Zašto su Amerikanci prestali da grade javne bazene: Viša klasa ima najveći udeo u tome
Jedan javni bazen postoji na svakih 38.000 ljudi
Javni bazeni su igrali ključnu ulogu u američkoj kulturi tokom prošlog veka. Ali kako se klimatske promene i ekstremne vrućine pogoršavaju, oni preuzimaju hitnu ulogu u javnom zdravlju.
Toplota ubija više Amerikanaca nego bilo koja druga katastrofa povezana sa vremenskim prilikama, prema podacima koje je pratila Nacionalna meteorološka služba piše CNN.
Teme za vas
Proradio prvi panoramski točak na Jadranu, a od cena se u glavi vrti više nego od vožnje
Turisti ušli u smeštaj, istuširali se, okupali u bazenu i otišli: I agencije na meti prevaranata
Ipak, baš kada javni bazeni postaju važniji nego ikad, sve manje ih je.
Početkom 2000-ih, Luisvil je imao 10 javnih bazena za oko 550.000 stanovnika. Danas grad ima pet javnih bazena za oko 640.000 stanovnika.
Tačnije jedan javni bazen postoji na svakih 38.000 ljudi u Americi, prema Nacionalnoj asocijaciji za rekreaciju i parkove.
Povlačenje vlade i privatizacija bazena i rekreacije najteže su naškodili siromašnim i manjinskim grupama, kažu istoričari i stručnjaci za javnu rekreaciju.
Naime, milioni belih porodica srednje klase napustili su gradove i izgradili bazene u svojim dvorištima. Novi stanovnici predgrađa izabrali su da organizuju seoske klubove uz naknade, a ne da grade bazene otvorene za javnost.
Gradovi se takođe bore da uposle spasioce.
Srednjoškolci i studenti imaju više opcija za letnji posao i manje je verovatno da će se zaposliti kao spasioci tokom leta nego pre.
(Telegraf Biznis)