Beograđanin uzeo mafin, pa počeo da se bori za vazduh! U prodavnicu odneo šraf, oni poručili - to nije do nas

Vreme čitanja: oko 2 min.

Da li trgovci i lanci marketa imaju ikakvu odgovornost prema tome kakve proizvode puštaju u promet, pojasnio nam je advokat Ozren Slović

Foto: Shutterstock

Sigurno ste nekada poželeli da se nakon napornog dana počastite slatkom poslasticom, nakon koje možete da uživate u ostatku dana. Upravo takav scenario je "imao" i jedan građanin koji nam se obratio sa problemom koji se u poslednje vreme sve češće dešava. Naime, kada je nakon posla u jedoj prodavnici gde kupuje svakog dana, kupio slatki kolač mafin, ni na kraj pameti mu nije palo da će mu taj mafin možda biti poslednji.

Nakon prvog zalogaja, čovek je odmah osetio da mu je neki predmet zastao u grlu, nakon čega je počeo da se guši. Srećom, njegov prijatelj, koji je inače medicinski radnik, bio pribran te je izveo tzv. Hajmlihov zahvat, kada je iz usta ispao metalni predmet nalik na šraf.

Momentalno se vratio u prodavnicu, na šta su mu ponudili zamenu mafiina, a iz pravnog tima marketa su mu rekli da oni nisu odgovorni i da potrošač treba da juri proizvođača tog kolača.

Postavlja se pitanje, da li trgovci i lanci marketa imaju ikakvu odgovornost prema tome kakve proizvode puštaju u promet?

Advokat Ozren Slović pojašnjava da je Zakonom o zaštiti potrošača jasno propisano da potrošač ima pravo od prodavca da zahteva naknadu štete koja potiče od nesaobraznosti robe, u skladu sa opštim pravilima o odgovornosti od štete, a da prodavac ima pravo da od proizvođača dalje zahteva da mu to nadoknadi. Dakle, potrošač u pogledu nesaobrazne robe ima pravo direktno prodavcu da se obrati.

Osnovno pravo potrošača je kako pravo na bezbednost - zaštita od robe i usluga koje su opasne po život, zdravlje, tako i na pravnu zaštitu - zaštita prava potrošača u zakonom predviđenom postupku u slučaju povrede njegovog prava i naknada materijalne i nematerijalne štete koju mu prouzrokuje trgovac.

Članom 57 istog zakona je propisano da u slučaju postojanja osnovane sumnje da je ugroženo pravo potrošača na bezbednost ministar predlaže vladi da donese odluku o hitnom sprovođenju zajedničke ili koordinisane vanredne inspekcijske kontrole, od strane svih nadležnih inspekcijskih organa.

Osim toga, potrošačima je na raspolaganju i obraćanje poljoprivrednoj inspekciji u nadležnosti tržišne inspekcije koja može doneti mere za otklanjanje nezakonitosti, kao i podneti prekršajne postupke za prekršaje za koje je zaprećena kazna od 300.000,00 do 2.000.000,00 dinara.

(Telegraf Biznis)