Ako stalno brinete zbog novca, vaš mozak možda već trpi posledice: Naučnici otkrili zabrinjavajuće promene

Možete da zaboravite novčanik kod kuće, ali brige o novcu ostaju sa vama. Prate vas na putu do posla, tokom večere i pred spavanje. Pitate se da li će plata biti dovoljna do kraja meseca, kako ćete platiti kiriju ili rate kredita.

Na prvi pogled deluje kao neprijatan deo svakodnevice, ali mozak takvu neizvesnost doživljava kao dugotrajnu pretnju. Vremenom, cena tog stresa može biti mnogo veća od kamata koje plaćate na kredit.

Teme za vas

Naučnici upozoravaju da hroničan finansijski stres može da ošteti mozak, a godine provedene u finansijskoj nesigurnosti povezane su sa slabljenjem pamćenja i promenama koje se mogu uočiti čak i na snimcima magnetne rezonance. Najviše zabrinjava to što se prve posledice ne javljaju tek u starosti, već mnogo ranije.

Do ovih zaključaka istraživači su došli analizirajući podatke 2.759 ljudi rođenih 1946. godine, čiji je život praćen tokom nekoliko decenija, piše Kaldata.com.

Godinama pratili prihode ispitanika

Prihodi učesnika procenjivani su kada su imali 26, 43 i 53 godine. Osim toga, odgovarali su na pitanja da li im novac pokriva svakodnevne troškove i da li imaju poteškoća sa plaćanjem računa. Finansijske teškoće smatrane su dugotrajnim ukoliko su se ponavljale u najmanje dva od ova tri životna perioda.

Rezultati su pokazali da su osobe koje su godinama živele sa finansijskim problemima već u srednjim godinama slabije prolazile na testovima pamćenja i brzine razmišljanja. Dakle, posledice nisu postale vidljive tek u starosti.

Kasnije je nekoliko stotina učesnika prošlo i snimanje mozga magnetnom rezonancom. U starosti od 69 do 71 godine, kod ljudi koji su dugo živeli sa niskim prihodima moždane komore, odnosno šupljine ispunjene tečnošću, bile su u proseku 4,7 mililitara veće. Takve promene često ukazuju na gubitak okolnog moždanog tkiva.

Posebno izražena povezanost uočena je kod muškaraca, osoba koje potiču iz socijalno ugroženih porodica, kao i kod ljudi koji imaju genetsku predispoziciju za Alchajmerovu bolest. Istraživači ističu da najveći rizik ne predstavlja jedan težak mesec, već dugogodišnja finansijska nestabilnost.

Kako brige o novcu iscrpljuju mozak

Zamislite računar na kojem neprestano radi zahtevni program u pozadini. Čak i kada radite nešto drugo, on troši memoriju i usporava ceo sistem.

Slično se dešava i sa mozgom kada je čovek stalno zabrinut zbog novca. Potrebno je razmišljati o kreditima, kiriji, računima, cenama, rokovima plaćanja i sledećoj plati. Čak i dok radite ili razgovarate sa nekim, deo pažnje ostaje usmeren na finansijske probleme.

Autori studije ovaj fenomen nazivaju „kognitivnim opterećenjem“. Jednostavno rečeno, briga o novcu zauzima radnu memoriju, odnosno ograničeni mentalni kapacitet koji koristimo za koncentraciju, donošenje odluka i usvajanje novih informacija.

To, međutim, ne znači da siromaštvo čoveka čini manje inteligentnim. Naprotiv, mozak je jednostavno primoran da istovremeno rešava previše problema.

Hronični stres ubrzava starenje mozga

Drugi mogući mehanizam jeste dugotrajni stres. Kada novca stalno nema dovoljno, organizam retko izlazi iz stanja pripravnosti. Ljudi lošije spavaju, češće osećaju umor, razdražljivi su i teže se oporavljaju od svakodnevnih napora.

Istraživači pretpostavljaju da dugotrajan stres može da podstakne hronične upalne procese koji vremenom utiču i na mozak. Ipak, naglašavaju da u ovoj studiji zapaljenski procesi nisu direktno mereni, pa se radi o jednom od mogućih objašnjenja.

Finansijski problemi retko dolaze sami. Zbog nedostatka novca ljudi često odlažu odlazak kod lekara, štede na kvalitetnoj ishrani, manje se kreću ili pokušavaju da stres ublaže alkoholom i cigaretama. Posledice osećaju san, krvni pritisak, nivo šećera u krvi i zdravlje krvnih sudova, što sve dodatno utiče na zdravlje mozga.

Nije presuda, već upozorenje

Iako rezultati deluju zabrinjavajuće, naučnici naglašavaju da ovo nije dokaz da siromaštvo direktno izaziva demenciju.

Studija je posmatračka, što znači da pokazuje povezanost, ali ne može sa potpunom sigurnošću da dokaže uzročno-posledičnu vezu. Na rezultate su mogli da utiču i drugi faktori, poput zdravstvenog stanja, uslova rada, načina ishrane ili dostupnosti zdravstvene zaštite.

Sa druge strane, Svetska zdravstvena organizacija ističe da siromaštvo, slabiji pristup obrazovanju, zdravstvenim uslugama i zaposlenju predstavljaju važne društvene faktore koji mogu povećati rizik od razvoja demencije.

Dobra vest je da stručnjaci procenjuju da bi se čak do 45 odsto slučajeva demencije moglo sprečiti ili odložiti kontrolom faktora rizika. Među njima su regulisanje krvnog pritiska i holesterola, fizička aktivnost, prestanak pušenja, umereno konzumiranje alkohola, očuvanje sluha i vida, društvena aktivnost i lečenje depresije.

Kako smanjiti štetu od finansijskog stresa

Stručnjaci ističu da nije moguće jednostavno prestati da brinemo o novcu, ali je moguće smanjiti njegov uticaj na mozak.

Prvi korak je da finansije više ne držite samo u glavi. Zapišite prihode, obavezne troškove, dugove i rokove za plaćanje. Ne morate odmah napraviti savršen budžet – dovoljno je da steknete jasnu sliku svoje finansijske situacije.

Korisno je i da odredite vreme kada ćete se baviti finansijama, na primer jednom nedeljno, umesto da o računima razmišljate po ceo dan.

Umesto da pokušavate da rešite sve probleme odjednom, napravite jedan mali korak – pozovite banku, otkažite nepotrebnu pretplatu ili proverite da li postoji mogućnost odlaganja neke obaveze.

Važno je i da ne ostajete sami sa brigama. Razgovor sa članom porodice, prijateljem, finansijskim savetnikom ili psihologom može značajno da smanji osećaj bespomoćnosti.

Ne treba zanemariti ni san i fizičku aktivnost. Šetnje, redovan san i uravnotežena ishrana neće rešiti finansijske probleme, ali mogu pomoći mozgu da se lakše nosi sa stresom.

Ako se jave dugotrajna nesanica, napadi panike, depresivno raspoloženje ili primetni problemi sa pamćenjem, stručnjaci savetuju da se potraži pomoć lekara ili psihologa.

I Britanska nacionalna zdravstvena služba (NHS) preporučuje da ljudi ne ostaju sami sa finansijskim brigama, već da o njima razgovaraju sa bliskim osobama i što ranije potraže finansijsku i psihološku podršku.

Briga o mozgu ne počinje samo zdravom ishranom i rešavanjem ukrštenica. Počinje i dobrim finansijskim planiranjem, pravovremenom pomoći i činjenicom da ne morate sami da nosite teret svih životnih problema.

(Telegraf Biznis)