Četvrto poskupljenje za 24 meseca: Drvoprerađivači u Hrvatskoj u minusu, ugroženi ugovori sa stranim kupcima

Najavljeno povećanje cena drvnih sortimenata Hrvatskih šuma (HŠ) za prosečno deset odsto od početka iduće godine predstavlja dodatno opterećenje i ozbiljan udar na drvnoprerađivačku industriju, ocenili su u HUP - Udruženju drvne i industrije papira i Udruženju drvnoprerađivačke industrije HGK.

HŠ su početkom ove nedelje izvestile da su korigovale cene drvnih sortimenata, te da će se nove cene primenjivati od 1. januara 2027. godine. Pojasnili su pritom da "usklađivanje podrazumeva korekciju cena drvnih sortimenata u proseku za približno deset odsto, a uslovljeno je kontinuiranim rastom ulaznih troškova rada i proizvodnje, kao i potrebom približavanja cena uporedivim nivoima u zemljama u okruženju".

Teme za vas

Predsednik HUP - Udruženja drvne i industrije papira Ivić Pašalić istakao je da je najavljeno povećanje cena drvnih sortimenata za dodatnih deset odsto "još jedan ozbiljan udar na hrvatsku drvnoprerađivačku industriju i njenu konkurentnost". Naveo je da je reč o četvrtom povećanju u nepune dve godine, jer su tokom 2025. cene povećavane dvaput, a ove godine već su povećane u februaru za prosečno osam odsto.

"Takva dinamika poskupljenja otvara pitanje da li uopšte postoji dugoročna i održiva cenovna politika ili se rastući troškovi poslovanja jednostavno nadoknađuju novim opterećenjima kupaca", rekao je Pašalić.

Napomenuo je da posebno zabrinjava to što se učestala povećanja cena dešavaju u okolnostima ozbiljnih problema u upravljanju Hrvatskim šumama. Pogoršanje finansijskih pokazatelja, ranije utvrđene nepravilnosti u poslovanju i otvorena pitanja efikasnosti upravljanja, rekao je on, zahtevaju konkretne odgovore.

"Ne može se očekivati da drvoprerađivači neprestano pronalaze načine za povećanje sopstvene efikasnosti, dok se istovremeno problemi na strani dobavljača rešavaju novim cenovnicima", istakao je Pašalić.

Smatra i da je pritom važno razumeti kako funkcioniše međunarodno tržište, na kome hrvatska drvnoprerađivačka industrija ostvaruje značajan deo svojih prihoda.

"Naši proizvođači ugovaraju cene i isporuke mesecima unapred, preuzimaju dugoročne poslovne obaveze, izrađuju i distribuiraju prodajne kataloge i posluju u izrazito konkurentnom okruženju. Ne mogu svojim inostranim kupcima na svakih nekoliko meseci da šalju nove cenovnike samo zato što im je povećana cena osnovne sirovine. Takve promene direktno smanjuju ionako niske marže, ugrožavaju ugovorene poslove i slabe poziciju hrvatskih proizvođača na izvoznim tržištima", rekao je.

Upozorenja na ozbiljnost stanja u sektoru Pašalić je potkrepio podacima iz analize HUP-a koji pokazuju da se EBITDA 20 najvećih drvnoprerađivačkih preduzeća i proizvođača nameštaja smanjila sa 62 miliona evra u 2023. na 24 miliona evra u 2025. godini, dok je njihov ukupni neto rezultat iz dobiti prešao u gubitak od 98 miliona evra. Dodatnu zabrinutost, kako je naveo, izaziva činjenica da postojeći model raspodele drvne sirovine ističe krajem 2027. godine, a uslovi snabdevanja od 2028. još uvek nisu definisani. Takva neizvesnost je ozbiljna prepreka za nove investicije, naglasio je on i dodao da je krajnje vreme za ozbiljan zaokret u načinu upravljanja i uspostavljanje partnerskog odnosa između Hrvatskih šuma i domaće drvnoprerađivačke industrije.

"Hrvatska drvnoprerađivačka industrija zapošljava više od 30.000 radnika i ima izuzetnu privrednu važnost, naročito za ruralna područja. Naš cilj ne može biti samo održivost jednog preduzeća, nego održivost celog lanca vrednosti. Hrvatsko šumsko bogatstvo mora biti temelj razvoja konkurentne domaće industrije, a ne resurs čijom se sve višom cenom nadoknađuju slabosti u upravljanju", istakao je Pašalić.

I predsednica Udruženja drvnoprerađivačke industrije HGK Martina Ravlić Marijanović upozorava da najavljeno povećanje cena drvnih sortimenata predstavlja dodatno opterećenje za domaću drvnoprerađivačku industriju, koja se već duže vreme suočava sa izrazito zahtevnim tržišnim okolnostima.

"Razumemo da se i Hrvatske šume suočavaju sa rastom troškova poslovanja, ali istovremeno je važno sagledati položaj domaćih proizvođača", rekla je ona, upozorivši da smanjena potražnja na ključnim evropskim tržištima, naročito u segmentu nameštaja, parketa i podnih obloga, uz kontinuirani rast troškova rada, energije i sirovina, značajno opterećuje poslovanje i konkurentnost sektora.

Poseban izazov proizvođačima, kako je kazala, predstavlja rast ulaznih troškova, koji u postojećim tržišnim okolnostima dodatno opterećuje profitabilnost poslovanja i ograničava mogućnosti daljeg ulaganja. Zbog toga Ravlić Marijanović smatra da su u ovakvim okolnostima ključni stabilni i predvidivi poslovni uslovi, transparentna cenovna politika, kao i odgovarajući kvalitet i kontinuitet isporuke drvne sirovine.

Udruženje drvnoprerađivačke industrije HGK, kako je navela, posebno ističe važnost kontinuirane institucionalne komunikacije i profesionalnih poslovnih razgovora sa Hrvatskim šumama, naročito u kontekstu budućeg modela snabdevanja drvnom sirovinom nakon isteka postojećih višegodišnjih ugovora krajem 2027. godine.

"Za dugoročni oporavak i konkurentnost sektora neophodno je nastaviti ulaganja u modernizaciju proizvodnje, automatizaciju, energetsku efikasnost i proizvode veće dodate vrednosti, uz investicionu podršku prilagođenu stvarnim potrebama industrije", rekla je ona, naglasivši da su za dalji razvoj drvne industrije, koja ima značajan proizvodni i izvozni potencijal, potrebni stabilni poslovni uslovi, investiciona sigurnost i dugoročno održiv model snabdevanja sirovinom.

(Telegraf Biznis/Večernji list)