Ovi ljudi mogli bi da kroje ekonomsku budućnost Srbije: Ko su stručnjaci koji podržavaju Studentsku listu

Od javnih finansija i poreske politike do razvoja domaće privrede, tržišta rada i kontrole državnih investicija - među ekonomistima koji su podržali ekonomski pravac Studentske liste nalaze se univerzitetski profesori, istraživači i nekadašnji nosioci važnih javnih funkcija. Njihovo znanje moglo bi da bude značajno u pokušaju da se promeni postojeći model razvoja Srbije. Ipak, važno je razlikovati javnu podršku ekonomskom programu od potvrde da će neko od njih preuzeti funkciju u budućoj vlasti.

Teme za vas

Grupa ekonomista objavila je 21. oktobra 2026. javnu izjavu pod nazivom „Pobeda Studentske liste je nova ekonomska prilika, a ne razlog za strah“. Među potpisnicima su neka od poznatijih imena srpske ekonomske struke: akademik Pavle Petrović, profesor Milojko Arsić, Goran Radosavljević, Kori Udovički i Branimir Jovanović, kao i niz profesora i istraživača sa domaćih fakulteta i instituta.

Njihov značaj nije samo u akademskim titulama. Reč je o ljudima koji se bave različitim delovima ekonomskog sistema - od budžetske politike i makroekonomske stabilnosti do tržišta rada, socijalne zaštite i razvoja privrede. Upravo bi povezivanje tih oblasti bilo važno ako bi se najavljene promene pretvarale u konkretne zakone i državne politike.

Pavle Petrović - javne finansije i kontrola državne potrošnje

Akademik, ekonomista i dugogodišnji predsednik Fiskalnog saveta

Ako bi se tražio stručnjak koji može da proceni koliko su obećanja neke buduće vlade finansijski održiva, Pavle Petrović bio bi jedno od najvažnijih imena u toj grupi. Redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti, profesor emeritus Ekonomskog fakulteta u Beogradu i od 2011. godine bio je na čelu Fiskalnog saveta Srbije, nezavisnog tela koje procenjuje budžetsku politiku i održivost javnih finansija. Usavršavao se i kao gostujući istraživač na Harvardu, Prinstonu i Kornelu.

Njegova najjača tačka je makroekonomska stabilnost, fiskalna politika i kontrola javne potrošnje. U praksi bi takvo iskustvo bilo važno za procenu koliko država može da potroši na zdravstvo, obrazovanje, infrastrukturu ili povoljnije stanove, a da pritom ne ugrozi budžet, javni dug i redovnu isplatu penzija.

Za Srbiju bi posebno važan zadatak bio da se napravi jasna razlika između investicija koje dugoročno povećavaju produktivnost i projekata koji su skupi, nedovoljno transparentni ili nemaju uverljivu ekonomsku računicu.

Milojko Arsić - porezi, budžet i makroekonomska politika

Redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i dopisni član SANU

Milojko Arsić je redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dopisni član SANU. Njegove glavne oblasti rada su javne finansije, fiskalna politika i makroekonomija, a uređuje i Kvartalni monitor, publikaciju koja prati ekonomske trendove i politike u Srbiji.

Njegova stručna prednost je razumevanje veze između poreskog sistema, budžeta, privrednog rasta i životnog standarda. To je naročito značajno za plan Studentske liste koji predviđa veće poresko opterećenje imućnijih građana, uz rasterećenje onih sa nižim prihodima.

Takva promena, međutim, ne može da se svede samo na političku poruku da bogatiji treba da plate više. Potrebno je izračunati koliko bi se dodatnog novca zaista prikupilo, kako bi se sprečilo izbegavanje poreza i kako bi se izbeglo da nova pravila dodatno opterete preduzetnike ili ulaganja. Upravo su to pitanja na kojima bi iskustvo iz javnih finansija moglo da bude presudno.

Kori Udovički - državna uprava, institucije i ekonomske reforme

Ekonomistkinja, osnivačica CEVES-a i bivša guvernerka Narodne banke Srbije

Kori Udovički je ekonomistkinja sa značajnim iskustvom u domaćim i međunarodnim institucijama. Radila je u Međunarodnom monetarnom fondu, bila pomoćnica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i rukovodila regionalnim programom UNDP-a. U Srbiji je bila guvernerka Narodne banke, ministarka energetike, a zatim i potpredsednica Vlade i ministarka državne uprave i lokalne samouprave. Osnovala je Centar za visoke ekonomske studije - CEVES.

Njena prednost nije samo poznavanje ekonomskih modela već i razumevanje načina na koji državne institucije funkcionišu, ili ne funkcionišu. Ako bi nova vlast želela da promeni način donošenja odluka, profesionalizuje upravu i smanji prostor za politički uticaj na javne poslove, Udovički bi mogla da doprinese upravo u tom segmentu.

To je važno zato što ni najbolji ekonomski program ne može da se sprovede ako državna uprava nema dovoljno stručnih ljudi, ako se odluke donose mimo procedura ili ako institucije nemaju stvarnu samostalnost.

