Nacistička senka BMW-a: Kako je jedna porodica utkala svoje krvavo nasleđe u DNK nemačkog giganta

Istorija je ime Magde Gebels zapamtila kao ultimativni primer fanatizma i krajnjeg kukavičluka, ali i upozorenje. Dok se Treći Rajh rušio oko nje, skrivena u Hitlerovom bunkeru, ne mogavši da zamisli svet koji "dolazi posle Firera", Magda je sa sobom u smrt odvela i svoje šestoro male dece.

Ipak, njeno nasleđe i povezanost sa Nemačkom se nisu završili tog dana 1945. godine. Zarobljen u logoru u Severnoj Africi nalazio se njen prvenac, Harald Kvant, jedan od naslednika porodice koja i danas upravlja gigantom Bayerische Motoren Werke odnosno BMW.

Teme za vas

Mladi Harald

Budući industrijalac se rodio u prvom braku Magde Gebels, rođene Ritšel, sa Gunterom Kvantom. Ovaj moćni poslovni čovek je maksimalno iskoristio svoju posrednu povezanost sa Nacističkom partijom i režimom Adolfa Hitlera.

Kada je imao samo deset godina Harald je 1931. godine prisustvovao događaju koji će odrediti značajan deo njegovo života. Odeven u uniformu organizacije Dojčes Jungfolk (Deutsches Jungvolk, podmladak Hitlerjugenda), pratio je majku do oltara gde se venčala sa Jozefom Gebelsom, dok im je kum bio Firer lično.

Godine 1934. Harald je otišao od oca i život nastavio sa majkom pridruživši se porodici Gebels.

Ratne godine proveo je kao poručnik Luftvafe, učestvujući u Borbi za Krit, i operacijama u Rusiji i Italiji. U potonjoj su ga i zarobili pripadnici savezničkih snaga te je kraj rata dočekao u zatvoru u Bengaziju u Libiji odakle je pušten 1947. godine.

Ratna mašinerija Guntera Kvanta

Gunter Kvant je svoju industrijsku imperiju tokom Drugog svetskog rata transformisao u jedan od najmoćnijih stubova nacističke ratne mašinerije, direktno profitirajući od bliskosti sa Adolfom Hitlerom i statusa "vođe ratne privrede" (Wehrwirtschaftsführer). Uz svesrdnu pomoć nacističke partije, Kvant je sprovodio proces "arijanizacije" agresivno preuzimajući fabrike od jevrejskih vlasnika po višestruko nižim cenama, čime je drastično proširio svoj holding.

Njegova ključna kompanija AFA (današnja VARTA) držala je monopol na proizvodnju akumulatora za nemačke podmornice i rakete V-2. Taj enormni profit bio je doslovno natopljen krvlju: u njegovim pogonima je pod nehumanim uslovima radilo preko 50.000 prinudnih radnika i zatvorenika iz koncentracionih logora (poput Nojengamea), koji su često bez ikakve zaštite rukovali otrovnim olovom, što je za mnoge bila smrtna presuda.

Uloge njegovih sinova u ovoj mračnoj industrijskoj eri bile su jasno podeljene između operativnog upravljanja i ideološkog prestiža.

Herbert Kvant, Gunterov stariji sin, bio je očeva desna ruka i aktivno je učestvovao u upravljanju porodičnim firmama, uključujući i učešće u odlukama o radnoj snazi, čime je direktno pripreman za preuzimanje imperije.

S druge strane, Harald Kvant je veći deo rata proveo kao oficir na frontu, ali je kao Gebelsov posinak služio kao najsnažnija simbolična spona između krupnog kapitala i političkog vrha Rajha.

Obojica su, uprkos različitim ratnim putevima, ostali jedini naslednici "nacističkog kapitala" koji je stvoren kroz ratne zločine i konfiskaciju. Upravo im je to netaknuto bogatstvo omogućilo da nakon rata, umesto na sudu, završe u upravnim odborima i postanu većinski vlasnici giganata poput BMW-a.

