Šta je Srbija naučila iz iskustva razvojnih banaka: Komšije na svojoj zaradile čak 63 miliona evra

Srbija bi u budućnosti mogla da dobije novu razvojnu banku, instituciju koja bi domaćim preduzećima omogućila drugačiji pristup finansiranju, investicijama i izvoznim poslovima. Međutim, iza ove ideje krije se i ozbiljno pitanje: može li takva banka da pomogne privredi ili bi mogla da ponovi sudbinu institucije koja je pre više od decenije ostala bez dozvole za rad?

Predlog za osnivanje Razvojne banke Srbije deo je ekonomskog programa Studentske liste, a prema predstavljenom planu, nova institucija nastala bi spajanjem postojećeg Fonda za razvoj i Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI), kako prenosi Nedeljnik.

Teme za vas

Predviđeno je da banka bude osnovana u prvoj polovini eventualnog mandata, a njen osnovni zadatak bio bi da obezbedi dodatne izvore finansiranja domaće privrede.

Za razliku od postojećih fondova, razvojna banka mogla bi da pristupa sredstvima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i drugih međunarodnih razvojnih institucija.

Krediti bi se plasirali posredstvom poslovnih banaka, bez pojedinačnih naloga Vlade, dok bi maksimalno zaduživanje bilo ograničeno na četvorostruku vrednost kapitala.

Zašto se ponovo govori o državnoj banci?

U središtu predloga nalazi se promena načina na koji Srbija podstiče privredni razvoj.

Dosadašnji model, zasnovan na privlačenju investitora subvencijama za otvaranje radnih mesta i relativno jeftinoj radnoj snazi, suočava se sa sve većim ograničenjima.

Na problem je ukazao i član Fiskalnog saveta Slobodan Minić, koji je za RTS objasnio da kompanije imaju manje razloga da ostanu u zemlji kada radna snaga više nije toliko jeftina, naročito nakon isteka državnih podsticaja.

Zbog toga se sve više govori o potrebi da se podrška usmeri ka domaćim kompanijama, tehnološki naprednijim delatnostima i investicijama koje stvaraju veću dodatnu vrednost.

Ekonomista Milojko Arsić, međutim, upozorava da promena sistema subvencija mora da bude praćena poboljšanjem poslovnog okruženja.

Prema njegovoj oceni, preduzećima su neophodni ravnopravni uslovi poslovanja, manje administrativnih prepreka i efikasnije izdavanje potrebnih dozvola. Tek nakon toga trebalo bi pristupiti drugačijoj raspodeli državne pomoći, uz veći naglasak na produktivne investicije.

Posebna pažnja, prema njegovom mišljenju, potrebna je poljoprivredi i prehrambenoj industriji, naročito zbog izazova koje donose klimatske promene.

Prethodni pokušaj završio se gubitkom milijardi dinara

Srbija već ima iskustvo sa razvojnom bankom, ali ono nije bilo uspešno.

Razvojna banka Vojvodine nastala je 2010. godine transformacijom Metals banke, u kojoj je pokrajina postala većinski vlasnik.

Samo tri godine kasnije, u aprilu 2013, Narodna banka Srbije oduzela joj je dozvolu za rad zbog ozbiljnih problema sa kapitalom, likvidnošću i kvalitetom kreditnog portfolija.

Razmere problema pokazala je i revizorska analiza prema kojoj više od 70 odsto od približno devet milijardi dinara analiziranih kredita nije imalo odgovarajuće obezbeđenje ili je ono bilo veoma slabo.

Pored finansijskih nepravilnosti, pojavile su se i sumnje u političke veze pojedinih korisnika kredita.

Za pokrivanje prenetih depozita država i AP Vojvodina morale su da obezbede 6,36 milijardi dinara, odnosno približno 54 miliona evra. Upravo zbog tog iskustva, predlog nove razvojne banke predviđa ograničavanje zaduživanja i drugačiji način odobravanja kredita.

U komšiluku potpuno drugačija priča

Dok je domaći pokušaj završio gašenjem banke, Hrvatska već više od tri decenije ima Hrvatsku banku za obnovu i razvitak (HBOR).

Ova institucija, osnovana 1992. godine, nalazi se u potpunom državnom vlasništvu i finansira razvojne projekte, izvoz, infrastrukturu i mala i srednja preduzeća.

Prema podacima koje prenosi Nedeljnik, HBOR je tokom 2025. godine ostvario dobit od čak 63 miliona evra. Taj novac nije namenjen isplati vlasnicima, već se raspoređuje u rezerve i zadržanu dobit banke.

Ipak, ni hrvatski model nije bez izazova.

Udeo problematičnih kredita u ukupnom bruto kreditnom portfoliju HBOR-a krajem 2025. godine iznosio je 11,87 odsto, dok je do avgusta 2026. smanjen na približno 9,5 odsto.

Poređenja radi, udeo problematičnih kredita privredi kod komercijalnih banaka u Srbiji kreće se između 2,3 i 3,3 odsto, mada ove dve kategorije nisu potpuno uporedive zbog različitih poslovnih modela.

Zanimljiv je i način upravljanja hrvatskom razvojnom bankom.

U njenom nadzornom odboru sedi osam ministara, tri poslanika Hrvatskog sabora i predsednik Hrvatske privredne komore, dok odborom predsedava ministar finansija.

Ko bi mogao da računa na novac?

Prema predlogu Studentske liste, buduća razvojna banka bila bi deo šire promene politike ulaganja.

Veća podrška bila bi usmerena ka inovativnim preduzećima, tehnološkom razvoju i saradnji univerziteta, naučnih instituta i privatnog sektora.

Program predviđa i povećanje izdvajanja za istraživanje i razvoj, sa sadašnjeg nivoa od oko jedan odsto bruto domaćeg proizvoda na približno dva odsto do 2032. godine.

Istovremeno, državna sredstva bila bi koncentrisana na manji broj prioritetnih oblasti, uz obustavljanje programa koji ne daju očekivane rezultate.

Za domaće kompanije, naročito one koje žele da prošire proizvodnju, uvedu nove tehnologije ili izađu na strana tržišta, takav model mogao bi da otvori dodatne mogućnosti finansiranja. Ipak, iskustvo pokazuje da samo osnivanje banke nije dovoljno.

Ključno pitanje nije samo koliko bi novca nova institucija imala na raspolaganju, već ko bi odlučivao o njegovoj raspodeli, pod kojim uslovima i uz kakvu kontrolu.

Dok se o osnivanju Razvojne banke Srbije tek raspravlja, primeri iz neposrednog okruženja pokazuju koliko različiti mogu biti rezultati institucija koje, makar na papiru, imaju isti cilj - da pomognu razvoj domaće privrede.

(Telegraf Biznis/Biznis i finansije)