112,8 miliona evra prihoda i jedna tajna iz 1991: Kako je fabrika Gavrilović ponovo postala porodično carstvo
Od petrinjskog mesarskog zanata do prehrambenog giganta: više od tri veka istorije, hiljade zaposlenih, privatizacija koja je izazvala sporove i kompanija koja danas ponovo posluje pod kontrolom porodice Gavrilović.
Priča o Gavriloviću počinje mnogo pre nego što su postojale savremene prehrambene kompanije. Koreni porodičnog mesarskog zanata u Petrinji sežu do kraja XVII veka, dok je ozbiljnija industrijska proizvodnja počela tokom XIX veka. Godine 1889. registrovana je „Prva hrvatska tvornica salame, kobasica i sušena mesa M. Gavrilovića i sinovi“, čime je postavljen temelj kompanije koja će tokom narednog veka postati jedan od najpoznatijih proizvođača mesa i mesnih prerađevina u regionu.
Teme za vas
Hitno se oglasio MOL u vezi NIS-a: Ovo je dogovoreno s Amerikancima
Stigla važna vest iz Hrvatske: Novi rok za NIS otkriva šta se sprema iza kulisa
Početkom XX veka kompanija se širila i izvozila, a u socijalističkoj Jugoslaviji Gavrilović je prerastao u veliki prehrambeni sistem. Tokom 1980-ih imao je nekoliko hiljada zaposlenih, sopstvene farme i razvijenu mrežu prodaje, dok je deo proizvodnje odlazio na strana tržišta.
Međutim, najveći preokret dogodio se početkom devedesetih.
Godine 1991. dotadašnji sistem je reorganizovan, a pet preduzeća koja su činila deo nekadašnjeg kompleksa našlo se u postupku koji će kasnije postati predmet ozbiljnih pitanja o privatizaciji. U novembru iste godine kompanije je kupio Georg Gavrilović, potomak porodice Gavrilović i austrijski državljanin.
Brojke iz tog perioda i danas privlače pažnju.
Prema nalazu Državnog ureda za reviziju Hrvatske, knjigovodstvena vrednost pet preduzeća iznosila je 67,99 miliona nemačkih maraka, dok je ugovorena kupoprodajna cena bila 3,305 miliona maraka.
To, međutim, ne znači automatski da je imovina na tržištu vredela 67,99 miliona maraka, jer knjigovodstvena i tržišna vrednost nisu ista kategorija. Ipak, upravo zbog ogromne razlike između tih iznosa privatizacija Gavrilovića postala je jedna od kontroverznijih priča hrvatske tranzicije.
Državna revizija je zaključila da postupak nije u potpunosti sproveden u skladu sa tadašnjim zakonskim odredbama. Godinama kasnije slučajem se bavio i USKOK, koji je otvorio istragu o okolnostima sticanja kompanije. Georg Gavrilović je optužbe odbacivao i tvrdio da je kupovina bila zakonita.
Od tada je prošlo više od tri decenije, a kompanija je ponovo izgradila snažnu poziciju na tržištu.
Prema dostupnim finansijskim podacima, Gavrilović je 2025. završio sa oko 112,8 miliona evra prihoda i 5,83 miliona evra neto dobiti. Prihodi su tako nastavili rast sa oko 84 miliona evra u 2021. na više od 112 miliona evra četiri godine kasnije.
Danas je vlasnička slika mnogo jednostavnija nego u turbulentnim godinama tranzicije. Georg Gavrilović je jedini član društva i vlasnik 100 odsto kompanije Gavrilović d.o.o.
Tako se zatvara neobičan krug: kompanija čiji istorijski koreni sežu do petrinjskih mesara iz XVII veka, koja je prošla kroz industrijalizaciju, socijalizam i privatizaciju, danas ponovo posluje kao porodična kompanija.
A između početka priče i današnjih 112,8 miliona evra prihoda stoji jedna od zanimljivijih tranzicionih epizoda u regionalnoj prehrambenoj industriji – ona u kojoj se nekoliko miliona maraka kupoprodajne cene susrelo sa gotovo 68 miliona maraka knjigovodstvene vrednosti.
(Telegraf Biznis)