Panika u Evropi: Tankeri ne isplovljavaju, rafinerije u problemu, cena barela otišla na 122 dolara

Saudijska Arabija obustavila isporuke nakon napada dronovima, a evropske rafinerije sada ubrzano traže alternativne izvore sirove nafte

Saudijska Arabija obustavila je isporuke sirove nafte evropskim rafinerijama nakon što su napadi dronovima oštetili ključni saudijski naftovod prema Crvenom moru. Zbog toga najveći evropski kupci hitno traže alternativne izvore snabdevanja, dok se tržište suočava sa novim poremećajem koji bi mogao dodatno da podigne cene energenata.

Teme za vas

Od 11. septembra prema Evropi nije isplovio nijedan tanker sa naftom iz saudijske luke Janbu.

Zatvoren naftovod koji zaobilazi Hormuški moreuz

Iza prekida isporuka stoji zatvaranje naftovoda Istok–Zapad, kojim Saudijska Arabija dnevno transportuje milione barela nafte do luke Janbu na Crvenom moru, kako bi zaobišla Hormuški moreuz.

Nakon napada 10. septembra, za koji Saudijska Arabija krivi iračke milicije, naftovod je zatvoren. Od narednog dana iz Janbua prema Evropi nije isplovio nijedan tanker sa sirovom naftom.

Prekid je odmah izazvao ozbiljan problem za evropske rafinerije, koje su se nakon uvođenja sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu u velikoj meri oslonile upravo na saudijsku naftu.

Najmanje tri evropske rafinerije ostale su bez dogovorenih isporuka za kraj septembra, dok su neke pošiljke odložene čak do novembra.

Poljski naftni gigant Orlen, koji oko 40 odsto svojih potreba pokriva saudijskom naftom, sada ubrzano kupuje zalihe iz Severnog mora i Sjedinjenih Američkih Država kako bi rafinerije u Poljskoj, Češkoj i Litvaniji nastavile da rade.

Fizička nafta skuplja od terminskih ugovora

Tržište je na poremećaj reagovalo naglim rastom cena.

Dok se terminskim ugovorima za naftu Brent trguje po ceni od oko 108 dolara po barelu, na fizičkom tržištu u Evropi referentni barel dostigao je čak 122 dolara.

To pokazuje da problem nije samo u očekivanjima investitora, već i u stvarnoj dostupnosti sirove nafte za rafinerije.

Novi pritisak na evropsko tržište goriva

Obustava saudijskih isporuka dolazi u trenutku kada evropske rafinerije već pokušavaju da prilagode nabavku nakon prekida tradicionalnih tokova snabdevanja iz Rusije.

Za razliku od berzanskih terminskih ugovora, fizičko tržište pokazuje koliko je nafta trenutno stvarno dostupna kupcima. Razlika između cene Brenta od oko 108 dolara i fizičkog barela od 122 dolara ukazuje na premiju koju rafinerije plaćaju kako bi obezbedile sirovinu.

Ukoliko prekid potraje, evropski kupci moraće da se okrenu skupljim alternativama - nafti iz Severnog mora, SAD i drugih proizvođača - što može dodatno povećati troškove prerade i izvršiti pritisak na cene benzina i dizela.

Za sada nema naznaka da je cela Evropa ostala bez goriva, ali pojedinačne rafinerije već osećaju posledice odloženih isporuka i poremećaja u logistici.

Najveći rizik nije trenutna fizička nestašica na benzinskim stanicama, već mogućnost da se skuplja sirovina i skuplji transport postepeno preliju na krajnje potrošače.

Evropa ponovo zavisi od globalnih kriznih ruta

Saudijski naftovod Istok–Zapad izgrađen je upravo da bi smanjio zavisnost od Hormuškog moreuza, jednog od najvažnijih energetskih prolaza na svetu.

Njegovo zatvaranje pokazuje koliko su evropske rafinerije i dalje izložene poremećajima na globalnim transportnim rutama, čak i kada pokušavaju da diversifikuju dobavljače.

Ukoliko se isporuke iz Janbua ne obnove u kratkom roku, evropsko tržište moraće da pronađe nove izvore sirove nafte, a to bi moglo da znači još skuplju nabavku i dodatni pritisak na cene energenata u narednim nedeljama.

(Telegraf Biznis)