Država razmatra investicione račune sa poreskim olakšicama: Cilj je da milijarde građana ne stoje neaktivne

Treći panel elitne konferencije „Kapital u pokretu“, pod provokativnim i strateški važnim nazivom „Otključavanje uspavanog kapitala“, fokusirao se na gorući problem domaće ekonomije, kako pasivni kapital, zarobljen u tradicionalnim vidovima čuvanja imovine, transformisati u aktivne, profitabilne investicije.

Dok stotine miliona evra građana i privrede miruju na računima, gubeći bitku sa inflacijom, finansijska elita u Sava Centru tvrdi da novac koji stoji nije neutralan jer gubi vrednost i da je vreme za promenu ekonomske paradigme i otključavanje skrivenog bogatstva zato je finansijska pismenost ključni privredni interes.

Teme za vas

Ovaj panel bio je izuzetno atraktivan jer nije bio samo na nivou teoretske rasprave, već konkretne, koja ima izvodljive korake za aktiviranje uspavanog bogatstva.

Toj atraktivnosti doprineli su pored moderatora, profesora Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Nikole Fabris, i predstavnici državnih institucija, kao i vodeći istaknuti bankari i privrednici. Za istim stolom, našli su se pomoćnik ministra finansija, Ognjen Popović, izvršni direktor kompanije Ananas E Commerce Marko Carević, član Izvršnog odbora ALTA banke Željko Devčić i direktor Raiffeisen Investa Rade Bjelobaba.

Njihova zajednička misija na ovom panelu, dala je jasne upute za kreiranje jasne mape puta koja će olakšati plasiranje slobodnih sredstava u investicione fondove i druge moderne finansijske instrumente, kako bi se razvio i „drugi stabilan stub“ finansiranja domaćih kompanija koje vape za svežim kapitalom.

Ulaganje iz Srbije košta i do 25 puta više

Pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović ocenio je da glavni problem nije samo nedostatak poverenja ili finansijskog znanja, već nedovoljno razvijena tržišna infrastruktura.

„Nedostaju nam institucije i tržišna infrastruktura. Pristup tržištu kapitala iz Srbije veoma je težak. Da bih investirao u inostranstvu, moram da prođem kroz veliki broj regulatornih, operativnih i bankarskih procedura, da podnosim prijave i plaćam nerazumno visoke troškove konverzije valuta“, rekao je Popović.

Iako su pojedine usluge za investiranje sada dostupne u Srbiji, njihov trošak je znatno viši nego na razvijenim tržištima.

„Cena tih usluga je pet do 25 puta viša nego što bi me isto ulaganje koštalo da sam u Evropi ili Americi. Kao investitor unapred sam demotivisan, jer treba da izdvojim jedan ili dva odsto vrednosti ulaganja samo za troškove pristupa tržištu“, rekao je Popović.

Prema njegovim rečima, problem posebno osećaju građani koji već imaju dovoljno znanja i žele samostalno da investiraju.

„Kada stavim stvari na papir, meni se iz Srbije ne isplati da samostalno investiram u poređenju sa tim da novac držim u banci ili da ga upotrebim na neki drugi način“, naveo je Popović.

Za početak investiranja dovoljno je 80 do 100 evra mesečno

Za većinu građana investicioni fondovi predstavljaju najjednostavniji prvi korak, jer omogućavaju profesionalno upravljanje novcem bez potrebe da svaki ulagač sam bira pojedinačne akcije i obveznice.

„Fondovi su za većinu ljudi u Srbiji najbolji prvi korak. To je pravo mesto da pasivno uložite manji deo novca. Od 80 do 100 evra mesečno sasvim je dovoljno da neko počne, posebno ako krene mlad i na vreme“, rekao je Popović.

Kroz ulaganje u fondove građani mogu postepeno da se upoznaju sa funkcionisanjem tržišta, odnosom rizika i prinosa i promenama vrednosti ulaganja.

„Kroz tu interakciju sa fondovima ljudi mogu da uče. Njihov potencijal za rast je ogroman i u saradnji sa bankama oni moraju da postanu most preko kojeg ćemo više klijenata uvesti u investiranje“, rekao je Popović.

