Detalj iz Kine koji bi biznis morao da prouči: „Ono što slavimo, sledeća generacija želi da postane“

Veselin Jevrosimović, osnivač i predsednik Comtrade grupe, objavio je na LinkedInu zanimljivo zapažanje o načinu na koji Kina promoviše naučnike, inženjere i istraživače, a njegova poruka otvara i važno pitanje za poslovni svet - kako se gradi društvo koje proizvodi talente potrebne za buduću ekonomiju.

Jevrosimović ukazuje na to da se u Kini stručnjaci iz oblasti svemirskog programa, veštačke inteligencije, kvantnih tehnologija, medicine i inženjerstva sve češće pojavljuju na velikim javnim ekranima, bilbordima i u državnim medijskim kampanjama.

Teme za vas

Foto: Marko Jovanović

Naučnici se predstavljaju gotovo kao pop zvezde, a njihovi uspesi kao dostignuća čitave zemlje.

„To nije slučajno“, navodi Jevrosimović, ukazujući da Kina već godinama sistematski gradi kulturu u kojoj se nauka i tehnologija predstavljaju kao pitanje nacionalnog prestiža.

Kada naučnik postane uzor, a ne samo stručnjak

Prema njegovom zapažanju, poruka mladima je jasna: znanje, nauka i tehnološki uspeh mogu da donesu društveno priznanje i status.

To je tema koja ima direktnu vezu sa ekonomijom. Svaka kompanija koja posluje u tehnološkom sektoru zna koliko je teško pronaći kvalitetne inženjere, programere, istraživače i stručnjake za razvoj novih proizvoda. Međutim, borba za talente ne počinje tek kada mlada osoba pošalje CV - ona počinje mnogo ranije, kroz pitanje kome se društvo divi.

Ako su najvidljiviji uzori ljudi koji stvaraju tehnologiju, razvijaju lekove, projektuju satelite ili pokreću inovativne kompanije, veća je verovatnoća da će deo mladih upravo takve karijere doživeti kao poželjne.

Najvažniji resurs buduće ekonomije nisu samo novac i oprema

Jevrosimovićeva objava otvara širu poslovnu temu: države mogu da ulažu milijarde u istraživanje i razvoj, ali dugoročna konkurentnost zavisi i od toga da li uspevaju da stvore društveni ambijent u kojem je znanje cenjeno.

Kompanijama nije dovoljan novac za laboratorije, kancelarije i opremu. Potrebni su ljudi koji žele da se bave složenim problemima, da uče godinama i da rade na projektima čiji rezultat možda neće biti vidljiv odmah.

Upravo zato je status koji društvo daje određenim profesijama važan ekonomski signal. Kada se uspešan inženjer predstavlja kao uzor, to nije samo medijska poruka - to je indirektna investicija u buduće tržište rada.

Kome društvo daje svojih pet minuta slave?

Jevrosimović pravi i zanimljivo poređenje sa zapadnim svetom, gde veliki deo javne pažnje često dobijaju influenseri, rijaliti zvezde i celebrity kultura.

„Možda je zato zanimljivo posmatrati ne samo koliko neka država ulaže u nauku, već i kome daje svojih pet minuta slave“, navodi on.

Ovo pitanje je posebno važno za biznis jer kompanije već danas posluju u svetu u kojem je pažnja postala jedan od najskupljih resursa. Ono što privlači pažnju javnosti često utiče i na to šta mladi žele da rade, gde žele da žive i kakav uspeh smatraju vrednim.

Šta ova poruka znači za kompanije?

Za poslovni sektor, zaključak je prilično konkretan: kultura talenta ne gradi se samo platama, već i statusom, uzorima i osećajem da određeni posao ima društvenu vrednost.

Kompanije koje žele da privuku najbolje ljude moraju da pokažu više od finansijske ponude. Potrebno je da zaposlenima ponude mogućnost da stvaraju nešto važno, da budu prepoznati i da njihov rad ima smisao.

Jevrosimović objavu završava rečenicom koja možda najbolje objašnjava celu ekonomsku dimenziju ove teme:

„Jer ono što jedna generacija slavi, sledeća često pokušava da postane.“

U toj rečenici nalazi se i važna lekcija za privredu: budući inovatori, preduzetnici i tehnološki lideri ne nastaju samo u školama i laboratorijama, već i u društvu koje im pokazuje da je njihov rad vredan pažnje.

Više informacija možete pronači na ovom LINKU.

(Telegraf Biznis)