Goran Radosavljević – poreski sistem, energetika i investicije

Profesor na FEFA fakultetu sa iskustvom u državnom sektoru i energetici

Goran Radosavljević je profesor i prodekan za nauku na FEFA fakultetu, a ranije je radio kao državni sekretar u Ministarstvu finansija, ekonomski savetnik potpredsednika Vlade i savetnik Fiskalnog saveta. Ima iskustvo u saradnji sa međunarodnim organizacijama, uključujući Svetsku banku, Evropsku uniju, UNICEF i GIZ, kao i u poslovnom sektoru, gde je bio angažovan u NIS-u. Doktorirao je u oblasti javnih finansija, a bavi se i energetskom ekonomijom i zelenom transformacijom.

Njegova prednost je spajanje teorijskog znanja sa iskustvom u pripremi budžeta, poreskoj politici, javnim nabavkama i energetskim investicijama. To bi moglo da bude korisno pri preispitivanju velikih državnih projekata, ali i pri proceni načina na koji Srbija ulaže u energetiku, infrastrukturu i nove tehnologije.

Za državu koja istovremeno mora da obezbedi energetsku sigurnost, finansira razvoj i vodi računa o javnom dugu, sposobnost procene dugoročnih troškova i koristi investicija predstavlja jednu od ključnih stručnih veština.

Branimir Jovanović - nejednakost, radnička prava i razvoj privrede

Ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije 

Branimir Jovanović radi u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije, gde prati ekonomije Zapadnog Balkana i bavi se analizom Srbije i Severne Makedonije. Njegove oblasti rada obuhvataju privredni rast, siromaštvo, nejednakost, poreze, socijalnu politiku, radnička prava, strane investicije i evropske integracije. Ranije je radio u Narodnoj banci Severne Makedonije i savetovao tamošnjeg ministra finansija.

Jovanovićev profil posebno je relevantan za pitanja koja se tiču raspodele koristi od privrednog rasta, kvaliteta zaposlenja i položaja radnika. Ako je cilj da Srbija prestane da se oslanja pretežno na privlačenje investicija niskim troškovima rada, onda je potrebno osmisliti kako da rast plata prati rast produktivnosti i kako da domaća preduzeća proizvode robu i usluge veće dodate vrednosti.

Njegovo iskustvo u analiziranju ekonomija regiona moglo bi da bude korisno i pri poređenju Srbije sa zemljama koje su prošle sličan tranzicioni put.

Gordana Matković – socijalna politika, penzije i položaj najugroženijih

Ekonomistkinja i stručnjakinja za socijalnu zaštitu i tržište rada

Gordana Matković je stručnjakinja za socijalnu politiku, demografiju, tržište rada i ljudski razvoj. Radila je u Ekonomskom institutu, bila ministarka za socijalna pitanja od 2001. do 2004. godine, a kasnije i savetnica predsednika Srbije. Profesionalno je povezana sa Centrom za socijalnu politiku i FEFA fakultetom, a sarađivala je sa međunarodnim organizacijama poput Svetske banke, UNICEF-a i UNDP-a.

Njena najjača tačka je procena kako ekonomske odluke utiču na porodice, penzionere, nezaposlene i građane sa niskim primanjima. To je posebno važno ako se najave o poreskim promenama i većoj socijalnoj sigurnosti pretvaraju u stvarne mere.

Svaka ozbiljna reforma mora da odgovori na dva pitanja: ko će je platiti i ko će od nje imati najveću korist. Iskustvo u socijalnoj politici može da pomogne da pomoć bude usmerena prema onima kojima je najpotrebnija, umesto da se sredstva troše na široke i skupe mere čiji efekti nisu dovoljno precizno izmereni.

Jelena Žarković - tržište rada, siromaštvo i poreske olakšice

Ekonomistkinja i istraživačica javnih politika

Jelena Žarković je vanredna profesorka na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i direktorka u Fondaciji za razvoj ekonomske nauke. Njeni istraživački interesi obuhvataju tržište rada, siromaštvo, nejednakost, poreze i socijalna davanja. Učestvovala je u projektima koje su podržavali Evropska unija, Svetska banka, UNICEF i Švajcarska agencija za razvoj i saradnju.

Njeno znanje moglo bi da bude posebno korisno u oblikovanju politike zapošljavanja, proceni uticaja poreza i socijalnih davanja i utvrđivanju razloga zbog kojih pojedine grupe stanovništva ostaju izvan tržišta rada ili rade za niske zarade.

Ako Studentska lista želi da poveća sigurnost zaposlenih, moraće da pronađe ravnotežu između zaštite radnika i uslova za zapošljavanje. Dobra politika tržišta rada ne meri se samo brojem novih radnih mesta već i visinom zarada, stabilnošću ugovora, mogućnostima napredovanja i produktivnošću.

Zorica Mladenović i Aleksandra Nojković - statistika i provera ekonomskih obećanja

Profesorke Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Zorica Mladenović i Aleksandra Nojković, obe profesorke Ekonomskog fakulteta u Beogradu, takođe su među potpisnicima izjave ekonomista. Njihove akademske biografije potvrđuju dugogodišnji rad u visokom obrazovanju i istraživačkom okruženju.