Sledeći korak je stvaranje infrastrukture koja bi građanima omogućila da jednostavno, brzo i uz niže troškove ulažu i na domaćem i na svetskim tržištima.

Srbija razmatra račune oslobođene poreza

Popović je potvrdio da Ministarstvo finansija razmatra promene poreske politike koje bi građane podstakle na dugoročno investiranje.

„Poreska politika tržišta kapitala jeste naš sledeći korak i nešto o čemu već dugo razmišljamo, što analiziramo i pripremamo“, rekao je Popović.

Jedna od mogućnosti je uvođenje investicionih računa sa poreskim olakšicama, po uzoru na rešenja koja postoje ili se uvode u drugim zemljama.

„U regionu i svetu postoje inicijative za određene vrste računa koji su oslobođeni poreza za investiranje do određenog nivoa. To je nešto na čemu radimo“, naveo je Popović.

Poreski podsticaji mogli bi da budu namenjeni i kompanijama koje su spremne da izađu na tržište kapitala i prihvate viši nivo transparentnosti i odgovornosti prema malim investitorima.

„Važno je da podstaknemo vlasnike kapitala i kompanije da izađu na tržište. Poreska politika može da bude podsticaj onima koji su spremni da prihvate transparentnost, izveštavanje i činjenicu da će mali investitori svakodnevno procenjivati njihov rad“, rekao je Popović.

Korporativna obveznica nije egzotičan proizvod

Pomoćnik ministra ukazao je i na nedostatak znanja unutar samog finansijskog sistema. Kao primer naveo je razgovor sa zaposlenim u sektoru upravljanja rizicima jedne velike banke, koji je korporativnu obveznicu opisao kao egzotičan proizvod.

„Korporativna obveznica je najosnovniji finansijski proizvod. Možda je kod nas ponovo nov nakon dužeg perioda pauze, ali nije egzotičan proizvod“, rekao je Popović.

Prema njegovim rečima, nije dovoljno edukovati samo građane. Potrebno je razvijati i znanja zaposlenih u bankama i drugim finansijskim institucijama.

„Moramo da edukujemo ljude koji rade u finansijskom sistemu i da jačamo kadrove. Ako banke korporativnu obveznicu smatraju egzotičnim proizvodom, postavlja se pitanje kako će tek posmatrati i predstavljati vlasnički kapital neke kompanije“, kazao je Popović.

Država, kako je naveo, podržava inicijative koje bi platforme nalik Interactive Brokersu i Robinhoodu učinile dostupnim u Srbiji, uz lokalno prilagođavanje i znatno niže troškove.

„Podržavamo razvoj alternativnih izvora i mogućnost kupovine tokenizovanih udela. Paralelno radimo na podsticanju domaće ponude“, rekao je Popović.

Ne treba dirati sigurnosnu štednju građana

Popović je naglasio da cilj nije povlačenje celokupne štednje iz banaka.

„Oročena štednja uvek treba da postoji. Ona predstavlja bazu i sigurnost. Treba da se usmerimo na veliki deo kapitala koji stoji i ne radi apsolutno ništa, a kod nas je to, nažalost, većina“, rekao je Popović.

Istu poruku izneo je i direktor Raiffeisen Investa Rade Bjelobaba. Prema njegovim rečima, bankarski depozit je primeren za novac koji će građanima biti potreban u kratkom roku ili u nepredviđenim okolnostima.

„Ne bih bankarsku štednju automatski označio kao nešto loše. Depozit ima smisla kada štedimo na kraći period, kada će nam sredstva biti potrebna za godinu ili dve ili kada ih čuvamo za nepredviđene situacije“, rekao je Bjelobaba.

Svako bi, kako je naveo, trebalo da ima rezervu koja je u svakom trenutku likvidna i dostupna.

„Nije presudno da li će taj novac biti na bankarskom depozitu ili u novčanom fondu. Važno je da je uvek dostupan. Ostatak novca, koji nam neće biti potreban u bliskoj budućnosti, možemo dugoročno da investiramo“, rekao je Bjelobaba.

Nekretnine građanima daju osećaj sigurnosti

Bjelobaba je ocenio da su nekretnine tokom prethodnih decenija bile isplativa investicija. Od izdavanja nekretnine može se ostvariti prinos od četiri do pet odsto, uz mogućnost rasta njene tržišne vrednosti.

