Od laboratorije do tržišta, od diplome do AI: Šta je nastavak Foruma u Nišu rekao o budućnosti srpske privrede

Kako znanje sa fakulteta pretvoriti u proizvod, kako kompaniju pripremiti za investiciju, gde pronaći novac za tehnološku transformaciju i, možda najvažnije, ko će imati znanja potrebna za ekonomiju veštačke inteligencije?

Ako je prvi dan jubilarnog 10. Foruma naprednih tehnologija u Nišu pokazao koliko brzo AI i digitalne tehnologije ulaze u svakodnevno poslovanje, drugi je bio mnogo više okrenut pitanju kako tu transformaciju sprovesti u praksi.

Teme za vas

Od tehnološkog transfera i saradnje nauke sa privredom, preko finansiranja i pripreme kompanija za novu fazu rasta, do obrazovanja kadrova za AI ekonomiju, zajednička poruka razgovora održanih u Naučno-tehnološkom parku Niš bila je prilično jasna - tehnologija sama po sebi više nije dovoljna.

Potrebni su ljudi koji znaju da je primene, kompanije spremne da je usvoje i sistem koji će dobre ideje iz laboratorija i startapa dovesti do tržišta.

O razmerama jubilarnog Foruma govori i podatak da je tokom dva dana okupio više od 200 kompanija i oko 170 govornika i panelista.

Ivan Pavlović iz Naučno-tehnološkog parka Niš ocenio je da se na Forumu razgovaralo upravo o strateškim procesima neophodnim u eri veštačke inteligencije i o tome kako nove tehnologije menjaju način na koji funkcionišu kompanije, javni servisi i univerziteti.

Od naučnog rada do proizvoda koji neko želi da kupi

Drugi dan otvorio je jedno od ključnih pitanja domaćeg inovacionog sistema: Srbija ima univerzitete, istraživače i znanje, ali kako rezultat istraživanja pretvoriti u proizvod, uslugu ili kompaniju koja može da izađe na tržište?

Panel "Driving Innovation, Technology Transfer and Industrial Transformation" okupio je međunarodne i domaće stručnjake za transfer tehnologije, intelektualnu svojinu i transformaciju poslovanja.

Nastavak te priče usledio je kroz panel "Academia as an Innovation Engine: From Knowledge to Impact", na kojem su predstavnici NALED-a, Fakulteta organizacionih nauka, američkog Dreksel univerziteta i Instituta za veštačku inteligenciju Srbije razgovarali upravo o ulozi akademske zajednice kao generatora inovacija.

Ključna poruka je da naučni rezultat ne završava objavljivanjem rada.

Za ekonomiju zasnovanu na znanju presudno je izgraditi put kojim istraživanje može da dođe do kompanije, investitora i tržišta. To podrazumeva transfer tehnologije, zaštitu intelektualne svojine, preduzetničko znanje istraživača, ali i kompanije spremne da sarađuju sa univerzitetima.

U eri AI ta veza postaje još važnija, jer se vreme između naučnog otkrića i njegove komercijalne primene dramatično skraćuje.

Sajber bezbednost više nije posao samo IT odeljenja

Posebno mesto u programu dobila je i sajber bezbednost. Daniel Martin, izvršni direktor Cyber7, predstavio je iskustva Izraela u izgradnji nacionalnog ekosistema sajber bezbednosti.

Poruka takvog pristupa prevazilazi zaštitu pojedinačnog računara ili kompanijske mreže. Što su industrija, javne usluge i kritična infrastruktura digitalizovaniji, to sajber otpornost postaje više ekonomsko i strateško, a manje isključivo tehničko pitanje.

AI tu donosi dvostruku promenu: može da bude moćan alat za prepoznavanje i odbranu od napada, ali istovremeno omogućava sofisticiranije pretnje. Zato razvoj inteligentne industrije bez paralelnog ulaganja u bezbednost praktično više nije moguć.

Velika ideja nije dovoljna: Ko će finansirati transformaciju?

Jedan od najpraktičnijih tokova drugog dana bio je posvećen novcu.

Kroz program RESCALE i Transform Stage razgovaralo se o tome kako kompaniju pripremiti za investiciju, spajanja i preuzimanja i sledeću fazu rasta, ali i o konceptu "Test Before Invest".

Ideja iza tog modela posebno je značajna za mala i srednja preduzeća: kompanija ne mora da napravi veliku tehnološku investiciju da bi tek nakon toga otkrila da li rešenje funkcioniše.

Tehnologija može prvo da se testira, procene rezultati i rizici, a tek zatim donese odluka o ozbiljnijem ulaganju.

To je posebno važno u AI eri, u kojoj pritisak da se „nešto uvede“ može da bude ogroman, dok kompanija istovremeno možda još nema jasan odgovor na pitanje koji poslovni problem tom tehnologijom želi da reši.

Program RESCALE dodatno povezuje kompanije sa obe strane srpsko-bugarske granice, sa ciljem jačanja njihove digitalizacije, internacionalizacije i konkurentnosti.

