Potpisali ste sporazumni raskid ugovora, ali je otpremnina izostala? Poslodavac ne mora uvek da vam je isplati

Potpisivanje sporazuma o prestanku radnog odnosa može imati ozbiljne finansijske posledice po zaposlenog, posebno kada je reč o otpremnini i pravu na novčanu naknadu za nezaposlene. Zato je važno znati šta se potpisuje i koje su razlike u odnosu na otkaz koji daje poslodavac.

Prema članu 177. Zakona o radu, radni odnos može da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog. Za razliku od otkaza, koji daje jedna ugovorna strana, sporazumni prestanak podrazumeva saglasnost obe strane.

Teme za vas

Kako objašnjava advokat Milan Predojević za Infostud, a prenosi Kamatica pre potpisivanja sporazuma poslodavac je dužan da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama koje takav dogovor ima po ostvarivanje prava za slučaj nezaposlenosti.

Sporazum mora da bude rezultat slobodno izražene volje zaposlenog i poslodavca. To znači da zaposleni ne bi trebalo da ga potpisuje pod pritiskom, pretnjom ili u zabludi. Poslodavcu sporazumni prestanak može biti jednostavniji od otkaza, jer u tom slučaju, po pravilu, nema zakonsku obavezu da isplati otpremninu. Kod otkaza zbog tehnološkog viška, međutim, zaposleni ima pravo na otpremninu pod uslovima propisanim zakonom. Sporazum mora da bude u pisanom obliku i potpisan od obe strane. Njime je važno jasno urediti datum prestanka radnog odnosa, isplatu neisplaćenih zarada i drugih primanja, kao i naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor.

Kada poslodovac ne mora da isplati otpremninu?

Kod sporazumnog prestanka radnog odnosa poslodavac nije automatski dužan da isplati otpremninu. Ona može biti ugovorena samim sporazumom, pa je važno proveriti da li je takva obaveza izričito navedena. Još važnija posledica odnosi se na Nacionalnu službu za zapošljavanje. Zaposleni kome radni odnos prestane sporazumno, po pravilu, nema pravo na novčanu naknadu za nezaposlenost po tom osnovu. Nasuprot tome, pravo na naknadu može postojati u slučajevima prestanka radnog odnosa koje zakon prepoznaje, poput otkaza zbog tehnološkog viška, uz ispunjenje propisanih uslova.

Poseban oprez sa blanko sporazumima

Jedna od najrizičnijih situacija jeste kada poslodavac od zaposlenog traži da još prilikom zapošljavanja potpiše nedatiranu izjavu o otkazu ili sporazum o prestanku radnog odnosa. Takav dokument poslodavac bi kasnije mogao da iskoristi kako bi okončao radni odnos bez sprovođenja odgovarajuće procedure. Zaposleni zato ne bi trebalo da potpisuje blanko dokumente kojima se unapred odriče radnog mesta.Ako poslodavac iskoristi takav dokument za prestanak radnog odnosa, zaposleni može da pokrene sudski postupak i traži zaštitu svojih prava. Ishod zavisi od okolnosti slučaja i dokaza kojima raspolaže.

Pre potpisivanja sporazuma treba pažljivo proveriti sve njegove odredbe i posledice po prava nakon prestanka zaposlenja. Ono što na prvi pogled deluje kao jednostavan dogovor može da znači gubitak otpremnine i prava na novčanu naknadu za nezaposlenost.

(Telegraf Biznis/Kamatica)