„Cene nekretnina u Beogradu u poslednjih 15 godina porasle su između 100 i 150 odsto, u zavisnosti od opštine. To jeste dobar rezultat, ali su tržišta kapitala i pojedini indeksi u istom periodu porasli više od 500 odsto“, rekao je Bjelobaba.

Građani, ipak, biraju ono što poznaju i što mogu fizički da vide.

„Navikli smo da naši roditelji štede u bankama, a kada imaju dodatni novac kupuju poljoprivredno zemljište, kuću, stan ili vikendicu. Nekretnina je opipljiva. Možete da vidite šta ste kupili, da prođete kroz stan i, kako kažemo, dotaknete ciglu“, objasnio je Bjelobaba.

Veće poznavanje proizvoda stvara osećaj sigurnosti, zbog čega se investiciona kultura ne može promeniti preko noći.

Bez razumevanja nema ni poverenja

Bjelobaba smatra da su finansijska pismenost i poverenje nerazdvojni.

„Ako nešto ne razumemo, mi u to ne verujemo. Ako nemamo poverenje, nismo motivisani ni da naučimo više o tome“, rekao je Bjelobaba.

Od građanina se ne očekuje da postane finansijski analitičar, ali mora da poznaje osnovne zakonitosti ulaganja.

„Nerealno je očekivati visok prinos bez ikakvog rizika. Investitor mora da bude svestan kratkoročnih negativnih oscilacija, koje se prevazilaze dugoročnim investiranjem, kao i značaja diversifikacije za otpornost portfolija“, rekao je Bjelobaba.

Država treba da obezbedi regulatorni okvir i jednaka pravila za sve učesnike, dok finansijske institucije moraju jasno da objasne troškove, rizike i osobine proizvoda.

U tom procesu ulogu imaju i mediji.

„Mediji mogu značajno da doprinesu promociji i edukaciji, ali bez senzacionalizma u izveštavanju“, rekao je Bjelobaba.

Banke treba da budu most između štednje i ulaganja

Član Izvršnog odbora ALTA banke Željko Devčić rekao je da banke više ne treba posmatrati samo kao mesta na kojima se novac čuva.

„Vreme je da banke posmatramo i kao mesta na kojima građani stiču znanje o tome kako mogu da investiraju svoj novac“, rekao je Devčić.

To je posebno važno u Srbiji, koja nema istorijski kontinuitet razvijenog tržišta kapitala i investicionu kulturu kakva postoji na razvijenim tržištima.

„Zahvaljujući industriji investicionih fondova, investiciona kultura se menja i ambijent je danas značajno drugačiji nego pre deset godina“, naveo je Devčić.

Banke mogu da postanu veza između tradicionalne štednje i savremenog investiranja, nudeći klijentima proizvode različitog nivoa složenosti.

„Banke imaju priliku da postanu most između tradicionalnog načina štednje i savremenog investiranja, nudeći klijentima proizvode od najjednostavnijih do investicionih fondova kao oblika kolektivnog investiranja“, rekao je Devčić.

Problem nije samo strah, već nedostatak kvalitetne ponude

Devčić smatra da tržište kapitala treba posmatrati kao ekosistem u kojem su svi elementi međusobno povezani. Kada bi morao da izdvoji jednu prepreku, to bi bila nedovoljna ponuda kvalitetnih domaćih hartija od vrednosti.

„Akcenat bih stavio na razvoj i ponudu najkvalitetnijih domaćih hartija od vrednosti, pre svega akcija i pokretanje procesa inicijalnih javnih ponuda“, rekao je Devčić.

Kompanija koja želi da izađe na berzu mora da bude spremna na viši nivo transparentnosti, otvorenosti i finansijskog izveštavanja.

„Tržište nije tu samo da kompaniji obezbedi kapital. Ono zauzvrat traži odgovornost prema investitorima i zaštitu njihovih prava“, rekao je Devčić.

Drugi problem je nedostatak likvidnosti. Ukoliko investitor nije siguran da svoju investiciju može da proda i dođe do novca, raste njegova uzdržanost.

„Likvidnost je važna za uspostavljanje poverenja. Ako je nema, kod investitora se javljaju strah i uzdržanost od ulaganja“, objasnio je Devčić.

