Rojters: Makron urgirao kod Trudoa da Kanada ukine sankcije na ruski titanijum za evropsko vazduhoplovstvo?

Izvor blizak francuskom lideru rekao je za Rojters da je Makron uložio "značajne napore" da ubedi Trudoa da odobri izuzeće za evropske kompanije

Francuski predsednik Emanuel Makron lično je intervenisao kod kanadskog premijera Džastina Trudoa da Erbasu i drugim vazduhoplovnim kompanijama oslobode sankcije na ruski titanijum, prema trojici ljudi upoznatih sa ovim pitanjem tvrdi Rojters. Osetljivo pitanje navodno je pokrenuto tokom telefonskog poziva dvojice lidara u martu mesecu, nedeljama nakon što je Kanada raskinula redove sa saveznicima i uvela sankcije na strateški metal, što je alarmiralo francuski Erbas i druge koji se i dalje oslanjaju na ruske isporuke u fabrikama koje se nalaze u Kanadi ili negde drugde.

Izvor blizak francuskom lideru rekao je za Rojters da je Makron uložio "značajne napore" da ubedi Trudoa da odobri izuzeće za evropske kompanije. Kanadski izvor upoznat sa ovim pitanjem rekao je da je Makron pokrenuo ovu temu u razgovoru sa Trudoom 29. marta, uoči posete francuskog premijera Gabrijela Atala, koji se takođe pozabavio ovim pitanjem kada je bio u Kanadi.

Teme za vas

Najmanje još jedna evropska vlada takođe je dala podršku lobiranju, rekao je drugi izvor. Otava je u početku bila čvrsta, ali je u roku od nekoliko dana izmenila svoju politiku, dajući Erbasu i drugima izuzeće navodi Rojters u svom eksluzivnom saznanju.

Smanjenje, o čemu je prvi izvestio Rojters, izazvao je politički spor oko politike sankcija i kritike od strane ukrajinskog ambasadora.

Kancelarije oba lidera su odbile Rpjters za komentar, a Erbas je rekao da  ,,poštuje sve primenjive sankcije u vezi sa Rusijom". Izvori su govorili za Rojters pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti ovog pitanja.

Ruska državna kompanija VSMPO-AVISMA istorijski je najveći proizvođač titanijuma za vazduhoplovstvo, čija snaga i mala težina ga čine idealnim za komponente koje trpe najviše, kao što su delovi motora i stajni trap za velike avione.

Odvikavanje industrije od ruskog titanijuma i drugih kritičnih minerala proizvedenih u zemljama poput Kine, pokazalo se teškim.

- Problem je što za novu fabriku titanijuma... trebaju godine da se izgradi i može potrajati godinu ili dve da dobije sertifikat - rekao je Kevin Michaels, generalni direktor kompanije AeroDinamic Advisory. Dok je Zapad pojačao sankcije Moskvi, ranije je izbegavao da blokira pristup VSMPO-ovim specijalizovanim legurama i otkovcima iz straha da će naštetiti njegovoj vazduhoplovnoj industriji.

Neočekivana odluka Kanade da zabrani uvoz iz VSMPO poklopila se sa drugom godišnjicom invazije Moskve na Ukrajinu i zatekla je vazduhoplovnu industriju nespremnu. Preteški pozivi Otavi počeli su „odmah, bukvalno istog dana“, rekao je drugi kanadski izvor. Erbas se našao na liniji fronta.

Sav stajni trap za njegov premijerni avion A350-1000 dolazi iz jedne fabrike u Ontariju.

- Erbas je bio jedan od većih glasova koji su lobirali i to su uradili i preko francuske vlade - rekao je prvi kanadski izvor. Erbas i francuski zvaničnici odbili su da komentarišu. Odluka Kanade je uticala na lanac snabdevanja.

Američki vazduhoplovni gigant RTX odgovoran je za izgradnju stajnog trapa A350-1000 kroz fabriku svoje podružnice Collins Aerospace u Okvilu izvan Toronta. Suočen sa odlukom Otave da zabrani ruski titanijum, Collins je zaustavio isporuke sirovina, rekli su izvori. RTX je takođe odbio Rojters za komentar.

U aprilu je bila potrebna naknada od 175 miliona dolara za pokriće novih zaliha, delimično u vezi sa kanadskim sankcijama. Kanadske sankcije su takođe mogle da naškode Erbasovom rivalu Boingu, ali je američki proizvođač aviona pošteđen poremećaja zahvaljujući odvojenom odricanju koje je dodeljeno francuskom dobavljaču opreme Safran, rekli su izvori iz industrije.

Boing je u martu 2022. objavio da je prestao da kupuje titanijum direktno iz Rusije i da se smatra manje izloženim politički osetljivoj temi od svog evropskog rivala.

Ali kao i Erbas, Boing kupuje stajni trap napravljen u Kanadi za svoj 787 Dreamliner. Dva izvora iz industrije rekla su da se fabrika u Torontu koju vodi Safran i dalje oslanja na VSMPO titanijum dok kompanija razvija nove izvore u Evropi. Safran je prošlog meseca rekao da je izborio izuzeće od kanadskih sankcija u potezu za koji su stručnjaci za lanac snabdevanja rekli da bi mu omogućio da Boing ostane snabdeven sa 787 stajnim trapom.

Kako piše Rojters, Kanada nije rekla kada će odricanja isteći, ali je osoba upoznata sa planom rekla da je industriji dala tri godine. Ukrajina je pozvala zapadne zemlje da prodube svoje sankcije. Neki se plaše da bi spor sa Kanadom mogao da pogorša još jednu dilemu za avio kompanije: žalbe na sankcije ističu njihovu zavisnost od strateških materijala od zemalja izvoznica, koje bi zauzvrat mogle da iskoriste tu moć da uzvrate Zapadu.

Kina je u četvrtak saopštila da će od 1. jula kontrolisati izvoz nekih osetljivih vazduhoplovnih i svemirskih komponenti.

Telegraf Biznis nije mogao da proveri ove informacije nezavisno od Rojtersa.

(Telegraf Biznis)