Kako je Den Tana živeo američki san: Kupio restoran za dolar pa od njega napravio "rudnik zlata"

Dobrivoje Tanasijević, poznatiji kao Den Tana, čuveni biznismen preminuo je danas u 90. godini života. Ugledni restorater iz Los Anđelesa, svoju karijeru počeo je kao fudbalski talenat a nastavio u svetu filma i ugostiteljstva. Njegov restoran "Den Tana's" u Los Anđelesu posećivale su najveće Holiduske i svetske zvezde.

Rođen je 25. maja 1935. godine u Čibutkovici, tadašnjoj Kraljevini Jugoslavija. Njegovo detinjstvo obeleženo je ljubavlju prema fudbalu, a kao mladić igrao je za Crvenu zvezdu.

Teme za vas

Tana je pričao da je tokom Drugog svetskog rata a potom i u komunističkoj Jugoslaviji život bio težak te da je sa deset godina zaradio prve novce pomažući seljacima da prodaju svoju robu u Beogradu, i da je tada naučio kako da zaradi i da se uz posao ne treba u životu plašiti ničega.

- Maštao sam da budem fudbaler i glumac u Holivudu. Uspeo sam daleko više nego što sam sanjao. Smatram sebe najsrećnijim čovekom na kugli zemljaskoj. Ne bi menjao svoj život ni sa jednom osobom - rekao je Tana.

Kao 17-godišnjak je sa reprezentacijom stigao u Brisel 1952. godine, gde je odlučio da ostane nakon pretnje političkih komesara da ga više neće pustiti iz zemlje, potpisavši za klub Anderleht, ali je ubrzo prodat Hanoveru, a odatle je otišao u Kanadu, da bi na kraju zaigrao fudbal i u SAD.

U Americi je naučio engleski jezik nameran da ostane, upisao je glumačku školu da bi se unapredio, družio se sa gangsterima, bogatašima, sirotinjom i lopovioma, ali se držao svog izabranog puta koji je "najteži, a pravi put - da se ne plašite posla, da ne lažete, da navijate za svakoga da je uspešan".

Njegovo delanje u filmskoj industriji nije bilo limitrirano samo na Holivud, pa je tako, između ostalog, bio i koproducent filma "Poseban tretman" (1980) reditelja Gorana Paskaljevića koji se našao u Kanu.

Ugostiteljski biznis

Den Tana je restoran uspeo da ga kupi za jedan dolar, a od njega je napravio rudnik zlata, a zatim ga proda za milione.

- U ugostiteljstvo sam ušao da spasim dva prijatelja koji su bili popularni i bogati ali su imali probleme. Da ne bi zatvorili restoran, ponudili su mi da ga kupim za 30.000 dolara. Kako ja nisam imao taj novac, dogovorili smo se da im dam odmah jedan dolar da uđem u biznis i da kasnije, u ratama po 10.000 dolara otplatim i ostatak. Tako sam sasvim neplanirano postao vlasnik američkog restorana kome sam promenio ime u "Den Tana's". U tom trenutku želja mi je bila da pomognem njima, a zapravo sam najviše pomogao sebi - piše Blic.

Restoran "Dan Tana's" postao je jedno od najprestižnijih mesta u Los Anđelesu. Među brojnim slavnim ličnostima koje je ugostio, Den Tana posebno izdvaja priču o Al Paćinu, koji je kao mladi glumac ovde zaradio svoje prve pare u Holivudu.

Tanasijević se priseća da je Al Paćino došao u restoran sa jednim kolegom, čuvši da je mesto idealno za upoznavanje agenata i uticajnih ljudi iz filmske industrije. Pošto nisu imali rezervaciju, dopušteno im je bilo da čekaju uz šank.

- Dok su čekali, prišla im je dama i dala mu parče papira – to je kad ostavljaš kaput. On je pridržao kaput, a ona mu je dala deset dolara. Poručili su po dva martinija i tako zaradili prve pare u Holivudu - prisetio se Tanasijević, ističući koliko je njegov restoran bio odskočna daska za brojne buduće zvezde filmske scene.

Muke sa restoranom

Da bi restoran "Dan Tana's" zaživeo, Dobrivoje Tanasijević morao je da uloži dodatnih 20.000 dolara, ali početak nije obećavao uspeh. Česte su bile noći bez ijednog gosta, a izgledi da mesto postane prepoznatljivo činili su se gotovo nikakvim. Ipak, sudbina je imala drugačiji plan, i jedan slučajan posetilac promenio je tok istorije restorana.

