RADNICI SU OTIŠLI I NIKADA SE NISU VRATILI: Skijališta postaju "gradovi duhova", a razlog je strašan

U kancelariji skijališta Seiz 2000 (Céüze 2000) u francuskim Alpima vreme kao da je stalo. Mape staza i dalje stoje složene pored kancelarijskog materijala, rasporedi osoblja pričvršćeni su na zid, a požutele novine od osmog marta 2018. leže na stolu uz polupraznu flašu vode. Radnici su na kraju te sezone otišli kući, očekujući povratak sledeće zime. Nikada se nisu vratili. Danas je Seiz, nakon 85 godina rada, jedno od čak 186 francuskih skijališta koja su trajno zatvorena.

Planine bez snega, skijališta bez budućnosti

Glavni uzrok ove tihe propasti su klimatske promene. Alpi se zagrevaju dvostruko brže od ostatka planete, a snežna granica, visina na kojoj padavine prelaze u sneg, neumoljivo se penje. Nekada pouzdani zimski pokrivač postao je retkost, a sezone su se skratile na svega nekoliko nedelja, čineći poslovanje finansijski neodrživim.

Teme za vas

Skijalište La Sambui (La Sambuy), u blizini Mon Blana (Mont Blanc), prošle zime je imalo snega tek četiri nedelje, što je dovelo do godišnjeg gubitka od oko 500.000 evra.

Slična sudbina zadesila je i Seiz, kome je za isplativost trebalo najmanje tri meseca rada, a u poslednjoj sezoni uspeli su da rade jedva mesec i po dana, uz troškove od 450.000 evra.

Prognoze nisu optimistične. Istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nejčer klajmet čejndž" (Nature Climate Change) upozorava da bi, uz porast globalne temperature od dva stepena Celzijusa, više od polovine evropskih skijališta moglo da bude suočeno sa kritičnim nedostatkom snega. Čak ni veštački sneg nije rešenje; njegova proizvodnja zahteva ogromne količine vode i energije i neefikasna je na temperaturama iznad jednog stepena Celzijusa.

Napuštena skijališta ostavljaju duboke tragove u životnoj sredini. Samo u Francuskoj, pored zatvorenih odmarališta, procenjuje se da planine „krasi“ oko 113 napuštenih žičara ukupne dužine 63 kilometra, kao i više od tri hiljade drugih napuštenih objekata, od vojnih do industrijskih. Stari stubovi, kablovi i zgrade polako propadaju, ispuštajući u tlo i vodu opasne materije poput azbesta, motornih ulja i masti. Uklanjanje te infrastrukture je skup i složen proces.

Demontaža skijališta Seiz 2000 koštala je 123.000 evra, a 90 tona otpada moralo je da se preveze helikopterom kako bi se izbeglo dodatno oštećenje osetljivog terena. Iako francuski zakon nalaže uklanjanje žičara izgrađenih nakon 2017. godine, za starije objekte takva obaveza ne postoji, pa većina ostaje prepuštena zubu vremena.

Novi život na starim stazama

Ljudska buka nestaje, a priroda se polako vraća. Na napuštenim padinama Seiza, gde su nekada odzvanjali povici skijaša, sada cvetaju divlje ruže, orhideje i žuta lincura (encijan). Šume počinju da se obnavljaju, a životinje poput divljih svinja, srna i retkih crvenokljunih galica pronalaze mir u tišim zimama.

Naučna istraživanja, poput onog sprovedenog u italijanskom odmaralištu Valkanale (Valcanale), pokazuju da oporavak ekosistema u velikoj meri zavisi od toga kako su staze prvobitno izgrađene. Staze koje su nastale samo sečom šume, bez značajnih zemljanih radova, brzo se oporavljaju i njihove funkcije postaju slične okolnim, netaknutim područjima.

S druge strane, staze koje su bile preoblikovane teškim mašinama ostaju ekološki degradirane, sa lošim zemljištem, stalnom erozijom i malom sposobnošću skladištenja ugljenika. Paradoksalno, takva degradirana područja ponekad postaju utočište za retke i endemske biljne vrste prilagođene kamenjarima, što lokalno povećava biodiverzitet, ali na štetu drugih ekoloških usluga.

(Telegraf Biznis/Express.24sata)