Kina drži svet u ŠACI: Tramp prinuđen na OČAJNIČKE poteze

Pozivajući se na neimenovane izvore, ugledni britanski magazin The Economist nedavno je preneo ciničnu opasku koja (navodno) kruži u diplomatskim krugovima od trenutka kada je došlo do eskalacije trgovinskog rata, isprovocirane još strožim restrikcijama na izvoz retkih metala iz Kine. Naime, neko je pronicljivo zaključio kako bi Bela kuća trebalo da tuži Peking zbog grube povrede intelektualne svojine, jer je novi regulatorni okvir, kojim Kina nemilosrdno ucenjuje kupce, zapravo vrlo verna kopija američkog režima kontrole izvoza strateških proizvoda (kao što su čipovi neophodni za razvoj veštačke inteligencije).

Besnu reakciju američke strane nije trebalo dugo čekati – Donald Tramp je zapretio novim, drastično višim carinama na kineske proizvode iz uvoza, a pomalo očajnički potez američkog predsednika možda najbolje govori o tome u kojoj meri Kina drži u šaci ostatak sveta kada su u pitanju opskurne sirovine poput disprozija i neodimijuma, koje najčešće svrstavamo u grupu retkih metala. I koje, da stvar bude još zanimljivija, uopšte nisu retke, ali se taj termin odomaćio zbog kompleksnog i skupog procesa ekstrakcije.

Teme za vas

Reč je o elementima koji se pojavljuju u prilično niskim koncentracijama, najčešće u kombinaciji sa konvencionalnim sirovinama poput gvozdene rude, a ta je činjenica svakako doprinela porazu nevidljive ruke tržišta u sukobu sa državnim intervencionizmom partijskih aparatčika u Pekingu, piše Poslovni.hr.

Skroman sektor

Najbolja ilustracija te teze je rudnik Mauntin Pas (Mountain Pass) u Kaliforniji, danas jedini funkcionalan na američkoj teritoriji: nekada davno bio je ključan izvor retkih metala na globalnom nivou, ali je zatvoren još 2002. godine zbog štetnog uticaja na životnu sredinu i nelojalne konkurencije iz Kine, koja je – zahvaljujući izdašnim državnim subvencijama – proizvodnju retkih metala učinila komercijalno neisplativom.

Pritisnuta niskim cenama sirovina na relativno malom tržištu, konkurencija se iz godine u godinu povlačila, zatvarala rudnike i obustavljala proizvodnju, i tako se svet danas našao u situaciji da između 80 i 90 posto ukupne svetske proizvodnje retkih metala stiže iz Kine.

Dodatni problem predstavljaju relativno skromne proporcije sektora u celini. Dok Goldman Saks navodi brojku od oko 6,5 milijardi dolara, a veštačka inteligencija barata dvostruko većom cifrom (na godišnjem nivou) iz drugih izvora, nominalno ogromna razlika zapravo je zanemarljiva u širem kontekstu – ekvivalentnu vrednost sirove nafte svet potroši za samo jedan ili dva dana.

Kina godinama nije skrivala svoje namere – ozbiljna u nakani da retke metale pretvori u ključnu polugu moći – ali su se stvari na Zapadu sporo micale sa mrtve tačke, uprkos krucijalnoj ulozi sirovina u visokim tehnologijama i vojnoj industriji.

Američka kontraofanziva

Ranije pomenuti Mauntin Pas 2017. godine preuzela je kompanija MP Materials, ali je još dugo vremena nakon toga sirovine i dalje slala na preradu u Kinu – što možda najbolje opisuje stratešku prednost kojom Si Đinping (Xi Jinping) opetovano licitira, provocirajući salve besa američke strane.

Sada je svima jasno da tržište, lišeno podrške državnog sektora, ne može iznedriti kredibilnu alternativu kineskim dobavljačima. Otuda i ulaganje od 400 miliona dolara, kojim je američko Ministarstvo odbrane u julu ove godine steklo 15% vlasničkog udela u MP Materials-u, obezbedivši sredstva neophodna za dalju ekspanziju rudnika i pokretanje proizvodnje magneta u Teksasu – uz neizbežno administriranje cenama koje osiguravaju profitabilnost.

Tržišni optimizam

Taj logičan (i posve očekivan) potez Bele kuće izazvao je burnu provalu optimizma na tržištima kapitala, pretvorivši šačicu izdanja u istaknute dobitnike.

Dok većina investitora pažljivo prati izvedbu “Mag 7 izdanja” (tehnoloških sedam najvećih svetskih kompanija), ili barem zadovoljno trlja ruke dvoznamenkastim rastom vrednosti berzanskih indeksa širom sveta, tržišna kapitalizacija MP Materials-a se od početka doslovno učetvorostručila.

Bitno slabijih, ali i dalje impresivnih 180% rasta cene akcija u posmatranom periodu beleži australijska kompanija Linas (Lynas Rare Earths), a uz takve rezultate, krivulja kretanja S&P 500 indeksa (u plusu oko 17%) deluje kao ravna linija.

Geopolitičko kockanje

Indeks izgleda tek nešto bolje u poređenju s malobrojnim tematskim ETF fondovima koji su, na ovaj ili onaj način, naslonjeni na retke metale, bogato nagrađujući ulagače koji su se spremno kockali sa geopolitičkim faktorima, tipujući na neki oblik državne intervencije.

No, vredi se podsetiti događaja iz prošlosti – epizode u kojoj su se Japan i Kina sukobili (na političkom planu) oko problema razgraničenja, zbog čega je Kina krajem 2010. godine drastično ograničila izvoz retkih metala u Japan.

Tada MP Materials nije bio na berzi, ali je cena akcija Linas kompanije (na Volstritu) u prvoj polovini 2011. godine dostigla čak 25 dolara, iako se još početkom 2009. godine kretala oko jednog dolara po akciji.

Strah od kineske ucene tada je uzburkao duhove, ali samo nekoliko godina kasnije Linas je ponovo pao na mizernih dolar po akciji. Izvedba akcija tog tandema proteklih godina bila je prilično razočaravajuća, što jasno pokazuje u kojoj meri su investitori zavisni od političkih događaja.

Razvoj situacije zasad ide u njihovu korist, ali ostaje veliko pitanje koliko dugo mogu računati na podršku američke administracije.

(Telegraf Biznis)