AUTORSKI TEKST ALESIJA TERCIJA: „SpejsEks nije novi Epl - više liči na Istočnoindijsku kompaniju“

Ovo je autorski tekst ekonomiste i profesora javne politike Alesija Tercija, koji od 2019. piše za „Project Syndicate“. Tekst je napisao zajedno sa istoričarem međunarodnih odnosa Stefanom Marcučijem.

Da li SpejsEks postaje nova Istočnoindijska kompanija?

Kada SpejsEks krajem ove nedelje izađe na Nasdak sa procenjenom vrednošću od oko 1,75 biliona dolara, to će biti najveći IPO u istoriji. Investitori treba da procene kompaniju koja pravi rakete, upravlja dominantnom svetskom mrežom satelitskog interneta i sve više obezbeđuje vojne komunikacije SAD i njihovih saveznika. Ali autori upozoravaju da istorija nudi i drugo, mnogo manje umirujuće poređenje: SpejsEks više liči na Istočnoindijsku kompaniju nego na Epl ili Nvidiju.

Teme za vas

„Država u ruhu trgovca“ - sada u Zemljinoj orbiti

Istočnoindijska kompanija bila je privatna trgovačka firma koja je vremenom dobila ogromna ovlašćenja: kovala je novac, vodila ratove, sklapala ugovore i upravljala teritorijama. Britanski političar Edmund Berk opisao ju je kao „državu u ruhu trgovca“. Autori tvrde da se slična struktura danas stvara u svemiru.„Iako SpejsEks neće oporezivati stanovništvo niti vladati ljudima, on već deluje izvan dosega bilo koje suverene države i nagomilao je moć koju vlade teško mogu da povrate.“

Monopol u orbiti

SpejsEks je, zahvaljujući višekratnoj upotrebi raketa i mreži Starlink, stvorio zatvoren sistem koji konkurenti teško mogu da sustignu. Njegov udeo u ukupnoj masi lansiranoj u orbitu porastao je sa manje od 10 odsto 2014. na skoro 80 odsto globalno i čak 94 odsto u SAD.Kompanija je pritom zauzela dragocene orbitalne pozicije i radio-frekvencijski spektar, čime je dodatno podigla barijere za nove konkurente.

Pravni vakuum u svemiru

Sporazum o svemiru iz 1967. pisan je u vreme kada su države imale monopol nad svemirskim aktivnostima. On zabranjuje prisvajanje svemira, ali ne predviđa mehanizam sprovođenja. SAD su kasnije kroz zakon iz 2015. i Artemis sporazume praktično omogućile privatnim kompanijama da eksploatišu svemirske resurse bez formalnog „prisvajanja“.Autori tvrde da su „prvi igrači napisali pravila za sebe“, baš kao što su to nekada radile trgovačke kompanije sa kraljevskim poveljama.

Mask protiv države

Jedan od najupečatljivijih primera privatne moći dogodio se 2022. godine, kada je Ilon Mask odbio da aktivira Starlink iznad Krima kako bi omogućio ukrajinski napad na rusku flotu. Time je, pišu autori, privatna osoba praktično stavila veto na odluku suverene države.„Čak ni američka vlada nije mogla lako da ga natera da promeni odluku“, navodi se u tekstu.

Amerika stvara sopstvenog „svemirskog suverena“

SAD su, kako se navodi, osnažile SpejsEks jer žele stratešku dominaciju u svemiru pre Kine. Ali što kompanija postaje neophodnija, država zadržava manje stvarne kontrole. Autori podsećaju na javni sukob između Donalda Trampa i Ilona Maska, kada je Tramp pretio ukidanjem državnih ugovora, a Mask uzvratio pretnjom da će prekinuti pristup Međunarodnoj svemirskoj stanici.„Nominalno suverena sila našla se u zavisnosti od aktera kojeg može da moli, ali ne i da komanduje“, ocenjuju autori.

Lekcija iz istorije: Teško je vratiti kontrolu

Britanija je ozbiljno ograničila moć Istočnoindijske kompanije tek 1858. godine, posle pobune, finansijske krize i gladi. Tada je cena povratka državne kontrole već bila ogromna.Zato autori smatraju da vlade moraju delovati sada: ne da unište uspešnu kompaniju, već da smanje sopstvenu zavisnost od nje.

Šta predlažu?

Kao model navode portugalsku i francusku krunu, koje su imale vlasničke udela u svojim trgovačkim kompanijama kako bi zadržale stratešku kontrolu. Predlažu mogućnost državnog mesta u upravnom odboru ili manjinskog državnog vlasništva u kompanijama koje imaju „suverene“ funkcije u svemiru.

IPO kao trenutak za uzbunu

Autori zaključuju da se prozor za uspostavljanje kontrole nad novim tehnološkim „suverenima“ brzo zatvara.„Pitanje za donosioce odluka jeste da li je saznanje šta je Istočnoindijska kompanija postala dovoljno da spreči da njen naslednik iz 21. veka krene istim putem. IPO SpejsEksa je pravi trenutak da se to pitanje postavi.“

(Telegraf Biznis)