Kad milijarder krene da filozofira: Bafetova rečenica zvuči genijalno, a nema nikakvog smisla, realno

Postoji trenutak u životu svakog milijardera kada više nije dovoljno da bude bogat. Mora da postane i mudrac. Tada nastaju rečenice koje zvuče toliko duboko da ljudi počnu da klimaju glavom i pre nego što razmisle šta su zapravo pročitali.

Jedna od takvih je čuvena misao Vorena Bafeta: "Novac bez slobodnog vremena nema vrednost, a slobodno vreme bez novca nema smisla."

Teme za vas

Na prvu loptu zvuči kao da je Konfučije završio MBA. Međutim, čim je pogledate očima ekonomije, počinje da škripi na sve strane.

Pođimo od prve polovine. Ako novac bez slobodnog vremena nema vrednost, onda bi svaki preduzetnik koji je godinama radio po 14 sati dnevno bio obična budala. Stiv Džobs, Ilon Mask, Džef Bezos, pa i sam Bafet, ispada da su decenijama skupljali nešto što nema vrednost. Malo je verovatno da bi se složili s tim, pogotovo kada pogledaju stanje na računu.

Novac nije vredan zato što danas imate vremena da ga trošite. Njegova najveća vrednost je upravo u tome što kupuje buduće mogućnosti. On vam omogućava da sutra ne morate da radite ono što danas morate. To je kao da kažete da rezervoar pun goriva nema vrednost dok automobil stoji parkiran. Nema smisla. Gorivo ne vredi zbog vožnje koja je već završena, već zbog one koja tek dolazi.

Drugi deo citata jednako je klimav. Slobodno vreme bez novca nema smisla? Recite to studentima koji celo leto provedu na reci sa sendvičima, penzionerima koji pecaju ili deci koja se igraju loptom do mraka. Nisu potrošili ni dinar, a teško da će vam reći da im je bilo besmisleno.

Naravno, novac olakšava život. Lepše je sedeti u restoranu nego brojati sitniš za burek. Ali ekonomija nikada nije tvrdila da zadovoljstvo raste proporcionalno bankovnom računu. Da jeste, milijarderi ne bi bili među najvećim klijentima psihoterapeuta.

Ono što je posebno zanimljivo jeste da upravo Bafetov život demantuje njegovu rečenicu. Čovek je decenijama radio gotovo svakog dana, čitao stotine stranica finansijskih izveštaja i ulagao svaki višak novca umesto da juri slobodno vreme. Da je sa 30 godina odlučio da novac nema vrednost bez slobodnog vremena, danas bi verovatno bio simpatični penzioner iz Omahe koji igra bridž za sitne pare, a ne investitor čije se bogatstvo meri desetinama milijardi dolara.

Istina je, kao i obično, mnogo dosadnija od motivacionih citata. Većina ljudi prvo prodaje svoje vreme da bi stekla novac. Kasnije pokušava da tim novcem kupi više slobodnog vremena. To nije filozofija, to je obična finansijska matematika.

Zato Bafetovu rečenicu treba posmatrati kao dobar slogan, a ne kao ekonomsku istinu. Zvuči odlično na šolji za kafu, ali kada je stavite na sto zajedno sa računicom, ispostavi se da je mnogo bliža marketingu nego ekonomiji.

A možda bi poštenija verzija glasila ovako: "Novac bez slobodnog vremena nije ideal, slobodno vreme bez novca nije lako, ali ni jedno ni drugo nije razlog da prestanemo da koristimo zdrav razum."

(Telegraf Biznis)