U njihovom slučaju važno je istaći ulogu ekonomskih metoda i kvantitativne analize. Kada politička opcija obeća veće plate, niže poreze za deo građana ili jeftinije stanove, neophodno je proceniti koliko će takva mera koštati, koliko ljudi će obuhvatiti i kakve posledice može da ima po budžet i privredni rast.

Bez pouzdanih podataka i modela koji proveravaju pretpostavke, ekonomski program ostaje skup političkih obećanja. Ekonometrijska i statistička analiza može da pomogne u proceni da li su ciljevi realni i kako bi se rezultati merili nakon sprovođenja mera.

Mihajlo Đukić - istraživanje privrede i razvojne politike

Mihajlo Đukić je viši naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka i jedan od potpisnika javne izjave podrške. Njegovo učešće pokazuje da se krug potpisnika ne završava na najpoznatijim profesorima i bivšim državnim funkcionerima, već uključuje i istraživače koji se bave analizom ekonomskih procesa i javnih politika.

Istraživačke institucije mogu da doprinesu izradi konkretnih analiza koje bi trebalo da prethode promenama poreskog sistema, podsticajima za domaća preduzeća ili reformi tržišta rada. Za novu ekonomsku politiku bilo bi važno da se takve procene ne rade samo jednom, prilikom predstavljanja programa, već i tokom njegovog sprovođenja.

Napomena: za precizno navođenje njegovih najužih specijalizacija trebalo bi se osloniti na detaljnu biografiju i bibliografiju Instituta ekonomskih nauka; samo članstvo među potpisnicima ne govori automatski koja bi mu konkretna državna funkcija odgovarala.

Kako bi mogli da se izbore sa nasleđenim ekonomskim sistemom?

Iskustvo ovih stručnjaka moglo bi da bude korisno, ali najveći izazov ne bi bilo pisanje novog programa, već promena načina na koji država troši novac, donosi odluke i sprovodi zakone.

Prvi zadatak bio bi pregled javnih finansija i velikih ugovora. Za svaki projekat trebalo bi objaviti ukupnu cenu, izvore finansiranja, obaveze koje će dospevati u narednim godinama, postupak izbora izvođača i procenu koristi za građane. Revizija ne bi smela da bude politička čistka niti unapred doneta presuda, već postupak zasnovan na dokumentima, pravilima javnih nabavki i nezavisnoj kontroli.

Drugi zadatak bio bi da se napravi realan finansijski plan za poreske promene i socijalne mere. Niže poresko opterećenje za građane sa malim primanjima i veće oporezivanje imućnijih mogu da promene raspodelu tereta, ali njihov efekat zavisi od konkretnih stopa, poreske osnovice, mogućnosti naplate i reakcije privrede. Potrebno je znati koliko novca bi se prikupilo ili izgubilo i kako bi se nadoknadila eventualna razlika u budžetu.

Treći zadatak bio bi jačanje institucija. Fiskalni savet, Državna revizorska institucija, Uprava za javne nabavke, sudovi i profesionalna državna uprava morali bi da rade bez političkog pritiska. Nije dovoljno smeniti rukovodioce ili promeniti zakone ako se istovremeno ne obezbede transparentni postupci, odgovornost i zaštita stručnjaka koji ukazuju na nepravilnosti.

Četvrti zadatak bio bi razvoj domaće privrede. Podrška preduzećima morala bi da bude zasnovana na jasnim kriterijumima, produktivnosti, inovacijama i kvalitetu radnih mesta, a ne na političkim vezama. U suprotnom, postoji opasnost da se samo promene korisnici državnih subvencija i ugovora, dok sistem ostane isti.

Najvažnije pitanje: Da li će njihovo znanje dobiti priliku da se primeni?

Potpisnici izjave nastupaju u lično ime, a navođenje njihovih matičnih institucija služi identifikaciji. Njihova podrška Studentskoj listi nije isto što i potvrda da će svi oni biti deo vlade, ekonomskog tima ili da su prihvatili konkretne funkcije.

Zato je za procenu buduće ekonomske politike važno pratiti ne samo ko je podržao promene već i ko će biti zadužen za njihovo sprovođenje, kakve će nadležnosti imati, kako će se birati stručni timovi i da li će predložene mere biti predstavljene sa preciznim troškovima i rokovima.

Najveća vrednost ove grupe jeste raznovrsnost znanja: javne finansije, poreska politika, državna uprava, socijalna zaštita, tržište rada i ekonomska analiza. Ako bi se te oblasti povezale u jedinstven program, uz nezavisne institucije i javno proverljive rezultate, stručnjaci bi mogli da doprinesu promeni načina na koji Srbija vodi ekonomsku politiku.

Ali konačni test neće biti broj poznatih imena na spisku. Biće to sposobnost da se javni novac troši transparentnije, da privreda postane produktivnija, da se otvaraju kvalitetnija radna mesta i da se obećanja pretvore u merljive rezultate za građane.

(Telegraf Biznis)