BMW

Tokom Drugog svetskog rata, BMW (Bayerische Motoren Werke) je funkcionisao kao jedan od najvažnijih centara nemačke vojne industrije, primarno fokusiran na proizvodnju moćnih radijalnih motora za avione Luftvafea, kao što je bio čuveni BMW 801 korišćen u lovcima Focke-Wulf 190. Iako kompanija tada još nije bila u vlasništvu porodice Kvant, ona je bila duboko integrisana u sistem prinudnog rada nacističkog režima.

U fabrikama širom Minhena i u ozloglašenom pogonu u Alahu (pod-logor Dahaua), radilo je oko 50.000 ljudi, od kojih su više od polovine bili ratni zarobljenici i logoraši. Uslovi rada bili su surovi, a logoraši su korišćeni kao potrošna radna snaga za održavanje masovne proizvodnje neophodne za Hitlerov ratni pohod. BMW je tada bio javno akcionarsko društvo pod direktnim nadzorom ministarstva naoružanja.

Preuzimanje kontrole od strane porodice Kvant dogodilo se tek 1959. godine, u trenutku kada je BMW bio na ivici potpunog bankrota i pred preuzimanjem od strane rivalskog Daimler-Benza (Mercedesa). Na sudbonosnoj skupštini akcionara 9. decembra 1959, Herbert Kvant je doneo odluku da rizikuje porodično bogatstvo uprkos savetima bankara.

On je iskoristio ogromnu akumulaciju kapitala koju je njegov otac Gunter stekao tokom rata i povećao svoj udeo u kompaniji na blizu 50 odsto, sprečio prodaju Mercedesu i finansirao razvoj modela "Nova klasa" (Neue Klasse).

Time je porodica Kvant trajno transformisala BMW iz ratne fabrike u privatnu imperiju, čime je bogatstvo stvoreno u mračnim godinama Trećeg Rajha postalo temelj današnjeg globalnog automobilskog giganta.

Sačuvani milioni

Porodica Kvant je uspela da sačuva svoje ogromno bogatstvo i industrijsku imperiju kroz proces denacifikacije zahvaljujući veštom pravnom manevrisanju i promeni geopolitičke klime na početku Hladnog rata.

Iako je Gunter Kvant bio uhapšen 1946. godine i proveo dve godine u internaciji, on je 1948. godine pred sudom klasifikovan samo kao "saputnik" (Mitläufer), što je bila kategorija za ljude koji nisu bili ideološke vođe režima, već su se samo prilagođavali. Njegova odbrana, koja se zasnivala na tvrdnji da ga je Jozef Gebels primorao na saradnju zbog ličnog animoziteta, bila je uspešna jer su zapadni saveznici u tom trenutku već počeli da daju prioritet ekonomskoj obnovi Nemačke nad kažnjavanjem industrijalaca.

Budući da su njegove fabrike, poput Varte, bile od vitalnog značaja za infrastrukturu nove Zapadne Nemačke, Gunteru je dozvoljeno da zadrži vlasništvo nad svim kompanijama bez konfiskacije imovine.

Decenije koje su usledile obeležio je strogi porodični "zid ćutanja" i odbijanje plaćanja bilo kakve restitucije žrtvama prinudnog rada, čime je kapital stečen u ratnim zločinima ostao netaknut i poslužio kao osnova za kasniju dominaciju u BMW-u.

Vlasnička struktura

Danas je porodica Kvant i dalje najmoćniji akcionar kompanije BMW, držeći kontrolni udeo koji im omogućava da donose sve ključne odluke.

Nakon Haraldove smrti 1967. godine, došlo je do postepenog razdvajanja poslova unutar porodice. Haraldova grana porodice je prodala svoje udele u BMW-u Herbertovoj grani i fokusirala se na druge investicije i upravljanje sopstvenim bogatstvom (kroz Harald Quandt Holding).

Da se zločin, izgleda, isplati pokazuje put porodice Magde Gebels. Njen bivši suprug je maksimalno profitirao od Nacističkog režima. Njeni posinak i sin su nasledili očevo bogatstvo i nastavili da ga uvećavaju u decenijama posle rata, a njeni unuci danas uživaju sve privilegije povlašćene elite.

(Telegraf Biznis)