Od džungle i nedođije do platforme usred okeana: Nećete verovati gde sve Srbi odlaze po veliki novac!

Kada se u Srbiji pomene rad u inostranstvu, većina ljudi pomisli na isto - Nemačka, Austrija, Švajcarska. Možda Slovenija ili sezona na hrvatskom primorju. Ali postoji i jedan potpuno drugačiji svet srpskih radnika o kojem se govori mnogo manje.

U njemu se na posao ne ide gradskim prevozom. Nekada se leti helikopterom, nekada se prolazi kroz afričku džunglu, a nekada se nedeljama živi usred mora.

Teme za vas

Dešava se i da posao vodi u Irak, Avganistan ili druge delove sveta koje prosečan turista verovatno nikada ne bi stavio na listu destinacija.

Iza svega stoji ista računica koja je generacije ljudi sa Balkana terala preko granice: koliko daleko ste spremni da odete da biste zaradili novac koji kod kuće teško možete?

Srbin koji je na posao išao helikopterom

Jedna od najfascinantnijih priča pripada inženjeru iz Srbije koji je radio na naftnim platformama. Njegov radni svet nije imao mnogo veze sa klasičnom predstavom kancelarije, fabrike ili gradilišta.

Prema iskustvu koje je podelio na jednoj platformi, posao ga je vodio do Gabona, na zapadnoj obali Afrike, gde su se smenjivali okean, platforme, brodovi, helikopteri i kopneni poslovi daleko od evropske svakodnevice.

U priči o tom iskustvu opisan je put do offshore platforme „Saphire Driller“ kod Gabona, ali i potpuno drugačija strana naftne industrije - rad na kopnu, u područjima gde logistika postaje avantura sama za sebe.

To je svet u kojem stručnjak iz Srbije može da završi hiljadama kilometara od kuće, okružen tropskom vegetacijom, industrijskom opremom i infrastrukturom koja postoji samo zato što se negde ispod zemlje ili mora nalazi nafta.

Platforma usred mora: smene od 12 sati i nedelje daleko od kuće

Naftne platforme godinama imaju gotovo mitski status među ljudima koji traže veliku zaradu. Priče o ogromnim platama kruže internetom, ali stvarnost je mnogo manje romantična.

Radnici na platformama mogu da rade u smenama od po 12 sati, uz strogo definisane bezbednosne procedure. Zapošljavanje često zahteva posebne sertifikate, lekarske preglede i specijalizovanu obuku.

U zavisnosti od pozicije, na platformama rade inženjeri, električari, mehaničari, varioci, kranisti, kuvari, pekari, lekari, palubni radnici i pomoćno osoblje. Drugim rečima, nije reč o jednom poslu.

Platforma je mali industrijski grad usred mora, a interesovanje ljudi iz Srbije nije nestalo.

I tokom 2026.godine na domaćim internet forumima pojavljuju se pitanja kako doći do posla na platformama i bušotinama, uključujući Bliski istok. Motiv jednog od zainteresovanih nije bio skriven iza velikih reči o karijeri i avanturi.

Suština je bila jednostavna: dosta mu je rada iz meseca u mesec i želi da napravi pristojnu ušteđevinu.

To je možda najiskreniji opis čitave ekonomije ekstremnog rada.

Radnik iz Srbije upozorio na jednu skupu zamku

Još jedna javno zabeležena priča dolazi od mladića iz Srbije, koji je govorio o iskustvu rada na naftnoj platformi.

Njegovo upozorenje posebno je važno jer se oko ovakvih poslova godinama razvija čitava industrija obećanja.

Kada ljudi čuju „velika plata“, „rad na platformi“ i „nekoliko nedelja radiš, nekoliko odmaraš“, lako postaju meta posrednika koji unapred traže novac.

On je naveo da je lično platio dve stvari neophodne za rad: odgovarajuću obuku povezanu sa helikopterskim transportom i pregled zdravstvene sposobnosti.

Poruka je bila jasna: treba biti veoma oprezan kada neko traži velike sume unapred uz obećanje sigurnog posla.

Tamo gde su plate visoke, visoka je i cena ljudske nade da će brzo promeniti život.

Afrika nije samo safari: Srbi su gradili ogromne energetske objekte

Da srpski radnici odlaze mnogo dalje od klasičnih evropskih destinacija pokazuje i primer Južnoafričke Republike.

