Luka otkrio koliko zapravo ZARAĐUJE na ULICI! Iznos će vas šokirati, a i njegov način života

Na zadarskom keju, među uličnim sviračima i turistima koji drže telefone visoko u vazduhu, sedi mladić s gitarom u krilu i pogledom u daljinu. Zove se Luka, ima 26 godina, dolazi iz okoline Osijeka i već treće leto zaredom provodi na ulicama jadranske obale - peva, svira i pokušava da preživi.

Ali Luka nije još jedan muzičar koji "traži sebe". On je odlučio da mu je dovoljno da ima gitaru, komad pločnika i otvoreno srce. Tu počinje njegova priča.

Teme za vas

- Na keju sviram srcem, i ljudi to osete. Nisam nikakav virtuoz, ali ljudima ne treba savršenstvo - treba im osećaj. Kad sviram Wish You Were Here ili Moja domovina, vidim im u očima šta im to znači. Neko stane i ćuti. Neko se rasplače. Neko klimne glavom i ubaci 10 evra. To su moji najiskreniji trenuci - rekao je Luka za Dnevno.rs.

Obišao je gotovo celu obalu - od Rovinja i Pule, preko Rijeke i Zadra, do Splita i Dubrovnika. Kaže da se svuda može zaraditi, ako znaš kad stati, gde stati i - šta svirati.

- Ako je dobra noć i ima ljudi, zaradim 60, 70, nekad i 100 evra. Leto je sjajno. Ali bude i dana kad ne uleti ni 10. Ipak, nisam ovde zbog para. Novac mi je samo sredstvo da idem dalje - kaže.

Putuje s rancem i gitarom

Luka živi minimalistički - u rancu nosi šator, tanjir, nekoliko majica, flastere za prste i jednu svesku sa tekstovima koje sam piše. Putuje isključivo autostopom, a kad ga niko ne pokupi - hoda.

- Najduže sam čekao kod Križišća - šest sati na suncu. Niko nije stao. A onda me pokupio bračni par iz Češke i odvezli me do Senja. Na kraju su mi platili i burek - ispričao je.

Spava gde stigne - na plažama, u kampovima, ponekad kod poznanika. Hranu kupuje na akcijama, a dešava se da mu prolaznici donesu sendvič ili pivo.

- Najluđa scena? Nosili su me oko Foruma kao trofej - kaže kroz smeh.

Kaže da se ulična svirka ne može porediti s nastupima u klubovima, jer je kontakt s ljudima neposredan i nepredvidiv.

- Jednom u Zadru, grupa Iraca me pitala da li znam Wonderwall. Rekao sam da znam. Dali su mi 20 evra, pevali u glas, a onda me podigli na ramena i nosili oko Foruma. Bilo mi je i smešno i neprijatno - priseća se.

Ponekad ga meštani zaustave i pozovu na kafu. Imao je i ponude da svira u restoranima, ali nije želeo da se veže. Sloboda mu je, kaže, važnija od sigurnosti.

Iza osmeha - teška prošlost

- Odrasla me baka. Kad je umrla, sve se raspalo. Radio sam u skladištu, ali nisam više mogao - gušio me beton. Dao sam otkaz, uzeo gitaru i otišao za Pulu. Prvog dana sam zaradio 50 kuna i osećao se kao milioner - priča Luka.

Od tada svako leto provodi na putu. Zimi se vraća kući, pomaže ocu oko drva, ponekad radi fizičke poslove. Ali leto je njegovo vreme.

- Ne treba mi mnogo. Gitara, ljudi i put pod nogama. Kad imam 20 evra u džepu, meni je to luksuz - kaže.

San mu je - Lisabon

Na pitanje šta dalje planira, kaže:

- Voleo bih da stignem do Portugala. Do Lisabona. Da sviram u njihovim uličicama, među fado muzikom. Ne znam kad, ali znam da hoću. Možda već sledećeg leta.

I na kraju dodaje:

- Nemam auto, nemam stan, ali imam hiljade priča koje ću pričati unucima. Ako ništa drugo - znam da sam živeo po svom.

(Telegraf Biznis)