Drugi deo iste jednačine jeste spremnost same kompanije za kapital. Rast više nije samo pitanje pronalaženja investitora, već i toga da li firma ima uređene procese, jasnu strategiju, održiv poslovni model i vrednost koju investitor može da prepozna.

Prostor za tehnologiju, kompanije i nova partnerstva

Poseban panel drugog dana bio je posvećen EXPO 2027 i mogućnostima koje veliki međunarodni događaj može da otvori kroz inovacije, poslovanje i globalna partnerstva.

U razgovoru su učestvovali predstavnici Kancelarije za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija, Fonda za inovacionu delatnost i Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje".

U tom kontekstu nije posmatran samo kao događaj, već i kao potencijalna platforma na kojoj domaće znanje, inovacije i kompanije mogu da dobiju međunarodnu vidljivost i nove prilike za povezivanje.

Diploma više nije kraj obrazovanja

Možda jedno od najvažnijih pitanja čitavog Foruma ostavljeno je za završnicu: ko će zapravo raditi sve poslove o kojima se prethodna dva dana govorilo?

Panel "From Diploma to Deployment: Educating Talent for the AI Economy" spojio je tržište rada, Univerzitet i industriju.

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Milan Bosnić, dekan Elektronskog fakulteta u Nišu prof. dr Vladimir Ćirić i Milena Nikolić iz kompanije Johnson Electric razgovarali su o raskoraku između formalnog obrazovanja i kompetencija koje kompanije traže u trenutku kada AI menja gotovo svaku industriju.

Jedna od ključnih poruka jeste da diploma ostaje važna, ali više ne predstavlja završetak procesa učenja.

Tehnologija se menja brže od klasičnih obrazovnih ciklusa, pa će sposobnost zaposlenih da kontinuirano usvajaju nova znanja postajati gotovo jednako važna kao i ono što su naučili tokom formalnog obrazovanja.

Za kompanije to znači da će ulaganje u ljude sve manje biti benefit zaposlenima, a sve više pitanje sopstvene konkurentnosti.

AI neće ostati unutar IT industrije

Završni panel "Beyond Borders: AI Transforming Industry, Education and Society" praktično je spojio teme koje su obeležile oba dana Foruma.

Predstavnici akademske zajednice i kompanija razgovarali su o tome kako veštačka inteligencija prelazi granice IT sektora i ulazi u industriju, obrazovanje i šire društvene procese. U tome možda leži i jedna od najvažnijih poruka jubilarnog Foruma naprednih tehnologija.

Sledeća faza tehnološkog razvoja Srbije neće se meriti samo brojem IT kompanija ili vrednošću izvoza softvera. Mnogo veći test biće koliko brzo će tehnologije razvijene u tom sektoru početi da podižu produktivnost proizvodnih, uslužnih i tradicionalnih kompanija.

Upravo je potreba da savremene tehnologije ne ostanu ograničene na IT već da ih prihvati tradicionalna industrija označena kao jedan od narednih velikih izazova domaćeg inovacionog ekosistema.

Nagrađeni oni koji već prave razliku

Jubilarni Forum bio je prilika i da se priznanja dodele ljudima i kompanijama koji su već ostavili trag u razvoju naprednih tehnologija.

Nagradu za najuspešnijeg stručnjaka u oblasti naprednih tehnologija, koja nosi ime inženjera Vladimira Jasića, dobio je prof. dr Saša Nikolić sa Elektronskog fakulteta u Nišu.

Za najuspešniju kompaniju iz oblasti naprednih tehnologija proglašen je niški Twinel, kompanija sa više od tri decenije iskustva u oblasti kablovskih komunikacija, dok je priznanje za viziju i doprinos organizaciji Foruma dobio Telekom Srbija.

Direktor NTP Niš Milan Ranđelović možda je najbolje sažeo smisao priznanja mladim talentima: njihovi rezultati daju osnovu za optimizam da će inovacioni ekosistem moći da nastavi da raste.

Od tehnološkog entuzijazma do ekonomskog rezultata

Posle dva dana, više paralelnih scena i desetina razgovora, jubilarni Forum naprednih tehnologija zatvoren je sa znatno konkretnijim pitanjem od onog sa kojim je počeo. Više nije sporno da AI, automatizacija i digitalne tehnologije menjaju privredu.

Pitanje je ko će tu promenu najbrže pretvoriti u rezultat.

Kompanije moraju da znaju šta žele da transformišu. Nauka mora lakše da pronađe put do tržišta. Kapital mora da prepozna projekte sposobne za rast. Obrazovanje mora da prati potrebe industrije, a ljudi će morati da uče tokom čitave karijere.

Upravo se na toj tački susreću gotovo sve teme jubilarnog Foruma naprednih tehnologija.

Ako bismo ukratko sumirali ključne poruke, to bi glasilo - tehnologija postoji, znanje postoji, kapital i programi podrške postoje.

Sledeći korak je da se sve to poveže dovoljno brzo da inovacija ne ostane samo dobra ideja, već postane novi proizvod, kompanija, radno mesto ili konkurentska prednost domaće privrede.

(Telegraf Biznis)