Ova zemlja ne želi goste po svaku cenu, bira drugačiji put: Ne jure TikTok trend, grade sopstveni identitet

Dok se turističke destinacije širom Evrope utrkuju da iskoriste svaki novi trend sa društvenih mreža, jedna zemlja odlučila je da ne gradi svoj imidž na prolaznoj modi. Estonija ne želi da postane samo „hladno utočište“ za turiste koji beže od vrelih leta na jugu Evrope.

Umesto toga, bira teži i dugoročniji put - da goste privuče kulturom, prirodom, hranom, događajima i iskustvima koja ne mogu lako da pronađu negde drugde, kako prenosi portal TTW.

Teme za vas

Evropski turizam je dobio novi trend

Zove se „coolcation“ i opisuje putovanja u destinacije sa prijatnijim i nižim letnjim temperaturama, posebno u trenutku kada se tradicionalno popularna odredišta na jugu Evrope suočavaju sa sve češćim toplotnim talasima.

Logika je jednostavna. Umesto odmora na temperaturama koje prelaze 35 ili 40 stepeni, deo turista bira sever Evrope, Baltik i druga područja u kojima leto nudi blažu klimu.

Za Estoniju bi to, na prvi pogled, mogla da bude savršena marketinška prilika.

Ali zemlja ne želi da svoj turistički identitet gradi samo na činjenici da je kod nje hladnije.

„Ne želimo da ljudi dolaze samo zato što je negde drugde prevruće“

Estonski javni servis ERR objavio je da se zemlja opire ideji da se stranim turistima prvenstveno promoviše kao destinacija za beg od vrućine.

Estonska agencija za biznis i inovacije poručila je da cilj nije da ljudi dolaze u Estoniju samo zato što je na nekom drugom mestu prevruće. Ideja je drugačija.

Turista bi trebalo da izabere zemlju zato što tamo postoji nešto što želi da vidi, doživi i zapamti - od kulture i prirode do gastronomije i događaja koji se ne mogu jednostavno kopirati na drugoj destinaciji.

Upravo zbog toga Estonija svoj brend nije izgradila oko klime.

Ne odbacuju trend - odbijaju da zavise od njega

To ne znači da estonski turistički sektor ignoriše promene u ponašanju putnika.

Naprotiv. Ako sve više ljudi tokom leta bude tražilo destinacije sa umerenijim temperaturama, Estonija može da prilagodi komunikaciju, izabere odgovarajuće kanale i postane vidljivija publici kojoj takav odmor odgovara.

Ali postoji važna razlika. Prijatnija klima može da bude dodatni razlog za dolazak. Ne mora da bude čitav identitet zemlje.

To je možda i najzanimljivija poslovna lekcija ove priče. Trend može da dovede gosta jednom. Snažan identitet treba da mu da razlog da se vrati.

Šta Estonija zapravo prodaje?

Zvanična turistička promocija zemlje pokazuje koliko je pristup širok.

Estonija se predstavlja kroz spoj baltičkog i nordijskog identiteta, istorije i digitalne budućnosti, gradova i divlje prirode.

Više od polovine teritorije zemlje prekriveno je šumama. Zemlja ima više od 2.300 ostrva. Veliki deo poljoprivrednog zemljišta ima organski sertifikat.

Istovremeno, Estonija je globalno poznata po digitalizaciji i elektronskim javnim uslugama.

Takva kombinacija omogućava destinaciji da ne zavisi od jedne slike.

Turista može da dođe zbog srednjovekovnog Talina. Kao i zbog prirode, hrane, festivala, sporijeg putovanja, poslovnog događaja.

Ili zbog osećaja da na malom prostoru može da dobije mnogo različitih iskustava.

Veliki plan: turizam vredan više od tri milijarde evra

Iza komunikacijske poruke stoji i konkretna ekonomska strategija. Estonski Akcioni plan za turizam za period od 2026. do 2029. godine predviđa razvoj zemlje kao celogodišnje, održive i inovativne destinacije.

Cilj je da ukupni direktni i indirektni ekonomski uticaj turizma do 2029. godine dostigne 3,248 milijardi evra.

Planirani izvoz turističkih usluga trebalo bi da poraste na 2,7 milijardi evra. To pokazuje da priča o identitetu nije samo marketinška filozofija. Iza nje stoji vrlo konkretna poslovna računica.

Ne žele turiste samo nekoliko nedelja godišnje

Jedan od ključnih problema mnogih destinacija jeste sezonalnost. Ako zemlja zavisi od nekoliko letnjih nedelja, čitav sektor postaje ranjiv.

