"Uzimam bolovanje i vozim taksi da bih prehranio porodicu": Rezultati ankete o lažnim bolovanjima

Oko 70 odsto naših čitalaca koji su odgovorili na naketu nisu nikada zloupotrebili mogućnost odlaska na bolovanje

Koliko su zastupljene zloupotrebe bolovanja, odnosno otvaranja lažnih bolovanja, goruća je tema u Srbiji od kako je ministarka zdravlja Danica Grujičić najavila da će se makimalan broj dana zbog bolesti bez provere komisije smanjiti sa 60 na 15. 

Reporteri portala Telegraf Biznis sproveli su anketu ovim povodom, a rezultati pokazuju da skoro polovina ispitanika, tačnije 47 odsto njih, ne bi nikada lagali da su bolesni kako bi otvorili bolovanje, koji god motiv za to mogao da postoji.

Teme za vas

Pozitivna je stvar što dodatna četvrtina učesnika u anketi, čak 23,95 odsto njih, takođe nije nikada zloupotrebilo ovu mogućnost odsustvovanja sa posla, razlika je samo što oni ne isključuju u potpunosti opciju da to urade ukoliko im zbog nekih privatnih problema ikada zatreba.

To znači da ukupno 70 odsto naših čitalaca koji su odgovorili na naketu nisu nikada zloupotrebili mogućnost odlaska na bolovanje. 

Ipak, nešto manje od trećine ispitanija, 29,04 odsto, priznaje da je lagalo kako bi dobilo bolovanje. Od tog broja, 10,42 odsto njih je to uradilo da bi tokom "slobodnih dana" radili nešto drugo, a 18,62 odsto jer su im bili potrebni dani van radnog mesta.

Među onima koji su zloupotrebili bolovanje, a koji su nam u komenatrima objasnili i zašto, ističe se jedan čitalac koji je priznao da uzima bolovanje kako bi tokom tog perioda vozio taksi, a objasnio je da sve to radi kako bi prehranio porodicu.

Mnogi su objasnili da bolovanje uzimaju kako bi tokom leta mogli da odu na njivu i da pozavršavaju poljoprivredne radove, a iskustva pokazuju da mnogi ugostiteljski radnici uzimaju bolovanje kako bi tokom leta radili na plaćenijim destinacijama.

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata reagovala je na najavljene izmene zakona. Kako su naveli u saopštenju "ne daju radnici sami sebi bolovanje, već lekari koji imaju stručnu kompetenciju, profesionalnu i ličnu odgovornost, pre svega za svoje pacijente".

Ističu da "radnici već godinama izbegavaju bolovanje i kad su ozbiljno bolesni, jer gube ne samo 35 odsto zarade već i pravo na ozbiljne bonuse za prisutnost na radu".

Dodaju da su, prema podacima Eurostata, evropske agencije za statistiku, radnici u Srbiji u 2022. godini radili prosečno 42,3 sata, što je 2,3 sata duže od zakonom propisanog nedeljnog maksimuma i šest sati više nego što su radili radnici u zemljama EU (36,2).

(Telegraf Biznis)