Tržište rada 2026. godine se menja iz korena: Posla ima, ali više ne za svakoga - evo ko ima najveće šanse

Ako imate utisak da je pronalazak novog posla postao teži nego ranije, taj osećaj nije slučajan. Prema najnovijim podacima, više od polovine zaposlenih planira da traži novi posao tokom 2026. godine, ali istovremeno tri četvrtine njih priznaje da se za taj korak ne oseća spremno. Upravo ta kombinacija želje za promenom i osećaja zaglavljenosti obeležava tržište rada koje ulazi u novu fazu, pokazuje analiza poslovne platforme LinkedIn.

Teme za vas

Nakon godina agresivnog zapošljavanja i čestih promena kadrova, kompanije su usporile. Posla i dalje ima, ali je manje otvorenih pozicija, a očekivanja od kandidata su znatno viša. Tržište rada ne propada, ali se jasno vidi da ulazi u period prilagođavanja.

Prema rečima Korija Kantenge, glavnog ekonomiste LinkedIn-a, tržište rada se hladi, ali se ne raspada. Zapošljavanje ide sporije, nezaposlenost je stabilna, a ponuda radne snage ublažava pritisak na potražnju. Najnoviji podaci američkog Zavoda za statistiku rada pokazuju da je u decembru otvoreno oko 50.000 novih radnih mesta, dok je stopa nezaposlenosti pala na 4,4 odsto. Ukupan rast zaposlenosti tokom cele godine bio je najniži od 2010. godine, ako se izuzme pandemijska 2020.

Jedan od ključnih razloga za oprez kompanija je brza primena veštačke inteligencije. Iako se od AI-ja očekuje rast produktivnosti, najveći deo ulaganja trenutno ide u infrastrukturu i alate, a ne u nova zapošljavanja. Uz neizvesnu trgovinsku politiku i više carine, firme sve teže planiraju kadrovske poteze.

To se vidi i u raspoloženju rukovodilaca. Prema LinkedIn indeksu poverenja izvršnih direktora, planovi za zapošljavanje u 2026. slabiji su nego prethodne godine. Najveći pad beleži se kod početnih i juniorskih pozicija, dok se srednji menadžment suočava sa najbržim padom potražnje u kratkom roku. Kompanije očigledno daju prednost iskusnim kadrovima i stabilnosti, a ne širenju ulaznih pozicija.

Zbog toga su mlađi kandidati, posebno generacija Z, trenutno najpesimističniji kada je reč o pronalasku ili zadržavanju posla. Ipak, pad samopouzdanja vidi se kod svih generacija. Na kraju 2025. godine, indeks poverenja u zapošljavanje ostao je na vrlo niskom nivou, što je neuobičajeno za period kada optimizam obično raste.

I pored toga, prilike nisu nestale, već su se premestile. Podaci pokazuju da je zapošljavanje u decembru poraslo u sektorima poput proizvodnje i tehnologije, kao i u medijima i IT industriji. Geografski gledano, rast je najizraženiji u pojedinim američkim gradovima i regionima, što pokazuje da se šanse više ne koncentrišu samo u nekoliko velikih centara.

Posebno se izdvajaju poslovi povezani sa veštačkom inteligencijom. Među najbrže rastućim ulogama su AI inženjeri, AI konsultanti i stručnjaci za obradu podataka. Tržište se deli na one koji grade sisteme, one koji ih primenjuju u poslovanju i one koji znaju da objasne i operacionalizuju složena rešenja. Sve je manje prostora za opšte profile, a sve više za specijaliste koji donose trenutnu vrednost.

Istovremeno, deo profesionalaca odlučuje da ne čeka prilike, već da ih sam stvori. Raste broj osnivača, frilensera i nezavisnih konsultanata, što pokazuje da nesigurnost gura ljude ka samostalnom radu. Drugi izlaz nude male firme, koje čine većinu kompanija u svetu i sve češće postaju atraktivne za mlađe radnike. Veliki deo novih biznisa danas nastaje isključivo onlajn, što im omogućava brži rast i lakše zapošljavanje.

Tržište rada u 2026. više ne nagrađuje čekanje i rutinu. Prednost imaju oni koji ulažu u AI veštine, ali i u komunikaciju, rešavanje problema i prilagođavanje promenama. Put do posla sve ređe je pravolinijski, a sve češće zahteva fleksibilnost i spremnost na drugačije karijerne odluke.

(Telegraf Biznis)