Poslodavci nekada žele da podnesete ostavku, a ovo su razlozi: Advokat pojašnjava koje su Vaše opcije

U savremenom svetu mnogi poslodavci su svesni da je za uspešnije poslovanje neophodno privući i okružiti se dobrim zaposlenima, ali je takođe činjenica da poslodavci ponekad priželjkuju da neki zaposleni daju otkaz, i to ne samo oni koji ne ispunjavaju očekivanja i kojima bi svakako dali otkaz.

Umesto da samo žele i nadaju se da će kvalitetni zaposleni sami otići iz kompanije, neki poslodavci stvaraju uslove (savršeno pravno dopuštene) zbog kojih dobri zaposleni požele da napuste posao. Mnogo je razloga zbog kojih poslodavac može želeti da natera zaposlenog na otkaz. Jedan od razloga je da rukovodstvo firme proceni da su operativni troškovi previsoki za nova zapošljavanja ili da proizvodna linija više nije popularna, pa ne znaju kako da preraspodele dotadašnje zaposlene. Takođe, sve češće veštačka inteligencija smanjuje potrebu za određenim radnicima.

Teme za vas

Bez obzira na razlog, zaposleni koji daju otkaz mogu firmi uštedeti vreme i novac, jer poslodavac neće morati da im isplaćuje otpremninu, doprinose niti finansijsku pomoć dok traže novi posao.

Jedan od načina da poslodavci nateraju radnika da samoinicijativno da otkaz jeste ukidanje hibridnog rada od kuće i prisiljavanje zaposlenih da svakodnevno dolaze na posao. Drugi način je šikaniranje zaposlenog, poput isključivanja iz svih ključnih projekata i drastičnog smanjenja radnih obaveza. Takođe, mikromenadžment može da demotiviše radnike, pa mnogi radije sami daju otkaz nego da u radnoj knjižici piše da su otpušteni.

Međutim, ovo je samo jedna strana medalje. Prema mišljenju stručnjaka, prvi koji neće pristati na svakodnevni dolazak na posao su upravo najbolji zaposleni, jer znaju da imaju izbora i da lako mogu pronaći novi posao.

Takođe, ako poslodavci primene mere osmišljene da podstaknu zaposlene na otkaz, rizikuju stvaranje negativne atmosfere u celom radnom okruženju.

Iako sve ovo zvuči ponižavajuće i nepravedno, ove strategije su pravno dozvoljene ukoliko ste se u firmi zaposlili dobrovoljno. U takvim slučajevima, kao zaposleni, jedino što možete jeste da ne date otkaz, jer je to ono što poslodavac želi, te da radite još bolje i dokažete da ste kvalitetan radnik i da bi poslodavac pogrešio ako vas otpusti.

Na kraju, stručnjaci savetuju da, čak i ako odlučite da promenite radno okruženje, nikako ne ogovarate bivše poslodavce na društvenim mrežama, jer će svaki budući poslodavac proveriti vaše naloge kako bi stekao uvid u vašu profesionalnu istoriju.

Advokat za Telegraf pojasnio je kako da prepoznate mobing na poslu, i šta su sindromi "punog" i "praznog stola".

Sindrom "praznog stola"

Kako je Sonja pojasnila, mobing predstavlja i sindrom "praznog stola", kada zaposleni ne dobija radne zadatke, isključen je iz komunikacije sa drugim zaposlenima, ili se zadaju zadaci neprilagođeni profesionalnoj kvalifikaciji (zadaci su ili prejednostavni ili preteški, zahtevaju od žrtve izvršenje zadataka za koje nije kvalifikovan…), vrlo često sa ciljem da zaposleni na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos.

Sindrom "punog stola"

S druge strane, kako advokatica navodi, mobing predstavlja i sindrom "punog stola", kada je zaposleni zatrpan mnogobrojnim zadacima, kao i zaduživanje zaposlenog i poslovima koji nisu u opisu njegovih poslova, za koje nije potrebna visoka stručna sprema koju zaposleni ima, a u cilju njegovog omalovažavanja.

- Smatra se mobingom i ponašanje poslodavca koje se ogleda u uvredljivom i ponižavajućem ponašanju prema zaposlenom, što za posledicu ima vređanje njegovog dostojanstva i ličnog i profesionalnog integriteta, što uključuje i seksualno uznemiravanje. Mobing postoji bez obzira da li su radnje preduzete sa namerom povređivanja - istakla je advokatica za Telegraf Biznis.

Za postojanje mobinga potrebna dva uslova, ponavljanje i umišljaj, kao i tri zaštićena dobra, ličnost žrtve, pogoršavanje okruženja stvaranjem neprijateljske i uvredljive radne sredine i pogoršanje uslova rada.

Kako postupiti?

- Zaposleni koji smatra da je izložen mobingu može protiv poslodavca da podnese tužbu nadležnom sudu, i ako Sud utvrdi mobing, zaposleni ima pravo na naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog povrede dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, obustavu svake dalje radnje mobinga kao i eventualnu materijalnu štetu (ako npr. zbog mobinga praznog stola zaposleni nije ostvario rezultate, a zarada mu zavisi od rezultata rada) - zaključuje advokatica Pekić.

Ceo tekst pročitajte OVDE.

(Telegraf Biznis/Poslovni)