sektoru u Nemačkoj, u Hrvatskoj je potrebno njih – troje. Ilustracija je to rak-rane privrede, niske produktivnosti, ‘alfe i omege’ (ne)uspeha zemlje u dugom roku.

Zaostajanje u produktivnosti prema drugim zemljama regije i naprednijim članicama EU, glavna je prepreka ubrzanja rasta BDP-a, kaže Svetska banka. Poručuju: produbite reforme jer u tom slučaju Hrvatska može nadmašiti evropski prosek za nešto više od decenije.

Napretka ima, ali je (pre)spor. BDP po stanovniku 2001. iznosio je 50 posto proseka EU, a 2021. dosegnuo 70 posto. Hrvatska je u poslednjih 20-ak godina u proseku rasla najsporije u srednjoj i istočnoj Evropi, s neosporno najnižim potencijalnim rastom, prenosi Poslovni dnevnik. 

”Važne reforme u povećanju produktivnosti, unapređenju kvaliteta obrazovnog sistema kao i povećanju učestvovanja na tržištu rada među najvažnijim su pokretačima koji mogu podići potencijal privrede”, istakla je regionalna direktorka Svetske banke za države EU-a Gallina Andronova Vincelette.

Suštinska poruka svodi se na jačanje institucija, smanjenje tržišnih prilika i veću produktivnost privatnog sektora. Dok Vlada poručuje da se reforme rade punom parom, realni sektor ističe njihovu problematičnu brzinu.

I u Svetskoj banci napominju da su mnoge od reformi već predviđene u Nacionalnom planu oporavka i otpornosti, a kada se sprovedu, mogle bi dati veliki podsticaj potencijalu rasta zemlje. Kao i uvek, vrag je u detalju.

”Da bi Hrvatska ubrzala svoj put prema većem prosperitetu, bilo bi potrebno produbljivanje postojećeg programa reformi. Ključni su koraci fokusiranje na povećanje produktivnosti, uključujući digitalizaciju i istraživanje i razvoj, poboljšanje obrazovnih ishoda, jačanje institucija i uklanjanje prepreka ulasku preduzeća i trgovini uz podsticanje veće konkurencije”, kažu.

Osim proizvođačkog, istaknut je ICT kao jedan u nizu iz uslužnog segmenta koji gubi na produktivnosti, a baziran je na visokoobrazovanoj radnoj snazi i izvoznom potencijalu – ključnima za podsticanje buduće produktivnosti. Nešto bolje rezultate Hrvatska ima u delu usluga, uključujući smeštaj i restorane.

Glavni ekonomista Svetske banke Josip Funda istakao je da “svi rezultati istraživanja sugerišu da postoji problem konkurentnosti na tržištu, i podaci o ulascima i izlascima, i o maržama koje kompanije mogu da naplaćuju”. U banci računaju da bi umereni paket reformi podstakao rast BDP-a po stanovniku u proseku za 0,6 bodova do 2050. čime bi se dohodak po glavi prosečnog građanina dugoročno približio proseku EU27, na 97 posto do 2050.

U scenariju ambicioznijih reformi, BDP po glavi stanovnika porastao bi u proseku za 1,4 boda do 2050. što bi Hrvatskoj omogućilo da premosti jaz u kasnim 2030-ima. Dakle, za 15-ak godina Hrvatska može dosegnuti evropski prosek (u BDP-u per capita), a potencijalno ga nadmašiti do 2050, sprovede li dubinske reforme.

(Telegraf Biznis)