U Japanu je to uvreda, a u SAD bez toga nećete biti usluženi: Razlike u davanju bakšiša širom sveta

U Americi ako ne date napojnicu za svako piće koje popijete u baru nećete biti usluženi

Trenutna rasprava o kulturi davanja bakšiša u Americi ponovo se rasplamsala posle vesti da zaposleni u prvoj Epl (Apple) prodavnici u SAD, koja ima sindikat, predlažu traženje bakšiša. To je izazvalo intenzivnu raspravu o kulturi davanja bakšiša u Americi, za koju ljudi veruju da izmiče kontroli.

U rečnik se već uvlače reči kao što su „davanje bakšiša iz griže savesti" (guilt tipping), „zamor od davanja bakšiša" (tipping fatigue), „širenje profesija koje traže napojnicu" (tip creep i tipflation), „sramoćenje na internetu zbog davanja male napojnice" (viral tip shaming).

Teme za vas

A o tome kako bi u Srbiji mogao da se reši bakšiš, čitajte u našem posebnom tekstu. 

Praksa koja izaziva podele proširila se svetom, ali niko ne prihvata ovu kulturu sa takvom snagom i žarom kao što to čine Amerikanci. U Francuskoj, „service compris" znači da je napojnica već obuhvaćena u konačnom računu. Na drugim mestima, posebno u istočnoj Aziji, ljudi su ponosni na to što nemaju tradiciju davanja bakšiša.

Da bismo istakli prastaru dilemu o napojnici, navešćemo države sa karakterističnim načinima davanja bakšiša. Svaka od njih je izabrana zbog onoga što govore o kulturi zahvalnosti na pruženoj uslugi i zbog načina na koji njihovi stavovi o davanju bakšiša odražavaju šire aspekte društva, piše BBC.

Japan

Opšteprihvaćena mudrost kaže da je Japan vrsta asketskog raja gde se otpad ne vidi, nesavršenost (ili wabi-sabi) se poštuje i društvena svest dobija umetničku formu. Ne hodajte dok jedete, budite tihi u javnom prevozu, nemojte pokazivati rukama ili štapićima za jelo, ne duvajte nos u javnosti - lista se nastavlja.

To je, takođe, mesto gde napojnice nisu samo neuobičajene, već su krajnje nepoželjne i predstavljaju uvredu. A pošto Japanci imaju kulturu usluge bez napojnica, to zaista treba da se navede stranom posetiocu uz dvostruko upozorenje dvaput - ako se ponašate tako, uvredićete ih.

„Čak i ako se putnicima kaže da se u Japanu ne daje napojnica, neki ljudi i dalje žele da pokažu zahvalnost novcem, ali to ne funkcioniše tako", rekao je Džejms Mandi iz britanske turističke agencije Unutar Japana turs (InsideJapan Tours).

„Uobičajeno je da ljudi ostavljaju novac konobarima u restoranima, a onda oni potrče niz ulicu i vraćaju im novac", navodi.

Dodaje da mnogi ne mogu da razumeju da ljudi rade njihov posao sa ponosom i da su reči „oishikatta" (bilo je ukusno) ili „gochiso sama" (hvala što ste pripremili obrok) sasvim dovoljne.

„Novac to ne može da kaže", navodi Mandi.

Japanska odbojnost prema napojnicama je opipljiva. „Shokunin kishitsu", što se grubo prevodi kao „zanatstvo", prožima se kroz mnoge aspekte japanskog života i filozofija je koju su mnogi usavršili u turističkim industrijama, od hotela preko pultova sa hranom do suši kuvara.

Zaposleni u uslužnim delatnostima obavljaju taj posao sa ponosom, a zahvalnost ćete im najčešće iskazati komplimentima, posebno ako ih udelite na japanskom jeziku, ili dubokim naklonom.

Jedini izuzetak od ovog pravila su riokani, tradicionalne japanske gostionice prekrivene tatamijem, odnosno posebnim prostirkama. Putnici mogu ostaviti novac osoblju u kimonu koje vam priprema hranu i smeštaj, ali samo kada se to uradi kako treba. Ne dajte napojnicu lično. Umesto toga bakšiš se ostavlja u posebno dekorisanoj koverti.

Egipat

Duboko ukorenjena društvena norma u Severnoj Africi, na Bliskom istoku i u Južnoj Aziji je koncept bakšiša, što znači davanje napojnice ili dobrotvorne milostinje.

Njega može direktno zatražiti taksista ili turistički vodič, ili sugestivno šaputati prodavac sa uličnih tezgi, ali na kraju znači isto, traži se poklon ili mala napojnica, bez obzira na pruženu uslugu. Pogrešno protumačeno može se prevesti kao prosjačenje.

Ali davanje milostinje siromašnima je jedno od pet načela islama i razumevanje toga će produbiti putnikovo shvatanje ovog dela sveta, pri čemu dobročinitelj postaje pobožniji zbog toga. U Egiptu su takvi bakšiši uobičajeni za radnike u restoranima, taksiste, turističke vodiče i hotelsko osoblje, ali i za vratare, higijeničare u toaletima, obezbeđenje i trgovce.

Dublji osvrt na bakšiš, takođe, otkriva da je on deo labavo definisanog sistema avansnog plaćanja, u kome turistički vodiči i hotelsko osoblje od Kaira do Asuana mogu da daju povlašćeni tretman, osiguraju vrhunski tretman i pruže usluge ako unapred date napojnicu.

