Industrija alkoholnih pića izgubila 830 milijardi dolara: Za sve su krivi pripadnici ove generacije - ne piju!

U poslednjih nekoliko godina u globalnoj ekonomiji pojavila se jedna neočekivana, ali sve teža, prepreka za tradicionalnu alkoholnu industriju: generacija Z pije znatno manje alkohola nego prethodne generacije. Taj demografski pomak menja potrošačke navike i prelama se preko finansijskih rezultata velikih kompanija, distribucije i ugostiteljstva širom sveta.

Industrija alkohola „gubi“ čak 830 milijardi dolara

Prema nedavnim analizama, globalna alkoholna industrija je izgubila oko 830 milijardi dolara vrednosti akcija i tržišne kapitalizacije jer mlađe generacije, pre svega Gen Z, sve manje piju. To nije cifra koja se odnosi samo na pad prodaje u jednoj godini, već odražava dugoročni pad poverenja investitora i vrednosti kompanija na berzi, jer im se prihod odiskontuje zbog očekivanog pada potrošnje.

Teme za vas

Zašto Gen Z pije manje?

Istinska slika iza ovih brojki nije samo „nešto manje izlazaka“. Razlozi su višestruki i dubinski: mladi sve više vode računa o zdravlju i dobrobiti, trend koji se naziva sober curious, tj. radoznalost da se živi bez alkohola ili sa znatno manjim unosom.

Ekonomija igra ulogu, Gen Z se suočava sa većim troškovima života i nesigurnošću na tržištu rada, pa alkohol, koji je često skup porodični trošak, prelazi na listu neesencijalnih izdataka.

Društvene navike se menjaju, izlazak i druženje sa alkoholom više nije „obavezna“ rutina, a bezalkoholna i niskoalkoholna pića rastu u potražnji.

Studije i podaci pokazuju da čak 35% mladih u Srbiji ne pije ili pije manje alkohola, dok veliki broj njih vodi računa o zdravlju i životnim navikama.

Ekonomija: Realne posledice za kompanije i države

Pad potrošnje među mladima ima ozbiljne efekte na finansijske pokazatelje velikih proizvođača alkohola. Akcije kompanija poput Diageo, Pernod Ricard ili Brown‑Forman našle su se na nižim vrednostima jer investitori preispituju buduće profite.

Smanjena potražnja ne utiče jednako na sve segmente. Na primer, dok se ukupna prodaja alkohola sužava, segmenti niskoalkoholnih i bezalkoholnih pića beleže rast, kao ne samo trend, već i realnu tržišnu promenu koju analitičari sve češće nazivaju potencijalno “trajnom promenom ukusa i navika potrošača”.

Širi uticaj: Ugostiteljstvo i prihod države

Alkohol čini značajan deo prihoda u ugostiteljstvu i turizmu i normalno je povezan sa prihodima od PDV‑a, akciza i drugih javnih prihoda. Pad potrošnje među mlađom populacijom direktno se odražava na:

- promet barova, klubova i restorana, jer piće često nosi visoke marže;

- prihode državnih budžeta kroz akcize na alkohol i indirektne poreze.

Michelin zvezda kuvar Dejvid Čang nedavno je upozorio da pad prodaje alkohola predstavlja „egzistencijalnu pretnju“ za ugostitelje, jer se bez te kategorije proizvoda prihod mnogih objekata značajno smanjuje.

Da li je to samo privremeni trend ili trajna promena?

Analize pokazuju da je pad konzumiranja alkohola među mladima globalni fenomen, a ne lokalni trend. Dok neki izveštaji ukazuju da Gen Z i dalje pije (ali u drugačijim oblicima i u manjim količinama), drugi vide značan pad potrošnje koji bi mogao trajati decenijama.

Industrija je već počela da se prilagođava, kroz ponudu bezalkoholnih piva, vina i koktela, kao i kroz inovacije u ukusu i pakovanju. Ali promena ukusa i stila života najmlađih generacija predstavlja izazov koji neće nestati preko noći.

Paradigma potrošnje se menja

Pad konzumiranja alkohola kod generacije Z nije samo sociološki fenomen, već ekonomski potres vredan stotine milijardi dolara, koji menja strategije globalnih kompanija, ugostitelja i državnih finansijskih politika.

U Srbiji i regionu, ovi trendovi se takođe osećaju kroz promene u navikama mladih, ali i rast segmenta bezalkoholnih i niskoalkoholnih pića. Kako industrija odgovara — diversifikacijom ponude ili transformacijom brendova — zavisiće od toga da li može da pretvori izazov u novu priliku, umesto da izgubi tržište generacije koja je redefinisala šta znači „popiti čašu“ u 21. veku.

(Telegraf Biznis)