Vlasnik restorana priznao zašto 2 porcije lignji naplaćuje 30 evra

U skladu sa rastućom globalnom krizom, drugom u četiri godine, postavlja se pitanje mogućnosti odlaska na godišnji odmor na neku primorsku destinaciju. Pišući na Reditu, mnogi se žale na nemogućnost da sebi priušte letovanje.

Građani Hrvatske sa čestim nezadovoljstvom komentarišu cene u ugostiteljstvu u svojoj zemlji. Neki ističu da kupaći kostim nisu obukli godinama, te da su zaboravili šum mora. Drugi navode da radije otputuju u inostranstvo, jer je jeftinije, a da za njih to znači i upoznavanje nove zemlje, pa da je ishod vin-vin. Među nezadovoljnima bilo je i onih koji kažu da iznajmljuju kamp kućice, kao i oni koji radije kuvaju i nose hranu, grickalice i voće na plažu, nego što daju novac "lošu brzu hranu" ili skupe restorane.

Teme za vas

"Ja sam nekad mogao sebi da priuštim sedam dana mora. Sada mogu možda vikend van sezone. Uz važnu napomenu da mi je plata sada veća u odnosu na vreme kada sam mogao da priuštim sedam dana. Sa kontinenta uglavnom idu ljudi koji imaju svoju nekretninu ili rodbinu. Dvesta evra za noćenje stvarno nije normalno", bio je jedan od komentara.

"Ja sam 2024. noćio u Riminiju za 50 € sa doručkom, u hotelu u centru, na samoj plaži. Grad je uređen da se smrzneš, sve radi ceo dan, sa engleskim prođeš svuda, San Marino je na 20 minuta vožnje, hrana i piće jeftiniji su nego bilo gde u Hrvatskoj. Evo, ne znam šta bih rekao."

550 € za šest noćenja

"Pre nekoliko godina hteo sam da obiđem prijatelje u Istri, na nedelju dana. Bilo mi je neprijatno da ometam ljude i nedelju dana spavam na kauču, pa sam odlučio da pronađem smeštaj. Znam da se uživo može naći i jeftinije, ali obe varijante gledao sam preko interneta. Ne sećam se tačno, ali recimo da sam u junu gledao za avgust. Najpovoljniji apartman za jednu osobu bio je oko 550 € za šest noćenja, dakle bez puta, bez hrane, bez poseta turističkim atrakcijama poput muzeja i slično. A sam smeštaj bio je običan, kao da sam kod svoje kuće. Nije imao nikakav ugođaj godišnjeg odmora niti osećaj da si na moru.

Ne sećam se ni zašto, ali otišao sam na stranicu neke putničke agencije i video ponudu: Španija, 650–700 € za pet dana. I meni to nikako nije bilo jasno. Ja kao Hrvat razmišljam o nelogičnostima. U redu, grupno putovanje, možda je povoljnije kada agencija sve odradi. Ali ako gledaš po danima, Hrvatska me ispada 91 € po noćenju, samo smeštaj. Španija ispadne 140 € po noćenju, ali u Španiji mi je uključen put, smeštaj u hotelu sa doručkom, avionska karta, autobus do tamo, vođa putovanja, vodič i neke osnovne karte za atrakcije. Osim toga, video bih novu državu i nekoliko gradova.

I evo, ni danas mi nije jasno zašto mi Španija deluje jeftinije, a moram avionom do tamo. Ovde se praktično provozam nekoliko sati do Istre, a preskupo mi je. Strah me je i da pomislim šta bi bilo da sam gledao nešto južnije. I evo, sada opet otvorim Buking (Booking) za Pulu, sedmi mesec, nedelju dana, od 400 do 800 €. Otvorim putničku agenciju, četiri dana na Azurnoj obali 290 €. Već vidim da će idući mesec cene opet skočiti, što znači da moraš da rezervišeš jako unapred ako ne želiš da te neko odere, što je meni uvek bilo nemoguće zbog posla.