Dolari su dobrodošli, kao i egipatske funte, a za osmeh dobrodošlice dovoljan je jedan do dva dolara.

U takvim okolnostima, nije neuobičajeno da se nekim čudom pojavi ključ od zaključanih vrata hrama u Dolini kraljeva ili da se muzejski toalet iznenada ponovo otvori za posetioce. A putnici neće pronaći ovu činjenicu u mnogim turističkim brošurama.

Kina

Čak i u najmodernijim kineskim megalopolisima, poput Pekinga i Šangaja, postoji osećaj sujeverja i tradicije. Napojnice se ne očekuju, daleko od toga. Iako se čini da je to teško priznati u zemlji koja je opsednuta tehnološkim otkrićima i svetom sutrašnjice, ovde je bakšiš nekada bio zabranjen.

Zaista, jedan od principa koji se poštuju u Kini jeste da su svi ljudi jednaki i niko nije sluga drugome. Ukazivanje na superiornost nad nekim drugim odavno je tabu.

I dok je Kina sve više zemlja velikih hotela i restorana u cirkuskom stilu, napojnica, posebno u manje posećenim gradovima i mestima, i dalje nastoji da bude pokazatelj lošeg vaspitanja ili mita.

Ali rast kineskog turizma, kao i prihvatanje mnogih zapadnih običaja, vodi ka postepenim promenama, kaže Megi Tijan, generalna direktorka australijske turističke organizacije Intrepid Travel, zadužena za Kinu.

„Dok se davanje bakšiša u Kini istorijski smatralo nepristojnim, vremena se menjaju. Kinezi još nemaju naviku da daju napojnice, ali bakšiši su sada prihvatljivi, posebno u većim gradovima gde ima mnogo stranih stanovnika i posetilaca", objasnila je ona.

Dodaje da je mali bakšiš portirima, turističkim vodičima ili konobarima za dobru uslugu ili posebnu pomoć, dobrodošla.

„Uprkos istoriji, meštani će biti zahvalni", navodi Tijan.

Amerika

Malo zemalja shvata kulturu davanja napojnica tako ozbiljno kao SAD. To je ukorenjeno u društvo, a ponekad turistima može biti teško da shvate ili objasne ovaj duh. Sada je uobičajeno da se na račun dodaje od 20 do 25 odsto od ukupnog iznosa, a traženje napojnica predstavlja izazov i za lokalce i za posetioce.

Zaista, ovih dana, iznos koji se daje i očekuje se znatno povećao, a nova mogućnost davanja bakšiša digitalno je dodatno zakomplikovala situaciju.

Ako je uslužno osoblje nedovoljno plaćeno i zavisi od napojnica koje dobije preko dana, takođe je tačno da sve više prodavaca, od benzinskih pumpi do Starbaksa, sada dodaje opcionu naknadu za uslugu na nekada jednostavnoj prodaji na šalteru. Suština je u tome da skoro sve, sa uslugom ili ne, može koštati dodatno.

Postoji mnogo načina da se to uradi pogrešno, na primer ako ne date napojnicu za svako piće koje popijete u baru nećete biti usluženi, a ipak samo je jedan način da to uradite kako treba.

„SAD imaju kulturu davanja bakšiša kao nigde drugde", rekao je Piter Anderson, generalni direktor turističke organizacije Knightsbridge Circle.

Dodao je da je nedavno u Njujorku kupio flašu vode u radnji i da su mu pri plaćanju tražili napojnicu.

„Sam sam uzeo vodu, odneo je na šalter i platio, a ipak se očekivalo da ostavim 20 odsto od ukupnog iznosa računa. Na previše mesta je to samo način da se osoblju daju niže plate i prebaci više troškova na kupca", navodi.

Iako u SAD postoji pokret za zabranu bakšiša i pomak ka pravičnijim metodama plaćanja osoblja, napredak je spor.

Za sada, imajte na umu da, iako je napojnica zakonski dobrovoljna u SAD, satnica za konobare i druge turističke radnike na prvoj liniji često je ispod minimalne. I uvek se isplati biti fin, posebno kada putujete kao ambasador sopstvene domovine.

Danska

Tradicionalno označena kao jedna od najsrećnijih zemalja na svetu zbog egalitarnog društva, velikodušnosti zajednice i blagonaklonosti prema drugima, moglo bi biti iznenađujuće saznati da su Danci uglavnom narod koji ne daje napojnice.

Postoji dva razloga.

Stanovnici imaju koristi od većeg bruto društvenog proizvoda po glavi stanovnika i boljeg sistema socijalne zaštite nego u većini drugih zemalja širom sveta, što znači da zaposleni u uslužnoj delatnosti, taksisti i radnici ne zavise od napojnica na isti način.

Pritom je pružena usluga navedena u računu u restoranima i hotelima. Iako bakšiš nije tradicija, u Danskoj i širom Skandinavije je norma da se zaokružuju računi u restoranu kao simbolični gest.

I što je najvažnije, kao skoro svuda u Evropi ovih dana, izvanredna usluga se obično nagrađuje ili napojnicom ili lojalnošću, što je podjednako vredno.

Iako svaka zemlja ima različita pravila u vezi sa napojnicama, a proces ponekad može izgledati kao minsko polje, važno je uvek poštovati druge kulture kada putujete. Obavezno istražite lokalne običaje davanja bakšiša pre nego što otputujete na odredište kako biste izbegli da nekoga uvredite.

(Telegraf Biznis)