ELITA NA REKORDU, SVET U KRIZI: Milijarderi kontrolišu 18,3 milijardi dolara, sad svi hoće u politiku

Bogatstvo svetskih milijardera prošle godine raslo je tri puta brže nego ranijih godina i dostiglo rekordni nivo, upozorava Oxfam u najnovijem izveštaju o globalnoj nejednakosti.

U izveštaju objavljenom uoči početka Svetskog ekonomskog foruma u Davosu navodi se da je ukupno bogatstvo svetskih milijardera u 2025. godini poraslo na 18,3 biliona dolara, čime je nastavljen snažan trend rasta koji traje od 2020. godine.

Teme za vas

Produbljivanje globalne nejednakosti

Prema podacima Oxfama, ovaj rast događa se u trenutku kada se svaka četvrta osoba u svetu bori da obezbedi redovne obroke, dok gotovo polovina svetske populacije živi u siromaštvu. Organizacija procenjuje da je 2,5 biliona dolara, koliko je dodato bogatstvu milijardera tokom prošle godine, približno jednako ukupnoj imovini najsiromašnijih 4,1 milijarde ljudi.

Istovremeno, broj milijardera u svetu prvi put je premašio 3.000, a Ilon Mask postao je prva osoba čija je neto vrednost premašila 500 milijardi dolara.

Koncentracija političke moći

Oxfam upozorava da rast bogatstva prati i snažna koncentracija političkog uticaja ultrabogatih. Prema studiji objavljenoj u nedelju, 74 od 2.027 svetskih milijardera obavljalo je izvršne ili zakonodavne funkcije u vladama tokom 2023. godine, što im daje 3,6 odsto šanse da budu na političkim položajima.

Za poređenje, prosečan građanin sveta imao je svega 0,0009 odsto šanse da obavlja sličnu funkciju.

„Ovaj izveštaj jasno osvetljava vezu između političke i ekonomske nejednakosti“, izjavila je Rebeka Ridela, viša savetnica za politiku ekonomske pravde u Oxfam America. „Činjenica da milijarderi imaju 4.000 puta veću verovatnoću da budu na funkciji od običnih građana pokazuje koliku prekomernu moć poseduju.“

Uzroci naglog rasta bogatstva

Oxfam deo najnovijeg rasta bogatstva povezuje sa politikama američkog predsednika Donalda Trampa, čija je druga administracija smanjila poreze, zaštitila multinacionalne kompanije od međunarodnih pritisaka i ublažila kontrolu nad monopolima.

Dodatni podsticaj bogatstvu ultrabogatih, navodi se, dao je i nagli rast vrednosti kompanija povezanih sa veštačkom inteligencijom.

Uticaj na medije i demokratiju

U izveštaju se ističe i da ultrabogati danas kontrolišu više od polovine najvećih svetskih medijskih kompanija, kako tradicionalnih, tako i digitalnih. Oxfam upozorava da ovakva koncentracija kapitala i političkog uticaja produbljuje društvene podele i ugrožava demokratsku stabilnost.

„Sve veći jaz između bogatih i ostalih stvara politički deficit koji je izuzetno opasan i neodrživ“, izjavio je izvršni direktor Oxfama Amitab Behar, ocenivši da vlade često „donose pogrešne odluke kako bi udovoljile eliti“, što se, kako je naveo, ogleda u smanjenju pomoći i sužavanju građanskih sloboda.

Poziv na mere

Zbog toga Oxfam poziva vlade da usvoje nacionalne planove za smanjenje nejednakosti, uvedu više poreze na ekstremno bogatstvo i postave čvršće barijere između novca i politike, uključujući ograničenja lobiranja i finansiranja izbornih kampanja.

Organizacija takođe predlaže jačanje radničkih prava, povećanje plata, razbijanje monopola, kao i veća ulaganja u univerzalne javne usluge i socijalnu sigurnost.

„Suzbijanje nejednakosti i prekomerne moći najbogatijih, uz jačanje moći običnih ljudi, ključno je ne samo za pravednije društvo, već i za očuvanje i jačanje demokratije“, zaključila je Ridela.

(Telegraf Biznis)