Ova TRI GRADA su šampioni u pražnjenju evropskih fodnova: Evo gde se nalze i koliko EVRA troše!

U periodu od 2021. do 2024. godine hrvatski gradovi su iz fondova EU povukli više od 1,09 milijardi evra, što je gotovo tri puta više u odnosu na prethodni četvorogodišnji mandat kada je ukupno realizovano oko 403 miliona evra. Najuspešniji po korišćenju sredstava bili su Glina, Zlatar i Vrbovsko, svaki u svojoj kategoriji, vodeći po zbirnom indeksu ili trendu rasta.

Glina je na prvom mestu i po ukupnoj uspešnosti i po povećanju udela u ukupno povučenim sredstvima, Zlatar je ostvario najveći rast iznosa u aktuelnom mandatu, dok je Vrbovsko zabeležilo najveći procentualni napredak u odnosu na prethodni mandatni period.

Teme za vas

Fondovi EU poslednjih godina predstavljaju ključni alat za finansiranje razvojnih projekata u Hrvatskoj, a mnogi gradovi bez evropskih sredstava ne bi mogli realizovati ni približno isti obim ulaganja. Njima su se gradile i dograđivale osnovne škole i vrtići, obnavljale saobraćajnice, uređivali trgovi i javne površine, energetski obnavljale zgrade, gradile sportske dvorane i reciklažna dvorišta, razvijali sistemi odvodnje i vodosnabdevanja te sprovodili projekti iz oblasti digitalizacije, energetske efikasnosti i održivog turizma.

U periodu od 2021. do 2024. godine evropski fondovi su se posebno koristili za jačanje lokalne infrastrukture kroz Nacionalni plan oporavka i otpornosti (NPOO) i za projekte u urbanim aglomeracijama kroz mehanizam Integrisanih teritorijalnih ulaganja (ITU). Ukupno su hrvatski gradovi u tom periodu povukli tačno 1.089.246.494 evra iz evropskih fondova, prema podacima Ministarstva finansija. U poređenju sa 403.137.120 evra iz prethodnog mandata, reč je o povećanju od približno 170 procenata.

Najveći korisnik sredstava bio je Grad Zagreb, koji je u četiri godine povukao 348,5 miliona evra, odnosno više od 31 odsto ukupno povučenih sredstava. Iako prednjači po apsolutnim iznosima i po rastu (svoj udeo u ukupnim sredstvima povećao je sa 20,3 odsto u prethodnom mandatu na 32 odsto u aktuelnom), Zagreb nije uključen u dalje analize i rang-liste jer se zbog svoje veličine i administrativnih kapaciteta ne može upoređivati sa drugim gradovima.

Prema kompozitnom indeksu, koji kombinuje dva ključna pokazatelja - iznos povučenih sredstava po stanovniku i udeo u ukupno povučenim sredstvima - na prvom mestu je Grad Glina. U četiri godine Glina je povukla više od 17,2 miliona evra, što iznosi 2.419 evra po stanovniku i 1,58 odsto udela u ukupnim sredstvima.

Slede Benkovac sa povučenih 16,9 miliona evra (1.745 evra po stanovniku i udeo od 1,55 odsto), Orahovica sa 8,76 miliona evra (1.930 evra po stanovniku i udeo od 0,80 odsto), Đurđevac sa 13,4 miliona evra (1.812 evra po stanovniku i udeo od 1,23 odsto) i Petrinja sa 28,4 miliona evra (1.426 evra po stanovniku i udeo od 2,61 odsto). U prvih deset su još i Komiža, Donja Stubica, Novalja, Lipik i Knin, pri čemu su Knin i Petrinja srednje veličine, dok su ostali mali gradovi.

Kada su u pitanju trendovi rasta povučenih sredstava tokom aktuelnog mandata, najveći skok je zabeležio Grad Zlatar - sa manje od deset hiljada evra u 2021. na više od 4,5 miliona evra u 2023, a 2024. godinu završio je sa 834.694 evra. Ovo predstavlja rast od čak 8.757,75 procenata. Pored Zlatara, značajan rast su ostvarili i Krk, Ivanić-Grad, Ivanec, Sveti Ivan Zelina, Delnice, Buzet, Pregrada, Hrvatska Kostajnica i Sisak.

Ako se uporedi promena između dva četvorogodišnja razdoblja - koliko je grad povukao iz fondova od 2017. do 2020., a koliko u periodu od 2021. do 2024. - najveći rast je ostvario Grad Vrbovsko. Sa 28.606 evra iz prethodnog mandata na preko 1,55 miliona evra u aktuelnom, što je povećanje od 5.330 odsto. Slede Novigrad sa rastom od 3.486,7 odsto i Glina sa skokom sa 791 hiljade na više od 17 miliona evra. U vrhu su i Krk, Ivanić-Grad, Kastav, Sveti Ivan Zelina, Duga Resa, Jastrebarsko i Zlatar, sa rastom od 844,26 do 1.297,13 procenata. Ukupno je 97 gradova povećalo korišćenje sredstava iz fondova EU, od kojih je 65 ostvarilo rast od preko 100 odsto, 36 više od 300 odsto, a 16 više od 500 odsto.

(Telegraf Biznis/Jutarnji.hr)