- Desilo se da je jedan od tih gostiju bio glavni urednik za kritiku u hrani lista "Los Anđeles Tajms" čije je izdanje izlazilo u milionskom broju. On je posle nekih mesec dana napisao članak da je restoran "Den Tanas" najbolji italijanski restoran u Kaliforniji. Posle toga članka posao je uzleteo. Mi nismo mogli da primimo sve goste, a za jednu noć bilo je po 250 večera, a kapacitet restorana je 65 ljudi. Odjednom su svi želeli da posete moj restoran i od tada, pa do danas, ukupno 58 godina, nije bilo večeri da restoran nije pun. Rezervacije su se pravile mesecima unapred, a za veče smo odbijali preko 700 ljudi jer nismo imali mesta.

Kako je govorio, radnici u restoranu su oduvek su bili od ključnog značaja.

- U restoranu su radnici veoma važni jer oni imaju kontakt sa gostima, tako da oni mogu da vam pomognu da se gosti ponovo vrate, a mogu i da vas upropaste - rekao je Tana.

Od početnih 100 dolara prometa dnevno, restoran je brzo dostigao 20.000 dolara dnevno, pretvorivši se u pravi "rudnik zlata".

- Svi smo od toga dobro zarađivali. Konobari su u to vreme zarađivali 500 dolara dnevno samo od bakšiša, a plus su imali platu. Toliku zaradu tada nije imao ni potpredsednik države - prisećao se on.

Iako je Tanasijević bio angažovan i u filmskoj industriji, najviše je zaradio upravo od restorana.

- Definitivno od restorana. To je bio "rudnik zlata" i zahvaljujući njemu ja sam školovao moje ćerke u najboljim školama na svetu, obezbedio svoj život, život bivše žene, ali sam takođe od toga odvajao i ulagao u ove druge biznise u koje sam ušao ne zbog novca, već iz ljubavi prema toj profesiji - istakao je.

S druge strane, filmska karijera donela mu je manju zaradu, ali veliko zadovoljstvo i priznanje.

- Najmanje sam zaradio na filmu, ali pošto sam studirao glumu, tu sam izuzetno uživao i postigao veliki uspeh. Sa filmom "Kičma" 1979. godine ušao sam u Kan, a naredne godine sa filmom "Poseban tretman", što se Jugoslaviji nije desilo 13 godina ranije - rekao je.

Godinama je bio član Akademije filmske umetnosti u Americi i deo komiteta koji dodeljuje „Oskara“ za najbolji strani i najbolji američki film. Njegova ćerka, Gabrijela Tana, preuzela je filmsku kompaniju, koja je danas prepoznata kao velika svetska kuća u industriji.

Prodaja restorana

Restoran "Dan Tana's" godinama je bio legendarno mesto u Los Anđelesu, privlačeći pažnju slavnih glumaca, režisera, sportista i milijardera, ali Dobrivoje Tanasijević ga nikada nije stavljao na prodaju. Iako su ponude stizale u milionima, novac mu nikada nije bio prioritet. Kada je konačno odlučio da restoran proda, želeo je da posao završi sa dugogodišnjim menadžerom, ali se okolnosti promenile i na kraju je restoran prodat za znatno veću sumu – uz jedan jedini uslov: niko od zaposlenih ne sme biti otpušten narednih pet godina.

- Stalno sam imao ponude, ali restoran nikada nije bio na prodaji. Zainteresovani su bili režiseri, poznati glumci, sportisti, biznismeni, milioneri i mulitimilijarderi. Govorili su mi: "Ako ikada odlučiš da prodaš ovaj restoran, molim te prodaj meni". Cifre su bile u milionima. Međutim, meni novac nikada nije bio prioritet.

- Kada sam odlučio da ga prodam, iz razloga jer više nisam mogao tome da se posvetim, početna cifra je bila 4 miliona, i želeo sam da ga prodam menadžeru restorana. Iz nekih razloga nismo uspeli da sklopimo posao ali se priča o prodaji pročula i u tih nedelju dana drugi su se takmičili ko će dati veću ponudu. Prodao sam ga jednoj dami, za mnogo više od moje početne cene. Imao sam sam jedan uslov, a to je da ne može da otpusti nijednog zaposlenog narednih 5 godina.

(Telegraf Biznis)