Cene CO₂ dozvola rastu: Da li ćemo uskoro plaćati i sopstveni izdah?
Tržište emisijskih dozvola u Evropskoj uniji doživelo je značajan rast, a cena po toni CO₂ probila je 83 evra, dostigavši najviši nivo od oktobra 2023. godine. Očekuje se dalji rast, pri čemu bi cena mogla da dostigne i 100 evra po toni tokom ove godine, dok dugoročne projekcije predviđaju trostruko povećanje u narednoj deceniji.
Kako funkcioniše sistem trgovine emisijama, ko su obveznici plaćanja i šta nas očekuje u budućnosti?
Trošak emisije ugljen-dioksida poznat je i kao "ETS dozvola". Prema EU sistemu trgovine emisijama, cena je probila 83 evra po toni, što je najviše od oktobra 2023. Kako cene ugljen-dioksida značajno rastu, tako su i cene dozvola porasle, pa su, na primer, 2005. godine iznosile svega 5 evra po toni.
Trošak emisije ugljen-dioksida i rast cena
Beljan tvrdi da bi cene ove godine mogle da dostignu 100 evra po toni. CO₂ dozvole plaćaju avio-kompanije, pivare, brodari i mnogi drugi tržišni akteri. Pitali smo koliko ih kompanija plaća u Hrvatskoj i zašto bi cene ovih naknada u narednoj deceniji mogle utrostručiti.
- U Hrvatskoj ima oko 50 kompanija koje svake godine za sve premašene emisije moraju platiti. Ove godine taj se spisak još proširio za brodarsku industriju, dok je avio-industrija tu od samog početka - rekao je Beljan za Bloomberg Adrija TV.
Na primeru Heinekena objasnio je šta se tačno plaća.
- Pivara iz Karlovca, Heineken, dobija dozvolu za emitovanje 100 jedinica ugljen-dioksida. Oni emituju 140, 100 dobiju besplatno, a 40 moraju platiti. Pozovu svog karbonskog brokera i kažu: 'Kupite nam tih 40.' Tih 40 kupe na berzi ugljen-dioksida u Lajpcigu, a taj novac kasnije se koristi za energetsku tranziciju, poput električnih automobila, solarnih panela i sličnih tehnologija. Što je potražnja veća, i cena je veća. Zapravo, to je igranje slobodnog tržišta – ko koliko treba da kupi. Na globalnom nivou je poznato da će cene morati da dostignu 250 dolara po toni do 2040-ih godina ako se žele postići ciljevi iz Pariškog sporazuma. Dakle, za 10 godina ove cene će biti tri puta veće.
Naplaćivanje disanja – nije mit?
U periodu od 2027. do 2028. obveznici plaćanja postaju i auto-industrija i zgradarstvo. Glavno pitanje, s obzirom na to da ljudi izdišu CO₂, jeste da li nam se već sada naplaćuje disanje?
- Ne, ali postoji nešto što se u svetu zove 'carbon budget', odnosno ugljenični proračun, koji iznosi oko 52 gigatone. Izdisanje stanovništva čini samo mali deo, dok je naglasak na industriji - objasnio je Beljan.
Cene CO₂ dozvola, smatra naš sagovornik, mogle bi u 2025. da porastu do 95 evra. A kako će politike Donalda Trampa, velikog skeptika prema klimatskim promenama, uticati na ESG agendu u svetu, saznajte u videu.
(Telegraf Biznis)