Finansijska pismenost jeste važna, ali nema smisla edukovati stanovništvo ukoliko tržište nema dovoljno kvalitetnih proizvoda.

„Možemo da dođemo u situaciju da edukujemo građane, a da oni nemaju u šta da ulože. Poenta je da domaću štednju usmerimo prema domaćoj produktivnosti“, rekao je Devčić.

Poverenje se ne gradi sloganom

Devčić je ocenio da poverenje ne može da se izgradi jednom kampanjom, već isključivo pozitivnim iskustvom investitora.

„Poverenje se ne gradi preko noći niti tokom jedne kampanje ili pomoću jednog slogana. Ono nastaje iz pozitivnog iskustva investitora sa finansijskim tržištem i ulaganjem sopstvenog novca“, rekao je Devčić.

Prema njegovim rečima, poverenje počiva na stabilnim institucijama, jasno definisanim pravilima koja se dosledno primenjuju i odgovornom ponašanju svih učesnika.

„Klijent mora da zna šta kupuje, kakav prinos može da očekuje, kakav rizik preuzima i kakva je priroda proizvoda. Istovremeno mora da zna da postoje sistem i mehanizmi koji štite njegovo ulaganje“, rekao je Devčić.

Poverenje se naročito proverava u vreme finansijskih kriza, problema sa likvidnošću i velikih promena cena.

„Jasna, pravovremena i tačna informacija u kriznim uslovima od presudnog je značaja ne samo za uspostavljanje već i za učvršćivanje poverenja“, rekao je Devčić.

Hiperinflacija i krize ostavile su dubok trag

Prema Devčićevoj oceni, građani ne biraju nekretnine i depozite samo na osnovu matematičkog poređenja prinosa. Njihov izbor oblikuju istorijsko iskustvo i psihologija.

„Štednja i nekretnine mnogo su više od finansijskih proizvoda. One su za naše građane sinonim za sigurnost“, rekao je Devčić.

Srbija nema dugu tradiciju tržišta kapitala, dok su na razvijenim tržištima generacije građana odrastale uz iskustvo investiranja u finansijsku imovinu.

„Građani investiraju u ono što im je poznato, a to su uglavnom nekretnine i oročeni depoziti“, naveo je Devčić.

Problem nastaje kada se investicioni proizvod predstavi isključivo kao prilika za dodatnu zaradu, dok se rizik prećuti ili potisne.

„U društvu koje nosi nasleđe hiperinflacije, domaćih i međunarodnih finansijskih kriza i gubitka poverenja u institucije, strah je opravdano veći od želje za dodatnim prinosom“, rekao je Devčić.

On zato strah ne vidi kao samostalnu prepreku, već kao posledicu nedostatka investicionog iskustva i višedecenijskog odsustva razvijenog tržišta kapitala.

Najbolje srpske kompanije treba da izađu na berzu

Srbija ima desetine milijardi evra u bankarskim depozitima i sve razvijeniju industriju fondova, ali deo tog novca ostaje zarobljen u konzervativnim proizvodima.

„Nije cilj ubediti građane da napuste depozite. Depoziti treba da postoje jer su važni za stabilnost finansijskog sistema i poverenje građana“, rekao je Devčić.

Cilj je da se kapital sa dugoročnim investicionim horizontom usmeri u produktivnu ekonomiju.

„Moramo da podstaknemo najbolje srpske kompanije da steknu interesovanje za izdavanje akcija i prikupljanje kapitala na tržištu. Ako pasivni deo štednje pretvorimo u aktivni domaći kapital, promenićemo način na koji finansiramo privredu“, rekao je Devčić.

Banke u tome ne treba da budu samo kreditori. One mogu da postanu agenti i organizatori emisija akcija i obveznica, a zatim da te proizvode ponude građanima.

„Aktivan pristup banaka apsolutno je neophodan za transformaciju štednje u domaći investicioni kapital“, rekao je Devčić.

Građanima treba ponuditi kombinaciju depozita, fondova, akcija, obveznica i profesionalnog upravljanja portfoliom.

„Cilj nije ponuditi građaninu viši prinos po svaku cenu, već omogućiti efikasnije upravljanje njegovim sredstvima“, rekao je Devčić.