Ali evo, da ne bude samo moja negativa. Kolega već godinama ide kod istog čoveka, koji mu naplaćuje po istoj ceni i uvek mu je dostupan za pomoć. Ali gde je problem? Čovek ima redovne goste i ne uzima nove. Njemu skidam kapu i voleo bih da je više ljudi koji neće derati domaće. Opet, razumem da je malo blesavo ne priključiti se većini, ali treba da postoji neka granica."

Svake godine kod iste porodice

"Idemo dva puta po nedelju dana, 85 € dnevno za smeštaj, kod iste porodice već godinama. Gotovo svu hranu kupimo kod kuće i dole onda potrošimo nešto sitno: jedan ili dva ručka kod Bosanca koji drži restoran i koji evro u poslastičarnici. Koristi od mog turizma imaju samo porodica koja iznajmljuje apartman, INA i auto-put."

"Kao dete sam sa porodicom povremeno išao na more. Govorim ti o periodu pre 20–30 godina. Obično bismo išli na sedam dana. Ostatak godišnjeg obilazili smo rodbinu koja nije na moru. Uvek se išlo u apartmane i izlazilo u restorane ako smo imali novca. Ako ne, mama je kuvala. Kada sam odrastao, išao sam u hotel na sedam dana jer mi se nije razmišljalo o hrani, ali uzmi u obzir da su to uvek bile neke budžetske varijante. Oko 2000 kuna tada je bio smeštaj. Naravno, ako sam to sebi mogao da priuštim."

"Živim u Zagrebu. Kupio sam nove kupaće pre nekih sedam ili osam godina i još ih nisam iskoristio. Uopšte se ne osećam kao da živim u državi koja ima more. Zaboravio sam onaj miris mora i onaj osećaj kada te more ljulja dok plutaš. Zadnji put kada sam bio, spavao sam u šatoru u nekom kampu i mesto sam platio kao apartman pet godina ranije. To više nema smisla."

Ubitačne cene

"Ne idem kod nas na more već nekih petnaestak godina, jer mi je jeftinije da odem nedelju dana u London i zapravo se dobro provedem, nego tri dana u Sukošan za bukvalno nikakav sadržaj. Nemamo nikakvu ponudu, a cene su ubitačne. Kod nas samo stranci mogu doći na more, a već su i oni počeli da se žale na cene. Pre neki dan sam čitala kako se Norvežani zgražavaju koliko su naši digli cene za turizam. Iskreno, potpuno ste mi zgadili more. Radije odem bukvalno bilo gde drugde."

"Potrošim manje nego kada smo kod kuće. Imamo kuću na jednom ostrvu u Dalmaciji. Idemo dva do tri puta godišnje na četiri do pet dana kada uspemo da spojimo neradne dane i dve nedelje krajem jula i početkom avgusta. Sve osim ribe i mesa nosimo od kuće. Nemamo problema sa novcem, ali nisam luda da kupujem Koronu (Corona) u Studencu za 3,5 €.

Sada kada smo stariji, zanimljivije nam je da svako veče sedimo na terasi, nešto popijemo i kartamo se nego da hodamo po kafićima. Svaki dan obavezno ložimo vatru i pripremamo ribu, hobotnice, lignje ili meso. Do mora imamo nekoliko stepenica, a u našem mestu nema baš kafića za kafu. Isto tako ni prodavnica nije blizu, tako da stvarno ne potrošimo gotovo ništa. S druge strane, volimo da putujemo i nemali iznos godišnje trošimo na putovanja. Svako putovanje nam je dosta aktivno i naporno, a odlazak kod nas na more za mene je baš odmor."

Javio se i jedan vlasnik restorana i pokušao da objasni zašto su cene kod nas tako jake.

"Kod mene su dve porcije lignji oko 30 €. Ono što pojedini ljudi ne razumeju, odnosno oni koji nisu u turističkim vodama, jeste to da ako nam nabavna cena ide gore, a zaista ide i to abnormalno, kao i cena koncesije itd, onda i mi moramo da dignemo cene jer nam ne ostaje ni za biber, ni nama kao vlasnicima, ni za isplatu plate radniku. Tako je kako je. Samo neki stvarno dižu te cene u nebo za premalo hrane na tanjiru i tu se stvarno slažem sa vama."

(Telegraf Biznis/Dnevno.hr)