Ivana se preselila u Holandiju, pa se iznenadila životom tamo: Mali stanovi, zgrade bez dece, u prizemlju ovo

Neverovatna briga o starima, o zelenilu i poljoprivredi i neprestana izgradnja puteva je nešto što je kupilo Ivanu

Ivana Hološević (49), diplomirani sociolog i master menadžer iz Bele Palanke, siguran posao u opštinskoj upravi te opštine i život u malom mestu u kome se svi poznaju, zbog ljubavi prema jednom čoveku zamenila je potpuno novim životom u holandskom gradu Os. U grad sa oko 80.000 stanovnika u holandskoj pokrajini Severni Brabant preselila se početkom prošle godine i do sada je imala priliku da proputuje celom Holandijom i upozna se dobro za zemljom lala.

Ivana je za Telegraf rekla da je nekoliko stvari fascinira od samog preseljenja u Holandiju a to su neverovatna briga o starima, o zelenilu i poljoprivredi i neprestana izgradnja puteva.

Teme za vas

- Odlaskom u penziju ljudi u Holandiji započinju jedan lep život ispunjen brojnim aktivnostima koje vole, a kojima nisu stizali da se bave u dovoljnoj meri dok su radili. Maltene svi su uključeni u različite radionice, slikaju, pevaju u horu, rekreativno se bave nekim sportom koji je prilagođen za starije osobe i svi voze bicikle kao i mladi Holanđani. Biciklističke staze su ovde na svakom koraku i kada u pretraživaču ukucate neku lokaciju pokazaće vam dolazak i biciklističkom stazom - kaže Ivana.

Prema njenim rečima, Holanđani, nakon što im deca odrastu i osamostale se, praktikuju da prodaju porodičnu kuću i presele se u stan u stambenoj zgradi koja je isključivo namenjena za stare.

- Stope poreza za kuće i stanove su velike i oni ne žele da imaju tako veliki izdatak za stambeni prostor koji ne koriste. Odlučuju se ili da kupe ili da zakupe stan manje kvadrature, ali u zgradama u kojima nema mladih i dece, pa im je mir zagarantovan. U takvim zgradama u prizemlju po pravilu postoji restoran gde mogu da se hrane, a u prizemlju se nalaze i zajedničke prostorije gde se druže i vikendom organizuju zabave. Mnogi mladi Holanđani volonterski brinu o starim ljudima - objašnjava naša sagovornica.

Dodala je da sve stambene zgrade u Holandiji, bez obzira da li su namenjene starima ili ne, imaju u prizemlju police gde stanari ostavljaju stvari koje im ne trebaju.

- Tu najmanje ima garderobe, uglavnom su različiti ukrasi, posuđe i mali kućni parati. Holanđani baš vole da ukrašavaju svoje stanove različitim sitnicama, a kada žele da ih promene ostave ih na police. Niko se ne stidi da uzme te stvari, naprotiv, smatraju da je to nešto sasvim normalno jer su vrlo štedljivi i smatraju da nije dobro bacati stvari koje mogu još da se koriste - izjavila je Ivana.

Prema Ivaninim rečima, Holanđani se veoma brižljivo odnose prema svojoj okolini i naravno nigde ne možete da vidite bačen komadić papira, a kamoli divlju deponiju.

- Nigde u Holandiji nisam videla ni najmanje parče neobrađene zemlje. Svaki delić zemlje se obrađuje i sade, pored cveća po kome su poznati, svo moguće povrće. U gradovima ima već mnogo drveća, ali svuda sade i novo. O cveću da ne govorimo. Parkovi, međublokovsko zelenilo, zelenilo na trgovima, preplavljeni su cvećem. Sade ga čak i na nadstrešnicama autobuskih stajališta. Kada uređuju neki kanal ili reku, uvek se trude da deo ostane prirodan kao što je bio, da ne bi narušili prirodni ekosistem - istakla je Ivana.

Za godinu i po dana života u Holandiji, kazala je Ivana, još nigde nije videla rupu na kolovozu ili trotaru. Svaka i najmanja pukotina se odmah sanira i postojeće saobraćajnice i biciklistiće staze se stalno presvlače novim asfaltom, tako da i po boji asfalta možete da prepoznate da li se nalazite u Holandiji ili nekoj od susednih zemalja. Holanđani, dodala je ona, veoma brinu i o svojim starim građevinama, a posebno o vetrenjačama po kojima je ta zemlja poznata, a koje se još koriste za mlevenje žita.

- U Holandiji ima dosta naših ljudi i rade najrazličitije poslove kao radnici u fabrikama i restoranima, ali i kao lekari i inženjeri. Posao ovde može da se pronađe i samo sa znanjem engleskog jezika, ali se mnogo bolji posao može pronaći sa znanjem holandskog jezika. Oni vole kada se neko trudi da uči jezik i da se uključi u društvo, a šanse za učenje su velike. Pored škola jezika, pri bibliotekama postoje klubovi gde se jezik može besplatno da uči uz pomoć volontera - izjavila je naša sagovornica.

Prema njenim rečima život u Holandiji nije preskup. Velika stavka u kućnom budžetu jeste zakup stana ili kuće, dok su cene hrane i garderobe približne onim u Srbiji.

(Telegraf Biznis)