Kafa bi mogla da poskupi čak 332% i da postane luksuz, a citrusi 82%: Novi plan EU mogao bi skupo da nas košta

Jutarnja kafa, čaša soka od pomorandže ili voće za doručak mogli bi u budućnosti da postanu znatno skuplji za evropske potrošače. Novi plan Evropske unije za pooštravanje pravila o ostacima pesticida u uvoznim poljoprivrednim proizvodima mogao bi ozbiljno da poremeti trgovinske tokove, a u najnepovoljnijem scenariju cene pojedinih proizvoda mogle bi da zabeleže dramatičan rast.

Kako piše Politico, pozivajući se na istraživanje Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije (JRC), u najtežem scenariju cena kafe za potrošače u EU mogla bi da poraste čak 332 odsto, dok bi citrusi mogli da poskupe za više od 80 odsto.

Teme za vas

Ipak, ove brojke ne predstavljaju prognozu da će takva poskupljenja zaista uslediti. Reč je o najdrastičnijem scenariju koji polazi od pretpostavke ako proizvođači izvan Evropske unije ne uspeju da prilagode proizvodnju novim zahtevima Brisela.

Zašto EU menja pravila?

U središtu čitave priče nalaze se pesticidi koji su zabranjeni ili više nisu odobreni za upotrebu u Evropskoj uniji.

Brisel želi da pooštri pravila koja se odnose na maksimalno dozvoljene ostatke pojedinih aktivnih supstanci u proizvodima koji stižu iz trećih zemalja. Ideja je da se za neke od najopasnijih supstanci dozvoljeni nivo praktično spusti na tehnički minimum, odnosno granicu do koje laboratorije mogu da ih detektuju.

Logika evropskih poljoprivrednika je jednostavna: ukoliko oni određene pesticide ne smeju da koriste, proizvođači iz drugih delova sveta ne bi trebalo da budu u prednosti koristeći ih za robu koju potom prodaju na evropskom tržištu.

Problem je što bi takvo izjednačavanje standarda moglo da ima svoju cenu.

Prema analizi JRC-a koju prenosi Politico, potencijalne mere mogle bi da obuhvate 18 aktivnih supstanci i čak 235 različitih proizvoda koji se uvoze iz 86 zemalja.

U najgorem scenariju uvoz bi pao 41 odsto

Ukoliko strani proizvođači ne bi uspeli da se prilagode novim pravilima, posledice ne bi bile ograničene samo na cenu kafe ili pomorandži.

U najnepovoljnijem scenariju, ukupni poljoprivredni uvoz Evropske unije mogao bi da bude smanjen za čak 41 odsto. Manja ponuda proizvoda koje Evropa u velikoj meri nabavlja iz drugih delova sveta tada bi se neminovno prelila i na cene koje plaćaju krajnji potrošači.

Kafa je posebno dobar primer problema. EU praktično zavisi od uvoza zrna iz zemalja sa potpuno drugačijim klimatskim uslovima, bolestima biljaka i načinima proizvodnje. Slično važi za citruse, ali i za niz drugih poljoprivrednih proizvoda.

Upravo zbog toga proizvođači iz trećih zemalja upozoravaju da nije uvek moguće jednostavno preslikati evropska pravila na poljoprivredu u drugim delovima sveta.

Nije svaki scenario toliko dramatičan

Istraživanje, međutim, razmatra različite mogućnosti, a ogromno poskupljenje od 332 odsto predstavlja krajnju varijantu u kojoj proizvođači van EU praktično ne uspevaju da se prilagode.

U scenarijima u kojima deo proizvođača promeni način proizvodnje i nastavi da izvozi na evropsko tržište, efekti na ponudu i cene bili bi znatno manji.

Upravo tu se nalazi i jedna od ključnih nepoznanica čitavog plana: koliko brzo bi proizvođači iz Afrike, Latinske Amerike, Azije i drugih velikih poljoprivrednih regiona mogli da pronađu alternativu pesticidima koje EU želi da ograniči.

Treće zemlje upozoravaju Brisel

Plan je već izazvao zabrinutost među velikim trgovinskim partnerima Evropske unije.

Australija, Kanada, Paragvaj i Sjedinjene Američke Države iznele su primedbe u okviru Svetske trgovinske organizacije, dok zabrinutost postoji i među proizvođačima iz Brazila, Južne Afrike, Maroka i drugih velikih izvoznika poljoprivrednih proizvoda.

Njihov argument je da različiti delovi sveta imaju različite klimatske uslove, štetočine i proizvodne izazove, zbog čega ista pravila nije uvek moguće primeniti bez posledica po prinose i troškove.

Sa druge strane, evropski poljoprivrednici godinama insistiraju na takozvanim „merama u ogledalu“, odnosno pravilima prema kojima bi uvozna roba morala da ispunjava standarde slične onima koje moraju da poštuju proizvođači unutar EU.

Konačna odluka još nije doneta

Najvažnije je da novi režim još nije konačno definisan. Evropska komisija tek treba da odluči na koje će se konkretno pesticide primenjivati najstroža ograničenja, a najavljeno je da će se svaka aktivna supstanca procenjivati pojedinačno.

Brisel pritom mora da balansira između nekoliko interesa koji se teško mogu potpuno pomiriti: zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, ravnopravnijeg položaja evropskih poljoprivrednika, sigurnosti snabdevanja hranom i održavanja trgovinskih odnosa sa ostatkom sveta.

Zbog toga scenario u kojem kafa poskupljuje 332 odsto ne znači da će Evropljani uskoro toliko više plaćati svoj espreso. Ali analiza pokazuje koliko bi posledice mogle da budu velike ukoliko se stroži standardi uvedu bez dovoljnog prilagođavanja globalnih dobavljača.

A kada je proizvod poput kafe u pitanju, čija proizvodnja u Evropi praktično ne može da zameni uvoz iz ostatka sveta, promena naizgled tehničkog pravila o pesticidima vrlo brzo može da postane pitanje koje se oseća direktno u novčaniku potrošača.

(Telegraf Biznis)