Investiranje mora da bude dostupno na jedan klik

Direktor Raiffeisen Investa Rade Bjelobaba rekao je da industrija mora da pojednostavi korisničko iskustvo, jer su potencijalni investitori danas zbunjeni osnovnim pitanjima.

„Ljudi ne znaju koliko novca moraju da imaju, na koji period treba da ulože sredstva, kakav rizik preuzimaju i da li su spremni da ga prihvate“, rekao je Bjelobaba.

Fondovi zato treba da ponude proizvode prilagođene različitim nivoima tolerancije prema riziku, uz jasnu komunikaciju i potpunu transparentnost.

„Današnje generacije očekuju da im sve bude dostupno na klik. Želimo da putem mobilnog telefona potpišemo ugovor, investiramo i povučemo novac“, rekao je Bjelobaba.

Investitor u svakom trenutku treba da ima podatke o proizvodu, vrednosti ulaganja i strukturi portfolija.

Ne ulažite sve odjednom

Kada se izdvoji sigurnosna rezerva, dugoročno investiranje treba početi definisanjem cilja, potrebnog prinosa, prihvatljivog rizika i perioda tokom kojeg novac neće biti potreban.

„Nakon toga dolazimo do najvažnije stvari, a to je disciplina“, rekao je Bjelobaba.

Investitori često precene svoju toleranciju na rizik. Kada dođe do prve korekcije na tržištu, emocije preuzmu kontrolu i oni povuku novac, realizuju gubitak i često se više ne vrate.

„Zato savetujemo klijentima da ne investiraju sva sredstva odjednom, već u više tranši. Ne treba ulagati ni samo u jednu klasu imovine, već u različite klase koje se ne ponašaju isto“, rekao je Bjelobaba.

Za razvoj investicione navike nisu potrebni veliki početni iznosi.

„Nemojte da investirate samo kada imate veliki novac. Investirajte stalno. To može da bude 1.000, 5.000 ili 10.000 dinara mesečno, kroz trajni nalog kojim se određeni iznos redovno usmerava u fond“, rekao je Bjelobaba.

Na taj način građani tokom dužeg perioda mogu da akumuliraju značajna sredstva.

Carević: Imamo proizvode, ali ih ne umemo prodati građanima

Izvršni direktor Ananasa Marko Carević ocenio je da se u raspravama o investiranju često zanemaruje jedan osnovni element svakog poslovanja, a to je prodaja.

„Kada pričamo o edukaciji, institucijama i tržištu, nedostaje nam prodaja. Ne mislim samo na prodaju investicionih fondova ili bankarskih proizvoda, već na objašnjenje ljudima zašto bi uopšte trebalo da investiraju“, rekao je Carević.

Građane mogu da motivišu različiti ciljevi. Za nekoga je to finansijska sigurnost, a za nekoga sloboda i mogućnost ranijeg povlačenja iz aktivnog rada.

Carević je kao primer naveo pokret Finansijska nezavisnost i rano penzionisanje, koji je veliki broj mladih u svetu podstakao da štede i investiraju što veći deo prihoda.

„Nekome je motiv sigurnost, nekome sloboda. Te motive moramo da uključimo u edukaciju i priče koje građanima predstavljaju banke i fondovi“, rekao je Carević.

U Indiji svaki četvrti stanovnik grada aktivno investira

Carević je gotovo pet godina živeo u Indiji, zemlji u kojoj su socijalna i penzijska zaštita znatno ograničenije nego u Evropi.

„Prosečan stanovnik Indije ima dva izbora ako želi mirnu starost. Može da štedi i investira kako ne bi zavisio ni od koga ili može da bude dobar prema porodici pa da ona brine o njemu. Indijci uglavnom biraju oba“, rekao je Carević.

Prema podacima koje je izneo, Indija je prošle godine imala oko 120 miliona malih individualnih investitora.

„Kada to prevedete na gradsku populaciju, svaki četvrti stanovnik grada aktivno investira. Jednom sam se u Gudžaratu sat i po vozio sa taksistom i razgovarao sa njim o berzi potpuno ravnopravno“, rekao je Carević.

Investicioni proizvod ne mora da bude dosadan

Carević smatra da investiranje može da postane jednostavno i dostupno poput elektronske trgovine. Prema njegovim rečima, pitanje nije da li će se to dogoditi, već kada će takav model postati široko dostupan u Srbiji.

