Dok su džepovi građana na udaru zbog rata, naftni giganti zadovoljno trljaju ruke

Najveće svetske naftne kompanije spremaju se da objave znatno bolje poslovne rezultate za drugo tromesečje, nakon što je rat između Sjedinjenih Američkih Država i Irana gotovo zaustavio promet kroz Ormuski moreuz, ograničio globalno snabdevanje energentima i izazvao snažan rast cena nafte i goriva. Američki naftni giganti Exxon Mobil i Chevron danas će predstaviti finansijske rezultate za drugo tromesečje, a analitičari očekuju značajan rast dobiti zahvaljujući višim cenama sirove nafte i rekordnim zaradama njihovih rafinerija.

Pre eskalacije sukoba cena barela nafte Brent kretala se oko 70 dolara. Tokom većeg dela marta, aprila i maja premašivala je 100 dolara, a u jednom trenutku dostigla je i 126 dolara po barelu. Prosečna cena u drugom tromesečju iznosila je 96,68 dolara, što je 23 odsto više nego u prva tri meseca godine.

Teme za vas

Ormuskim moreuzom pre početka rata prolazila je približno petina svetske nafte i prirodnog gasa. Šestomesečni sukob gotovo je zaustavio plovidbu tim strateški važnim pomorskim pravcem, što je dodatno smanjilo ponudu energenata na svetskom tržištu.

Posledice su se brzo odrazile na cene benzina, dizela i avionskog goriva, a pojedine države suočile su se i sa nestašicama. Australija je povremeno ograničavala prodaju goriva, dok su Nepal i Šri Lanka zbog energetske krize privremeno zatvarali deo državnih institucija.

Dok su potrošači plaćali više, proizvođači nafte van Persijskog zaliva ostvarivali su znatno veće prihode prodajući naftu po višim cenama. Exxon je ranije procenio da bi mu dobit u drugom tromesečju mogla biti oko pet milijardi dolara veća nego u prethodnom kvartalu, dok analitičari očekuju prilagođenu tromesečnu zaradu od približno 15,7 milijardi dolara, gotovo tri puta više nego početkom godine.

Prema analizi organizacije Global Witness, šest najvećih evropskih naftnih kompanija – Shell, BP, TotalEnergies, Eni, Equinor i Repsol – u prvom tromesečju zajedno je ostvarilo oko 22 milijarde dolara dobiti, što je 43 odsto više nego godinu dana ranije. To je njihov najbolji rezultat od kraja 2022. godine, kada su cene energenata naglo porasle nakon početka ruske invazije na Ukrajinu.

Patrik Gali iz organizacije Global Witness izjavio je da proizvođači nafte spadaju među retske koji iz aktuelne krize izlaze kao veliki dobitnici, dok se stotine miliona ljudi širom sveta suočavaju sa nestancima električne energije, ograničenjima potrošnje, nestašicama i rastom cena hrane uzrokovanim skupljom energijom i đubrivima.

U međuvremenu su demokratski poslanici u američkom Kongresu predložili uvođenje poreza na vanrednu dobit velikih proizvođača nafte. Predlog senatora Šeldona Vajthausa i poslanika Roa Kane odnosi se na kompanije koje su prošle godine proizvodile ili uvozile najmanje 300.000 barela nafte dnevno. Predloženi porez iznosio bi 50 odsto razlike između trenutne cene barela i prošlogodišnjeg proseka, a prikupljeni novac bio bi vraćen građanima koji plaćaju skuplje gorivo.

Vajthaus je poručio da je pravednije oporezovati izuzetno visoke profite nego smanjivati programe pomoći u ishrani dece, ali slični predlozi prethodnih godina nisu dobili dovoljnu podršku u Kongresu.

Poskupljenje se oseća i na benzinskim pumpama. Prosečna cena galona običnog benzina u SAD pre napada na Iran bila je ispod tri dolara, dok je ove sedmice dostigla 4,10 dolara, odnosno približno dolar više nego u istom periodu prošle godine.

Iako naftne kompanije ne određuju direktno tržišnu cenu sirove nafte, kombinacija visokih cena i snažne potražnje za prerađenim gorivima stvara im izuzetno povoljne uslove poslovanja. Posebno profitiraju kompanije poput Exxon-a i Chevron-a koje istovremeno proizvode naftu i poseduju rafinerije.

Rafinerije trenutno ostvaruju istorijski visoke marže. Krajem jula prerada jednog barela nafte vrednog oko 80 dolara mogla je doneti zaradu od 50 do 60 dolara, dok se uobičajena rafinerijska marža kreće između 20 i 25 dolara po barelu.

Profesor energetskih finansija Tom Seng ocenio je da su prinosi rafinerija snažno porasli zbog rata sa Iranom, naglašavajući da ta postrojenja trenutno ostvaruju izuzetno visoke prihode.

Američke rafinerije rade gotovo punim kapacitetom, a dodatnu prednost imaju zbog oštećenja pojedinih rafinerija u Rusiji i na Bliskom istoku, kao i problema dela azijskih postrojenja sa nabavkom dovoljne količine sirove nafte. Posebno visoku zaradu donose dizel i avionsko gorivo, pri čemu je cena dizela u SAD približno 41 odsto viša nego pre blokade Hormuškog moreuza.

Kriza ipak nije jednako pogodovala svim energetskim kompanijama. Dok proizvođači koji većinu nafte crpe van Persijskog zaliva ostvaruju veće prihode zahvaljujući rastu cena, kompanije na Bliskom istoku suočavaju se sa teškoćama u izvozu, oštećenjima na naftnim poljima i postrojenjima, kao i rastom troškova transporta i bezbednosti.

Na kraju, najveći teret snose građani. Poskupljenje goriva ne odražava se samo na cene benzina, dizela i avionskih karata, već i na troškove prevoza, proizvodnje i hrane, budući da je energija sastavni deo cene gotovo svih proizvoda.

(Telegraf Biznis/Oslobođenja.ba)