Hoteli imaju problem sa popunjenošću van sezone. Radnici zavise od kratkog perioda intenzivne potražnje. Investicije se teže vraćaju.

Lokalne ekonomije osciliraju između preopterećenosti u špicu i praznine ostatkom godine.

Estonija zato pokušava da razvija poslovni, gastronomski, kulturni, istorijski i turizam zasnovan na prirodi.

Cilj je jednostavan: gost ne treba da ima razlog da dođe samo kada je na jugu Evrope prevruće.

Treba da ima razlog da dođe tokom različitih delova godine.

Festivali i događaji postaju deo ekonomije destinacije

Poseban značaj imaju događaji.

Koncerti, festivali, međunarodne konferencije i kulturne manifestacije nisu samo dodatak turističkoj ponudi.

Oni mogu biti razlog putovanja. To je ogromna razlika. Turista koji slučajno naiđe na manifestaciju lep je bonus.

Turista koji kupi avionsku kartu, rezerviše hotel i planira boravak zato što želi da prisustvuje događaju predstavlja mnogo snažniji ekonomski efekat.

Zato estonska strategija uključuje podršku međunarodnim konferencijama, razvoj prostora za velike događaje i jačanje ponude koja može da privlači goste nezavisno od klasične letnje sezone.

Turista ne treba da ostane samo u glavnom gradu

Još jedan važan cilj jeste širenje turističke potrošnje izvan Talina. To je problem koji dobro poznaju brojne zemlje.

Glavni grad privlači najveći deo pažnje, investicija, noćenja i međunarodne promocije, dok ostatak zemlje ostaje po strani.

Estonija želi veći udeo noćenja u drugim regionima i snažniju saradnju lokalnih turističkih organizacija sa pružaocima usluga.

Sa poslovne strane, to znači pokušaj da novac koji donose strani gosti ne ostane koncentrisan na nekoliko najpoznatijih lokacija.

Lekcija za male zemlje

Estonija nema mediteransku obalu, nema klimu Španije, veličinu Francuske, a ni globalnu turističku mašineriju Italije.

Upravo zato mora pažljivije da bira šta prodaje svetu. I tu se krije možda najvažnija poruka njenog pristupa.

Mala zemlja ne mora da pobedi tako što će kopirati velike. Može da pobedi tako što će preciznije definisati ono što je čini drugačijom.

Gde je u toj priči Srbija?

Estonski primer mogao bi da bude zanimljiv i za Srbiju. Ne zato što dve zemlje imaju isti turistički proizvod. Nemaju ga.

Ali dele jedan važan izazov: kako od velikog broja pojedinačnih atrakcija napraviti jasan identitet destinacije.

Srbija ima gastronomiju, festivale, banjski turizam, planine, Dunav, kulturno nasleđe, sela, vino, noćni život, folklor, rimsko nasleđe, manastire, prirodu...

Problem nastaje kada se sve to nabroji, a da gost na kraju ne dobije jasan odgovor na jednostavno pitanje - zašto baš ovde?

Estonija pokušava da izbegne upravo tu zamku.

TikTok trend može da eksplodira - i da nestane

Turistička industrija sve više zavisi od društvenih mreža. Jedan video može da napravi globalni hit od sela, plaže, restorana ili vidikovca.

Ali ista brzina koja destinaciju podigne može da je ostavi bez pažnje kada algoritam pronađe sledeću senzaciju.

Zato oslanjanje na trend nosi rizik. Danas je „coolcation“.

Sutra će biti neki novi oblik putovanja. Prekosutra nešto treće.

Destinacija koja svaki put menja identitet da bi pratila algoritam može dobiti kratkoročnu vidljivost, ali izgubiti dugoročnu prepoznatljivost.

Ne žele goste po svaku cenu

Upravo zato estonska odluka deluje neobično u vremenu kada se svi bore za klik, rezervaciju i viralnost.

Zemlja ne kaže da joj novi trend nije koristan. Ne tvrdi da prijatnije temperature neće privući deo gostiju.

Samo odbija da od prolazne prednosti napravi čitavu priču o sebi.

Umesto toga, pokušava da izgradi destinaciju zbog koje ljudi dolaze zato što žele baš Estoniju - njenu kulturu, prirodu, hranu, događaje i način života. U turizmu koji sve više oblikuju algoritmi, možda je upravo to najhrabrija strategija.

Ne juriti svaki trend. Nego napraviti identitet koji će trajati i kada trend prođe.

(Telegraf Biznis)