Nestašica goriva nije jedini problem: Zašto je Rusija zabranila izvoz dizela

Rusija je prošle nedelje uvela potpunu zabranu izvoza dizela u pokušaju da stabilizuje domaće tržište goriva, koje se već mesecima suočava sa ozbiljnim poremećajima usled ukrajinskih napada dronovima na naftne rafinerije i logističku infrastrukturu.

Očekuje se da će ova mera omogućiti veće isporuke goriva domaćem tržištu, dok je istovremeno najavljeno da će Rusija tokom jula početi da uvozi gorivo iz inostranstva.

Teme za vas

Zabrana, koja će biti na snazi do 31. jula, prvi put obuhvata i same proizvođače goriva, koji su ranije bili izuzeti iz delimičnih ograničenja koja su se odnosila samo na trgovce. Iz zabrane su izuzete isporuke predviđene već zaključenim međudržavnim ugovorima, poput sporazuma sa Mongolijom.

Odluka je doneta nakon što su ukrajinski dronovi tokom juna i početkom jula pogodili gotovo sve preostale velike rafinerije koje do tada nisu bile meta napada, uključujući i rafineriju u Omsku, najveću u Rusiji, koja je 6. jula pogođena sa udaljenosti veće od 2.500 kilometara. Prema izveštajima ukrajinskog Generalštaba, time je prvi put od početka rata pogođeno svih jedanaest najvećih ruskih proizvođača benzina.

Samo u noći između 7. i 8. jula ukrajinske snage izvele su nove napade na rafineriju u Saratovu, komplekse TANECO i TAIF-NK u Nižnjekamsku u Tatarstanu, kao i na pumpnu stanicu Transnjefta kod Ufe, što ukazuje na koordinisanu kampanju usmerenu istovremeno protiv prerade nafte, petrohemijske industrije i naftovodne logistike.

Razmere štete

Procene o obimu štete se razlikuju: Reuters i analitičari biltena Daily Brief procenjuju da je između 25 i 30 odsto ukupnog ruskog kapaciteta za preradu nafte privremeno ili trajno van funkcije.

Ukrajinski zvaničnici tvrde da je pogođeno čak do 45 odsto kapaciteta.

Među najteže pogođenim postrojenjima ostaju rafinerija u Rjazanju (van pogona od 15. maja), moskovska rafinerija (ugašena 17. maja i za koju analitičari procenjuju da neće biti ponovo u funkciji pre 2027. godine), kao i kompleks KINEF (van pogona od 5. maja).

Kada je reč o izvozu, podaci pokazuju nastavak snažnog pada. Izvoz ruskog dizela i gasnog ulja morskim putem u junu smanjen je za 39 odsto u odnosu na maj, odnosno za 46 odsto u poređenju sa junom prošle godine. Prema podacima analitičke kompanije Kpler, koja prati globalne tokove sirovina u realnom vremenu, u prvih osam dana jula izvoz dizela iznosio je svega 187.000 barela dnevno, u poređenju sa 535.000 barela dnevno tokom jula 2025. godine.

Redovi na pumpama

Rusija je prošle godine obezbeđivala oko 11 odsto svetske ponude dizela i bila drugi najveći svetski izvoznik ovog goriva, odmah iza Sjedinjenih Američkih Država. Njeni glavni kupci – Turska i Brazil, koji zajedno preuzimaju najmanje polovinu preostalih isporuka, kao i Maroko, Egipat i Senegal – sada se suočavaju sa direktnim posledicama nestašice.

Kada je reč o proizvodnji i potražnji, precizni podaci za dizel nisu javno dostupni jer je ruska statistika od početka rata znatno manje transparentna. Ipak, dostupni podaci potvrđuju da su ukrajinski napadi ozbiljno oštetili infrastrukturu.

Rafinerija u Omsku je tokom 2024. godine proizvodila oko osam miliona tona dizela godišnje, uz pet miliona tona benzina. Danas je potpuno van funkcije nakon što su napadi oštetili postrojenja CDU-10 i CDU-11, koja zajedno čine oko tri četvrtine njenog ukupnog kapaciteta.

Za benzin, gde su podaci detaljniji, industrijski izvori za Reuters procenjuju da je proizvodnja u junu iznosila između 85.000 i 90.000 tona dnevno, dok letnja potražnja premašuje 110.000 tona dnevno. To znači da postoji manjak od približno 20 do 25 odsto, dok je proizvodnja za četvrtinu manja nego u junu 2025. godine.

Iako ruski predsednik Vladimir Putin tvrdi da državne rezerve benzina iznose 1,7 miliona tona, odnosno samo četiri odsto manje nego prošle godine, tu tvrdnju je teško uskladiti sa prizorima kilometarskih redova na benzinskim pumpama.

Prema proceni lista Novaya Gazeta Europe od 2. jula, nestašice su zahvatile 78 od ukupno 83 ruska regiona. U 38 regiona uvedena su ograničenja prodaje goriva, dok su, uz Krim i Sevastopolj, vanredno stanje proglasile i Penzenska oblast, Irkutska oblast, kao i Zabajkalski kraj.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ocenio je napade na rafinerije kao dokaz da je Rusija izgubila svoju dugogodišnju prednost – sigurnu duboku pozadinu van dometa neprijateljskih udara.

Trka između dronova i servisnih ekipa

Na marginama nedavnog samita NATO-a u Turskoj, američki predsednik Donald Tramp izjavio je da napadi na rafinerije predstavljaju "eskalaciju koja može pomoći da se rat privede kraju", dodajući da Putin "želi da pronađe rešenje" i da je poslednjih nedelja ostvaren "veliki napredak".

Američki državni sekretar Marko Rubio rekao je da ukrajinska sposobnost izvođenja dubokih udara otežava Rusiji odbranu sopstvenog vazdušnog prostora, čime se otvara prostor za pregovore, piše Tportal.

Kremlj je te izjave odbacio kao "zabludu". Portparol Dmitrij Peskov poručio je da će Moskva na pojačane napade odgovoriti zauzimanjem dodatnih delova ukrajinske teritorije. Putin krizu i dalje opisuje kao privremenu i tvrdi da nije kritična, optužujući Kijev da pokušava da "poremeti sezonu godišnjih odmora" i stvori "nervoznu atmosferu" u ruskom društvu.

Analitičar Sergej Vakulenko iz Carnegie Russia Eurasia Centra opisao je situaciju kao "trku između ukrajinskih dronova i ruskih ekipa za popravke", dok ruski analitičari upozoravaju da bi jul i avgust mogli biti presudni za ishod cele kampanje.

Za sada je najizgledniji scenario da će Rusija pokušati da ublaži krizu uvozom goriva iz Indije, Belorusije i Kazahstana, uz planirani mesečni uvoz do 400.000 tona i snižavanje standarda kvaliteta goriva sa Euro-5 na Euro-3.

Iskustvo iz 2023. godine, kada je slična zabrana izvoza dizela bila produžena, sugeriše da bi i aktuelna mera mogla ostati na snazi i nakon 31. jula ukoliko se obnova rafinerija ne ubrza.

(Telegraf Biznis/Avaz)