Kristin Lagard odlazi sa čela Evropske centralne banke!

Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard mogla bi da napusti funkciju pre isteka osmogodišnjeg mandata u oktobru 2027. godine, objavio je Financial Times, pozivajući se na upućene izvore.

Prema tim navodima, u pozadini razmišljanja o ranijem odlasku navodno je želja Lagard da se povuče pre francuskih predsedničkih izbora u aprilu naredne godine.

Teme za vas

Makron i Merc žele uticaj na izbor novog čelnika ECB

Izvori navode da bi eventualni raniji odlazak omogućio francuskom predsedniku na odlasku Emanuelu Makronu i nemačkom kancelaru Fridrihu Mercu da učestvuju u izboru novog čelnika jedne od najvažnijih institucija Evropske unije.

Tačan trenutak mogućeg odlaska nije poznat, ali su rasprave o potencijalnim kandidatima već intenzivirane u političkim i finansijskim krugovima.

Iz ECB-a je saopšteno da je „predsednica Lagard u potpunosti usredsređena na svoju misiju i nije donela nikakvu odluku u vezi sa krajem mandata“.

Ko bi mogao da nasledi Lagard?

Lagard je 2019. godine imenovana na čelo ECB nakon dogovora između Emanuela Makrona i tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel, u okviru šireg političkog paketa koji je uključivao i podršku za Ursulu fon der Lajen na čelu Evropske komisije.

Prema anketi Financial Timesa, među potencijalnim naslednicima pominju se:

- bivši guverner španske centralne banke Pablo Ernandes de Kos,

- guverner holandske centralne banke Klas Knot,

- članica Izvršnog odbora ECB Izabel Šnabel,

- predsednik Bundesbanke Joahim Nagel.

Imenovanje novog čelnika ECB zahteva širok politički konsenzus država članica evrozone, što dodatno naglašava težinu trenutka eventualnog odlaska Lagard.

Francuski faktor i rast krajnje desnice

Važan element cele priče jeste i politička situacija u Francuskoj. Emanuel Makron ne može da se kandiduje za treći mandat, ali već mesecima, prema navodima medija, želi da utiče na izbor naslednika Kristin Lagard.

Dodatnu pažnju izazvala je i odluka guvernera francuske centralne banke Fransoa Vilerua de Galoa da najavi odlazak 18 meseci pre isteka mandata, što su pojedini analitičari protumačili kao signal moguće šire kadrovske reorganizacije uoči izbora 2027. godine.

Francuski predsednički izbori mogli bi imati snažan uticaj na evropske institucije, posebno imajući u vidu rast podrške krajnje desnom Nacionalnom okupljanju Marin Le Pen, koje zauzima izraženo evroskeptične stavove. Eventualna promena političkog kursa u Parizu mogla bi da zakomplikuje odnose sa evropskim institucijama, uključujući i ECB.

Mandat obeležen krizama i borbom protiv inflacije

Mandat Kristin Lagard obeležili su pandemija, ruska invazija na Ukrajinu i trgovinski spor sa Sjedinjenim Američkim Državama. Inflacija u evrozoni krajem 2022. dostigla je gotovo 11 odsto, nakon čega je ECB za nešto više od godinu dana podigla kamatne stope sa minus 0,5 na četiri odsto.

Od sredine 2024. započeto je postepeno smanjenje kamata, koje su vraćene na dva odsto, uz usporavanje inflacije prema srednjoročnom cilju od dva procenta. ECB je u tom periodu balansirala između suzbijanja inflacije i izbegavanja dublje recesije u evrozoni, prenosi Poslovni.

Lagard je nedavno izjavila za Blumberg TV da je funkciju prihvatila uz uverenje da će trajati pet godina. Prisjetila se i razgovora sa Makronom:

„Biću u Frankfurtu pet godina. A Makron je u jednom trenutku rekao: ‘Ne, osam godina.’“

Iako ECB zvanično poručuje da je predsednica usredsređena na svoj mandat, rasprava o njenom nasledniku već je otvorena i mogla bi da obeleži naredne mesece evropske monetarne politike.

(Telegraf Biznis)