Grupa radnika iz Srbije bila je angažovana na izgradnji termoelektrane Kusile nedaleko od Pretorije, jednog od velikih energetskih projekata u zemlji. Na projektu su radili zajedno sa kolegama iz drugih evropskih država.

Njihova priča dospela je u javnost 2018. godine iz dramatičnog razloga - nakon sukoba sa lokalnim otpuštenim radnicima više državljana Srbije bilo je povređeno.

Iza vesti o incidentu ostala je manje primećena biznis činjenica. Radna snaga iz Srbije stigla je gotovo na drugi kraj sveta da učestvuje u izgradnji ogromnog energetskog postrojenja.

Irak i Avganistan: kada plata vodi pravo u zonu visokog rizika

Još ekstremniji oblik rada u inostranstvu godinama su predstavljali poslovi u Iraku i Avganistanu.

Ljudi sa prostora bivše Jugoslavije odlazili su tamo kao vozači, logističari, tehničari, radnici u bazama, bezbednosno osoblje i stručnjaci različitih profila.

Privlačnost je bila očigledna: zarade koje su u pojedinim periodima bile neuporedivo više od onoga što je većina radnika mogla da dobije kod kuće. Ali postojala je i druga strana računa.

Ratna zona nije obična destinacija za rad u inostranstvu.

Rizik od napada, otmica, povreda i smrti bio je deo realnosti, a posledice takvih angažmana stigle su čak i do pravnih sporova za naknadu štete radnicima sa Balkana koji su bili angažovani u Iraku i Avganistanu.

Ovde više ne govorimo o klasičnom gastarbajterstvu. Govorimo o tome koliko novac može da promeni čovekovu procenu prihvatljivog rizika.

Brodovi, okeani i meseci daleko od kuće

Postoji još jedan svet u kojem već dugo rade ljudi iz Srbije - brodovi. Ali ni tu nije reč samo o glamuroznim kruzerima, uniformama i fotografijama egzotičnih luka.

Poslovi na moru mogu da znače višemesečnu odvojenost od porodice, dugačke smene, strogu hijerarhiju i život na nekoliko kvadratnih metara.

Tokom 2026. ponovo su u javnost dospele priče ljudi iz Srbije koji su radili na brodovima i opisivali dramatične situacije daleko od kuće.

Za nekoga ko je odrastao u Banatu, radni dan na otvorenom moru može da izgleda kao drugi univerzum. Ali upravo u tome je paradoks.

Čovek iz ravnice može da završi na okeanu. Vodoinstalater može da traži ulaznicu za offshore industriju. Inženjer iz Srbije može da leti helikopterom do platforme kod afričke obale. Radnik može da ode na energetski megaprojekat kod Pretorije.

Zašto ljudi biraju ekstrem?

Odgovor je manje romantičan nego što izgleda na Instagramu. Novac! Ne nužno luksuz.

Često samo mogućnost da se za nekoliko godina napravi ušteđevina koju bi kod kuće bilo teško stvoriti za deceniju.

Tu je i specifičan model rada. Na pojedinim offshore poslovima period intenzivnog angažmana smenjuje se sa dužim periodom odmora. Nekome takav život odgovara više od klasičnog posla pet dana nedeljno tokom cele godine.

Ali velika plata gotovo nikada ne dolazi bez razloga. Poslodavac ne plaća samo znanje. Plaća izolaciju, rizik, plaća 12 sati rada, nedelje daleko od porodice i kuće.

Nova generacija ponovo gleda ka krajevima sveta

Možda je najzanimljivije što interesovanje nije nestalo.

U vreme rada na daljinu, digitalnih nomada i priča o četiri radna dana nedeljno, deo ljudi iz Srbije i dalje postavlja potpuno suprotno pitanje: gde mogu da odem, čak i da radim najteže, ako će mi to omogućiti da zaradim dovoljno?

Na domaćim forumima i tokom 2026. pojavljuju se pitanja o platformama, bušotinama i Bliskom istoku. To pokazuje da stara gastarbajterska logika nije nestala, samo je promenila geografiju.

Nekada je san bio fabrička hala u Nemačkoj. Danas za neke počinje tamo gde se završava kopno ili gde za neke prestaje logika.

(Telegraf Biznis)