Šta donosi povećanje minimalca u Nemačkoj: Mnoge kompanije najavljuju otkaze!

Nemačka se početkom 2026. suočava sa novim ekonomskim izazovom: vlada kancelara Fridriha Merca odlučila je da od 1. januara 2026. ponovo poveća minimalnu satnicu. Iako se politički predstavlja kao mera za veću socijalnu sigurnost, novo istraživanje Ifo instituta ukazuje da bi posledice po privredu mogle biti veoma negativne.

U trenutku kada nemačka ekonomija već trpi pritisak zbog visokih troškova energije, rasta broja stečajeva i slabe potražnje, poslodavci upozoravaju da bi novo poskupljenje rada moglo biti „kap koja preliva čašu“.

Teme za vas

Prema istraživanju sprovedenom u oktobru 2025. na više od 4.600 kompanija, čak 37 odsto firmi biće direktno pogođeno novim povećanjem minimalca. Više od petine (21,7 odsto) već sada planira smanjenje broja zaposlenih, što znači da bi radnici sa najnižim primanjima mogli ostati bez posla upravo zbog mere koja je trebalo da im pomogne.

Istraživač Ifo instituta Sebastijan Link upozorava da poslodavci rast minimalne zarade vide kao „značajan porast troškova rada“, što u vreme ekonomske slabosti može biti posebno opasno. Pored otpuštanja, brojne firme najavljuju i smanjenje investicija, što usporava razvoj, ali i povećanje cena, što dodatno opterećuje potrošače.

Minimalna satnica raste u nekoliko faza: nakon povećanja na 12,82 evra u 2025, od januara 2026. iznosiće 13,90 evra, a već 2027. planiran je novi rast na 14,60 evra. Iako je nominalno povećanje u 2026. godini manje nego 2022, reakcije privrede sada su daleko oštrije – tada je samo 10,6 odsto kompanija razmišljalo o otpuštanjima, dok ih je danas više nego duplo.

Najpogođeniji je sektor ugostiteljstva, gde čak 77 odsto firmi isplaćuje zarade ispod buduće minimalne stope. Slede trgovina (71 odsto), tekstilna industrija (62 odsto) i prehrambeni sektor (59 odsto). U građevinarstvu i mašinstvu uticaj je manji zbog već postojećih viših granskih minimalaca.

Sve u svemu, polovina kompanija očekuje pad profitabilnosti, a više od trećine smanjenje konkurentnosti. Iako minimalac direktno utiče na tek 5,8 odsto ukupnih radnih mesta u Nemačkoj, u ugostiteljstvu je situacija mnogo teža – skoro svako četvrto radno mesto vezano je za minimalnu satnicu.

Stručnjaci zato upozoravaju da bi naglo povećanje minimalne satnice moglo pokrenuti lančanu reakciju – talas otpuštanja, zatvaranje manjih firmi i rast cena – što bi dodatno oslabilo već osetljivu nemačku privredu.

(Telegraf Biznis/Fenix)