Kako su propali ovi industrijski giganti Jugoslavije? Od uspešnih preduzeća ostale samo ruševine i dugovi

Od nekada moćnih industrijskih giganata koji su poslovali na prostoru Bosne i Hercegovine danas su ostali samo tragovi prošlih vremena – napuštene fabrike, nagomilani dugovi i sećanja onih koji su u njima radili. Ljudi u srednjim i poznim godinama sa setom se prisećaju predratne industrije, koja je zapošljavala desetine hiljada radnika i bila ponos čitave zemlje.

Jedan od simbola te zlatne ere je svakako "Agrokomerc", koji su nazivali "privrednim čudom". Ovaj gigant je u svom sastavu imao čak 59 fabrika i proizvodio oko 400 različitih proizvoda, dok je u njegovim pogonima radilo više od 13.000 radnika. Ipak, od stare slave ostao je samo naziv, a pre desetak godina dug firme iznosio je čak 125 miliona evra.

Svojevremeno, "Agrokomerc" je snabdevao tržište čitave Jugoslavije i izvozio robu u čak 30 zemalja, godišnje ostvarujući prihod od pola milijarde dolara. Danas su od tih vremena ostale samo uspomene.

Ako biste današnje mlade pitali šta je TAS, malo ko bi znao da se radi o nekadašnjoj Tvornici automobila Sarajevo. Fabrika je nastala 1969. godine kroz partnerstvo sa "Folksvagenom", a prvo vozilo koje je tu sastavljeno bila je legendarna "buba".

Sedamdesetih godina prošlog veka TAS doživljava procvat – proizvodio je popularni golf, iz čijih hala je godišnje izlazilo do 15.000 vozila. Dolaskom golfa dvojke, proizvodnja je dostigla čak 25.000 automobila godišnje, pa i više.

U istom gradu poslovala je i čuvena Fabrika motora Sarajevo (Famos), koja je pre rata zapošljavala 12.000 radnika u 12 fabrika širom BiH. Godišnja prodaja firme iznosila je 400 miliona dolara, a samo od prodaje motora i delova "Mercedes-Benzu" ostvarivan je prihod od 15 miliona dolara godišnje.

Među nekadašnjim gigantima bio je i "Šipad", simbol uspešne drvoprerađivačke industrije. Ova kompanija, poznata po kvalitetnom nameštaju, u najboljim danima zapošljavala je čak 80.000 radnika i imala organizovanu proizvodnju čak i u Sjedinjenim Američkim Državama. Bio je to brend svetskog renomea, ali je, poput mnogih drugih velikih firmi, na kraju propao.

Mladi će se setiti kako je prošle godine u Banjaluci konačno srušen "Incelov" dimnjak, koji je danima stajao nakrivljen. Ali oni stariji pamte da je taj dimnjak nekada bio simbol moćne banjalučke privrede.

Industrijski kompleks "Incel" nekada je bio gigant hemijske industrije, u čijem sastavu su radile fabrike poput "Celuloze", "Viskoze", "Elektrolize" i drugih. Pre rata, "Incel" je zapošljavao oko 6.500 radnika i ostvarivao izvoz vredan više od 100 miliona dolara. Danas su većina hala napuštene, a na njihovom mestu su privatni univerziteti, preduzeća i skladišta.

Banjaluka se ponosila i firmom "Rudi Čajavec", osnovanom 1950. godine. Ova kompanija proizvodila je elektroniku za vojnu industriju, radio-prijemnike za automobile, računarsko-radarske sisteme, kamere i medicinsku elektroniku. U njenim halama, koje su zauzimale čak 84.000 kvadrata, radilo je 10.500 ljudi.

U fabrikama "Čajeveca" nekada su se proizvodili televizori, mikroprocesori i sofisticirana medicinska oprema, dok se danas na istom mestu nalaze butici, kafići i prodavnice robe iz Kine i Turske.

Posebno mesto na ovoj listi zauzima sarajevski "Energoinvest", koji je pre rata bio proglašen petom najuspešnijom kompanijom u istočnoj Evropi. Ova firma je sklapala ugovore širom sveta vredne stotine miliona dolara, a samo 1989. godine ostvarila je profit od 580 miliona dolara, dok je u njenim pogonima radilo 54.700 radnika.

Nekadašnji privredni gigant bio je i mostarski "Soko", koji je u Jugoslaviji zapošljavao 6.000 ljudi i proizvodio delove za avione "Boeing" i "Airbus". U njegovim pogonima nastalo je čak 16 tipova aviona, ali i helikopteri i vojna oprema.

Ovakvih propalih kompanija u BiH ima na desetine. Uz njihov neverovatan uspon, podjednako su zanimljivi i razlozi njihovog pada.

Ekonomista Milenko Stanić ističe da nije samo rat uništio ove firme – glavni problem je bio nedostatak podrške države.

- Veliki sistemi mogu opstati samo uz snažnu podršku države i jasnu državnu politiku. Nekada su ove kompanije poslovale zahvaljujući dobrim političkim odnosima sa drugim zemljama, ali kada je to nestalo, nestalo je i tržište", objašnjava Stanić za Nezavisne.

On dodaje da su se firme raspale i zbog lošeg upravljanja nakon privatizacije:

- Svi su mislili da mogu voditi posao sami, bez jasne strategije. Proizvodnja se usitnila, a u investicije su ušli ljudi koji nisu imali dovoljno znanja. Danas su nam pilane najveće dostignuće, ali to nije dovoljno da se ozbiljno nastupi na međunarodnom tržištu.

Propast ovih nekada moćnih preduzeća ostavila je dubok trag u privredi Bosne i Hercegovine, ali i u životima hiljada radnika koji su izgubili svoje poslove i sigurnost. Od nekadašnjih giganata ostale su samo prazne hale, dugovi i sećanja na vremena kada su jugoslovenske firme bile poznate i cenjene širom sveta.

(Telegraf Biznis)