Litijum kao strateški resurs: Kako Srbija može da postane ključni igrač u zelenoj tranziciji?

Vodeći domaći i strani stručnjaci, akademici i poslovni lideri u oblasti održivog razvoja razgovarali su na nedavno održanoj konferenciji „Look Up“ o jednoj od gorućih tema današnjice – zelenoj tranziciji i ključnoj ulozi strateških mineralnih sirovina u tom procesu. Glavna zastupnica kompanije Rio Tinto u Srbiji Marijanti Babić govorila je tom prilikom o potencijalu Srbije da kroz projekat „Jadar“ postane ključni akter u evropskim ali i globalnim lancima snabdevanja kritičnim sirovinama. Nakon konferencije razgovarali smo o litijumu kao razvojnoj šansi i daljim koracima u razvoju ovog projekta.

• Na konferenciji se učestvovali na panelu "Kreiranje lanaca vrednosti: Od sirovine do uticaja na tržište". Kako rudnik litijuma menja poziciju Srbije na tržištu?

Kao jedno od najkvalitetnijih i najbolje istraženih ležišta litijuma u Evropi „Jadar“ ima potencijal da transformiše poziciju Srbije, postavljajući je u sam centar evropske zelene tranzicije. Studija procene ekonomskog uticaja je pokazala da litijum može da privuče strateške investicije u sektore poput proizvodnje baterija, katodnih materijala i električnih vozila. To donosi mogućnost kreiranja vertikalno integrisanog lanca e-mobilnosti, koji bi doprineo otvaranju preko 20.000 novih radnih mesta i privukao direktne strane investicije od preko šest milijardi evra. S druge strane, projekat „Jadar“ predstavlja šansu za ravnomerniji regionalni razvoj Srbije i doneo bi novu perspektivu lozničkom kraju kao i celom Mačvanskom okrugu. Tokom četvorogodišnje faze izgradnje projekta bilo bi angažovano 3.500 radnika, dok bi kasnije tokom četiri decenije bilo stalno zaposleno 1.300 ljudi. Procenjuje se da bi budžet Loznice bio udvostručen kroz poreze i takse, a na dobavljače bi projekat godišnje trošio više od 300 miliona evra.

Teme za vas

• Kakve su procene globalne potražnje za litijumom u narednom periodu?

Litijum je ključna sirovina za baterije u električnim vozilima, solarnim panelima i drugim tehnologijama čiste energije. Prema proceni Međunarodne agencije za energiju, potražnja za litijumom u sektoru zelene energije premašiće 440.000 tona 2030. godine, što je 11 puta više nego 2021. godine. Agencija Benchmark Minerals je izračunala da je neophodno otvoriti više od 300 novih rudnika širom sveta da bi se zadovoljile rastuće potrebe za kritičnim sirovinama. Srbija, kroz projekat ,,Jadar’’ ima priliku da postane lider u ovom sektoru, privlačeći globalne partnere i jačajući svoju poziciju u zelenoj tranziciji.

• Nedavno je dato "zeleno svetlo" za izradu Studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Koliki vremenski period će biti neophodan da se ta studija završi?

Rešenje o obimu i sadržaju Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za podzemni rudnik daje nam rok od godinu dana za izradu studije. Tokom tog perioda, kompanija će angažovati nezavisne stručnjake koji će detaljno raditi na proceni potencijanih uticaja projekta na životnu sredinu i predložiti konkretne mere za njihovo ublažavanje. Važno je napomenuti da ovo nije proces koji počinjemo od nule. U prethodnih šest i po godina smo obavili na hiljade analiza i procena, čiji su zaključci već objavljeni u nacrtima studija. Prema mišljenju više od 100 nezavisnih stručnjaka, uz savremene tehnologije rudarenja i prerade, potencijalni uticaji eksploatacije litijuma se negde mogu potpuno sprečiti ili svesti na minimum, u skladu sa najvišim standardima Srbije i EU.

• Na šta će kompanija biti posebno fokusirana, kako će teći izrada Studije?

Naš primarni fokus biće zaštita životne sredine i zdravlje ljudi. To pre svega podrazumeva da detaljno i ozbiljni shvatimo procenu svih aspekata koji su potencijalni uticaji i koje najmodernije tehnologije i rešenja treba da implementiramo kako bismo zaštitili životnu sredinu. Zakon nam nalaže da u studiji prikažemo i objasnimo plan usklađivanja sa najboljim dostupnim tehnologijama i praksama u Evropskoj uniji. Sama studija će, kao i sva ostala dokumenta, biti potpuno transparentna. Kroz javne rasprave, građani će imati priliku da se informišu, postave pitanja i daju sugestije, jer želimo da dijalog o ovako važnom projektu bude zasnovan na činjenicama. Nakon toga, studiju će razmatrati tehnička komisija koja daje konačnu preporuku. Ukratko, rudnika neće ni biti ukoliko ne dokažemo da može biti potpuno bezbedan.

(Telegraf Biznis)