Šta koči srpski izvoz? Samo četvrtina novih poslova opstane duže od godinu dana

Ekonomije Zapadnog Balkana nastavljaju da rastu, ali iza pozitivnih prognoza krije se ozbiljan problem za kompanije koje pokušavaju da osvoje strana tržišta. Najnoviji podaci Svetske banke pokazuju da veliki broj novih izvoznih poslovnih veza ne uspeva da opstane ni godinu dana, a posebno zabrinjavajući rezultat zabeležen je u Srbiji.

Prema analizi koju prenosi IntelliNews, samo 23 odsto novih izvoznih veza između kompanija, proizvoda i stranih tržišta u Srbiji opstane nakon prve godine. Na nivou posmatranih ekonomija Zapadnog Balkana taj procenat kreće se između 23 i 39 odsto, dok svega jedan do četiri odsto novih izvoznih veza dočeka petu godinu.

Teme za vas

To ne znači da kompanije nužno prestaju da posluju, već da često ne uspevaju da zadrže određene proizvode i kupce na pojedinim stranim tržištima.

Ekonomija raste, ali izvoz ostaje slaba tačka

Svetska banka procenjuje da će ekonomije Zapadnog Balkana u 2026. godini ostvariti prosečan rast od 3,1 odsto, nakon 2,6 odsto u 2025. godini. Za 2027. i 2028. predviđen je rast od po 3,4 odsto.

Kada je reč o Srbiji, očekuje se rast bruto domaćeg proizvoda od 3,1 odsto u ovoj godini, dok bi naredne mogao da ubrza na 3,7 odsto.

Međutim, rast regionalnih ekonomija trenutno se prvenstveno oslanja na domaću potrošnju i investicije, dok neto izvoz negativno doprinosi privrednoj aktivnosti.

Posebno je zanimljivo da je ukupna trgovina robom i uslugama na Zapadnom Balkanu dostigla 107 odsto regionalnog BDP-a u 2025. godini, što je više od proseka Evropske unije od 90 odsto.

Ipak, visoka uključenost u međunarodnu trgovinu ne znači automatski da kompanije uspevaju da zadrže kupce i dugoročno posluju na stranim tržištima.

Administracija košta više nego carine

Jedan od najvećih problema za izvoznike predstavljaju troškovi koji nisu direktno povezani sa carinama.

Dok prosečne carine na uvoz robe u regionu iznose oko 6,2 odsto, različite necarinske mere stvaraju dodatni trošak koji odgovara carini od približno 10,2 odsto.

Reč je o procedurama poput inspekcija, sertifikacije, laboratorijskih ispitivanja, dozvola i usklađivanja proizvoda sa različitim standardima.

Posebno su pogođeni poljoprivredno-prehrambeni proizvodi, kod kojih troškovi pojedinih regulatornih zahteva mogu da premaše 20 odsto vrednosti robe.

Dodatni problem predstavljaju i ograničenja u prekograničnom pružanju usluga, čiji se prosečan trošak procenjuje na ekvivalent carine od 29,3 odsto. To znači da prepreke poslovanju često ne nastaju na samoj granici, već mnogo ranije, kroz komplikovane i skupe administrativne postupke.

Koliko Srbija gubi zbog prepreka u poslovanju?

Analiza Svetske banke ukazuje i na značajan potencijal koji bi mogao da se oslobodi pojednostavljivanjem propisa.

Prema ekonomskim simulacijama, smanjivanje polovine regulatornih prepreka u trgovini robom moglo bi srednjoročno da poveća nivo BDP-a Srbije za 10,6 odsto i doprinese otvaranju približno 75.000 radnih mesta.

U posebnom scenariju, koji se odnosi na smanjivanje prepreka u sektoru usluga, potencijalni rast nivoa BDP-a procenjen je na 12,5 odsto, uz mogućnost stvaranja oko 86.000 radnih mesta.

Važno je naglasiti da su ovo rezultati modelskih simulacija, a ne garantovane prognoze. Takođe, reč je o dva odvojena scenarija čiji se efekti ne mogu jednostavno sabirati.

Veliki potencijal krije se i u boljim platama

Kompanije koje učestvuju u međunarodnoj trgovini zapošljavaju između 75 i 94 odsto radnika u prerađivačkoj industriji ekonomija Zapadnog Balkana.

Preduzeća koja istovremeno uvoze i izvoze, prema analizi Svetske banke, zapošljavaju znatno više ljudi od uporedivih kompanija usmerenih samo na domaće tržište.

U prerađivačkoj industriji takve kompanije u proseku isplaćuju i znatno veće zarade.

Zbog toga problem kratkotrajnog izvoza nije važan samo za privrednike. Kada kompanija izgubi strano tržište, smanjuju se i mogućnosti za stabilnije zapošljavanje, bolje plate i dugoročni razvoj proizvodnje.

Svetska banka zato preporučuje digitalizaciju administrativnih postupaka, pojednostavljivanje inspekcija, međusobno priznavanje standarda i uklanjanje nepotrebnog ponavljanja dokumentacije.

Cilj nije ukidanje pravila koja štite potrošače, zdravlje ili životnu sredinu, već njihova efikasnija primena.

Zapadni Balkan više nema problem samo sa pronalaženjem novih kupaca. Mnogo veći izazov postaje kako te kupce zadržati, izgraditi dugoročne poslovne odnose i pretvoriti izvoz u stabilniji izvor privrednog rasta.

(Telegraf Biznis/IntelliNews)