"Dosta je više, ne možemo da SPAVAMO od njih!": Zemlja koja živi od TURIZMA sita turista, galame i tuča

Živopisni tapas barovi i bučni festivali na otvorenom privlače milione turista u Španiju, ali lokalnom stanovništvu je dosta galame koju donose njihovi sunarodnici.

„Jedino što nas razlikuje od drugih zemalja jeste to što smo bučniji“, napisao je španski pisac Ignasio Pejro u dnevnom listu El Pais. „Imamo reči za zabavu… koliko i Eskimi za sneg“, našalio se.

Teme za vas

Kada stranci prvi put uđu u prepun španski bar, često zaglušujuću buku zamene za tuču.

Leti je još gore - vrućine izbacuju veseljake na ulice i terase barova, dok se slave praznici svetaca zaštitnika, održavaju Parade ponosa, vatrometi i koncerti. U istorijskim četvrtima Madrida, Barselone i Valensije, gde mnoga domaćinstva nema klima uređaj, prozor je jedina nada za osveženje – ali tada nema šanse da se zaspi od buke.

Ogromno nezadovoljstvo deli i Toni Fernandez, koji već 15 godina živi preko puta bara u madridskoj četvrti Čueka, poznatoj po ludim žurkama.

„Ako imate lak san, ovo je nemoguće“, kaže 58-godišnji frizer za AFP, dodajući da san o preseljenju sve češće postaje stvarna potreba.

Oni koji se bune protiv buke često su etiketirani kao „cendravci, asocijalni, preosetljivi“, kaže Jomara Garsija, advokatica i predsednica Udruženja pravnika protiv buke.

„Pravo na privatnost, nepovredivost doma – poznato i kao pravo na odmor – ima prednost nad pogrešno nazvanim ‘pravom na slobodno vreme’“, ističe Garsija.

„To takozvano pravo na zabavu – nije osnovno ljudsko pravo“, naglašava ona.

"Ovo je Španija“ – i to više nije opravdanje

Zbog talasa tužbi i inicijativa, pravne akcije protiv buke više nisu retkost, a nove građanske inicijative niču širom zemlje.

Koncerti na stadionu Santijago Bernabeu (Real Madrid) obustavljeni su nakon žalbi stanovnika, dok su tereni za popularni padel sport i crkveni festivali svetaca zaštitnika izazvali bes zbog preglasnog ozvučenja.

Žalbe su stigle čak i na školska igrališta u Barseloni, što je dovelo do toga da regionalni parlament Katalonije donese odluku da se igrališta izuzmu iz propisa o buci.

U tom haosu, „Centar tišine“ u Madridu, koji vodi katolički dominikanski red, nudi oazu mira za pedesetak ljudi nedeljno, usred gradske vreve.

Kada je otvoren 2011, centar je delovao kao ekscentrična ideja, ali danas, kako kaže upravnica Elena Ernandez Martin, „postoji sve veća potreba za mestima tišine i meditacije“.

Ana Kristina Ripolj, profesorka filozofije koja se često povlači u ovaj centar, kaže da se stav Španaca prema buci nije nimalo promenio.

„Mislim da ne postoji nikakva svest“, kaže 59-godišnja Ripolj, prisećajući se situacija kada su se putnici u metrou ljutili jer ih je zamolila da stišaju muziku sa svojih telefona.

„Ima čak i ljudi koji vam kažu: ‘Ovo je Španija’“, zaključuje ona.

(Telegraf Biznis)