Oglasio se čelnik Evropske unije o finansijskoj podršci Srbiji: Objasnio od čega će zavisti

Srbija ima jasan podsticaj da ubrza sprovođenje reformi i finansijska podrška zavisiće isključivo od konkretnih i proverljivih rezultata, izjavio je danas generalni direktor za proširenje Evropske unije Gert Jan Kopman na zajedničkom sastanku odbora za spoljne poslove (AFET) i budžet (BUDG) Evropskog parlamenta.

Na sastanku se, između ostalog diskutovalo o izdvajanjima Evropske unije za Zapadni Balkan, uključujući Srbiju.

Teme za vas

Glavni fokus trenutno je na Instrumentu za reformu i rast (Reform and Growth Facility), koji je srž novog Plana rasta za region.

Kopman je naveo da je priroda ovog instrumenta drugačija u odnosu na ranije programe podrške, jer se sredstva ne dodeljuju unapred, već isključivo na osnovu ostvarenih rezultata.

Govoreći o ukupnoj slici vladavine prava i političkog sistema, Kopman je rekao da Evropska komisija u svojim izveštajima daje realističnu i direktnu procenu izazova sa kojima se Srbija suočava, ali je istovremeno naveo da je reč o zemlji sa višepartijskim parlamentarnim sistemom i izborima na kojima učestvuje više političkih aktera.

On je ukazao i na određene zakonodavne pomake u Srbiji, posebno u oblasti medijskog zakonodavstva i biračkog spiska koji su, kako je rekao, provereni ne samo od Komisije već i od nezavisnih trećih strana.

Kopman je naveo da je ukupna slika o Srbiji nejednačena, dodavši da su uočeni konkretni koraci u pravom smeru.

Srbija, kao i Severna Makedonija, selektivno sprovode reforme, snažno sarađujemo sa njima kako bismo ih vratili na pravi put, a postoje i rani pokazatelji da se tempo reformi tamo takođe ubrzava, dodao je Kopman.

U debati su, između ostalih, učestvovali poslanici Željana Zovko, Karlo Resler, Tonino Picula, Nils Ušakovs, Helmut Brandšteter, Tineke Strik, Kai Tegethof i Jonas Sjested.

Evropska komisija odlučila je juče da Srbiji uplati prva sredstva iz Plana rasta u iznosu od 57 miliona evra, a koja se odnose na reforme sprovedene u drugoj polovini 2024. godine što će, kako se očekuje, zvanično danas biti potvrđeno.

Komisija je procenila je da je, od sedam koraka koliko je predvidela Reformska agenda za taj period, Srbija ostvarila tri koraka, i da će zbog toga umesto punog iznosa od 112 miliona Srbiji biti uplaćeno 57 miliona evra, odnosno oko 50 odsto sredstava.

Neke od ovih mera usvojene su naknadno i biće uključene u narednu evaluaciju.

Prema oceni EK, Srbija je sprovela korake u oblasti energetike i digitalizacije, usvajanjem mera za jačanje sigurnosti 5G mreže u skladu sa evropskim standardima, a pored toga se Beograd uskladio sa viznom politikom EU uvođenjem viznog režima za četiri zemlje.

Srbija je u junu prošle godine po automatizmu dobila "predfinansiranje" od oko 111 miliona evra, što je oko sedam odsto ukupnih sredstava izdvojenih za Srbiju.

EK je procenila da je Srbija od predviđenih 18 reformskih koraka u 2024. i prvoj polovini 2025. godine sprovela tri koraka, na osnovu čega će, od mogućih 269 miliona evra, Beogradu biti isplaćeno 57 miliona, ili oko 21 odsto.

Taj iznos može biti uvećan nakon procene reformi iz prve polovine 2025. godine.

Evropska komisija, na osnovu izveštaja zemalja regiona, dva puta godišnje procenjuje da li su dogovorene mere sprovedene u predviđenom roku i na osnovu toga vrši isplate.

(Telegraf Biznis/Tanjug)