„Ako pogledate najpopularnije svetske aplikacije za investiranje, one imaju po 20 ili 30 miliona aktivnih korisnika dnevno. To nisu ljudi koji samo razgledaju. Oni svakodnevno obavljaju transakcije i investiraju“, rekao je Carević.

Srbiji, međutim, nedostaje dovoljna ponuda domaćih finansijskih proizvoda.

„U poslu uvek kažemo da je lako prodati kada imate šta da prodate. Kolege su već objasnile da kod nas tog sadržaja na tržištu još nema ni približno dovoljno“, rekao je Carević.

Pored ponude, potrebno je promeniti i način predstavljanja investicionih proizvoda.

„Finansijski proizvod, uz svo dužno poštovanje, može da bude dosadan. Kada pogledate kako to rade najbolji na svetu, vidite društveno investiranje, automatizaciju, rangiranje investitora i mogućnost kopiranja njihovih poteza“, objasnio je Carević.

Digitalne platforme građanima omogućavaju da vide istoriju rezultata određenog investitora i automatski prate njegovu strategiju.

„Nije dovoljno ponuditi proizvod. Treba ga prodati, olakšati ljudima pristup i demistifikovati investiranje. Napredak može da bude mnogo brži ako ga posmatramo kao bilo koju drugu industriju namenjenu građanima“, rekao je Carević.

Finansijska edukacija treba da počne u osnovnoj školi

Carević smatra da obrazovanje o upravljanju novcem mora da postane deo školskog sistema, i to znatno pre srednje škole.

„Finansijska edukacija mora da se uvede u škole, a rekao bih čak i u osnovne škole“, rekao je Carević.

Kao primer naveo je azijsku zemlju u kojoj srednjoškolci na početku školovanja dobijaju investicioni račun i početni kapital, nakon čega se njihove odluke i rezultati prate četiri godine.

„Posle četiri godine takvu osobu više ne morate posebno da učite investiranju. Ako danas krenemo sa finansijskim obrazovanjem, za 20 godina biće nam veoma drago što smo to uradili“, rekao je Carević.

U suprotnom, Srbija bi i za dve decenije mogla da raspravlja o istim problemima, dok zemlje sa razvijenom investicionom kulturom nastavljaju da povećavaju prednost.

Investiranje je sporo i dosadno, ali dugoročno radi

Odgovarajući na pitanje zašto je građanima lakše da uplate tiket nego da investiraju, Carević je ukazao na potrebu za trenutnim zadovoljstvom.

„Kod klađenja odmah dobijate rezultat. Uložite novac i za nekoliko sati znate ishod. To je trenutno zadovoljstvo, slično beskonačnom pregledanju sadržaja na društvenim mrežama“, rekao je Carević.

Investiranje zahteva sasvim drugačiji način razmišljanja.

„Ljude treba naučiti da je investiranje sporo i dosadno, ali da na dugi rok radi“, rekao je Carević.

On je kao primer naveo redovna mesečna ulaganja i efekat složene kamate.

„Kada nekome kažete šta može da akumulira redovnim ulaganjem tokom 20 godina, često vam neće verovati. Ali kada podatke unese u kalkulator složene kamate i vidi razliku između prinosa od deset i 15 odsto, shvata da konačna razlika nije samo pet odsto“, rekao je Carević.

Kapital mora da ima cilj, rok i disciplinu

Zaključak panela bio je da štednju ne treba suprotstavljati investiranju. Građanima je potreban likvidan novac za svakodnevne obaveze i nepredviđene situacije, dok kapital koji im neće biti potreban godinama može da bude uložen.

Da bi se taj novac pokrenuo, Srbija mora istovremeno da smanji troškove pristupa tržištima, uvede poreske podsticaje, proširi ponudu domaćih akcija i obveznica, razvije digitalne kanale i započne finansijsko obrazovanje u školama.

„Treba da dođemo do tačke u kojoj imaocima kapitala možemo da kažemo da je tržište spremno za njih, a malim investitorima da mogu da imaju poverenja u ono što im se nudi“, zaključio je Ognjen Popović.

(Telegraf.rs)