Da li ste pogodili? Ove EU zemlje prednjače u digitalizovanoj realnosti i spremne su za Novo doba

Evropska investiciona banka (EIB) došla je do zaključka da Evropska unija zaostaje za SAD u oblasti digitalizacije, kao i da kompanije - koje su digitalizovale poslovanje - postižu bolje rezultate u dva smera: kada je reč o rastu i kada je u pitanju sposobnost kreiranja novih radnih mesta

U borbi protiv korona virusa digitalne tehnologije imaju jedinstvenu ulogu kako za neometano odvijanje svakodnevnog života, ekonomskih i društvenih aktivnosti, tako i u procesu oporavka industrije i preduzeća.

Teme za vas

Pandemija korona virusa je prelomna tačka za digitalizaciju i označava početak nove ere ubrzanog razvoja digitalnih tehnologija: ono šta je nekada bilo "lepo imati" sada postaje neophodnost.

Kompanije i organizacije koje žele da se razvijaju i postanu još otpornije u srednjem i dugoročnom periodu, verovatno će morati da se pozabave planom svoje digitalne transformacije kako bi ostale konkurentne u okvirima "nove realnosti".

Novi izveštaj Evropske investicione banke (EIB) "Ko je spreman za novo digitalno doba? Podaci iz EIB-og istraživanja o investiranju" pregled je stanja digitalizacije u Evropskoj uniji i Sjedinjenim

američkim državama iz jedinstvene poslovne perspektive.

Istraživanje sprovedeno na nivou kompanija pokazalo je da firme iz Evropske unije u većini sektora zaostaju za onima iz SAD-a. Izveštaj donosi i pregled izazova sa kojima se kompanije suočavaju u domenu uvođenja i investiranja u digitalne tehnologije.

Posebna pažnja posvećena je pitanju pristupa menadžmenta procesu digitalizacije, stručnoj radnoj snazi i regulatornom okviru koji utiče na digitalizaciju evropskih i američkih kompanija.

EU kasni sa digitalizacijom u odnosu na SAD

EIB-ov indeks digitalizacije, predstavljen u izveštaju, zasnovan je na podacima dobijenim od evropskih i američkih kompanija i pokazuje da EU kaska za SAD. Jedine četiri zemlje EU koje prednjače u digitalizaciji u odnosu na SAD su: Danska, Holandija, Češka i Finska.

U proseku, evropske kompanije su retko u potpunosti digitalizovane i manje ulažu i usvajaju digitalne tehnologije od svojih konkurenata iz SAD-a. Razlika između SAD i EU je posebno velika u građevinskom sektoru, gde je udeo digitalnih kompanija 40 odsto u EU, a 61 odsto u SAD.

Razlika u stopi uvođenja digitalnih tehnologija između EU i američkih kompanija je 13 odsto poena u uslugama i 11 procenata poena u sektoru infrastrukture. Kada je proizvodni sektor u pitanju, samo 66 % kompanija u EU je uvelo najmanje jednu digitalnu tehnologiju, u poređenju sa 78 % koliko je u SAD.

Bolji rezultati uz digitalizaciju poslovanja

Izveštaj ukazuje da digitalizacija poslovanja daje bolje i dinamičnije rezultate. Digitalizovane kompanije imaju veću produktivnost u odnosu na nedigitalizovane, kao i bolja upravljačka rešenja, inovativnije su, beleže brži rast i imaju veću mogućnost otvaranja bolje plaćenih radnih mesta.

Takođe imaju sposobnost lakšeg oporavka nakon globalnih kriza. Za digitalizaciju je važna veličina: velike kompanije su sklonije bržoj digitalizaciji kako u EU, tako i u SAD, što je naročito važno kod velikih preduzeća koje se bave proizvodnjom.

Svega 30 odsto evropskih kompanija, sa manje od deset zaposlenih, usvojilo je digitalne tehnologije, dok se kod kompanija sa više od 250 zaposlenih ovaj udeo povećava na 79 odsto. Glavna prepreka koja je karakteristična za Evropu je nepovoljna raspodela ulaganja u digitalne tehnologije u odnosu na veličinu kompanija.

Mnoge male, pogotovo starije kompanije u EU smatraju da su tržišna regulativa u vezi sa radnom snagom i poslovanjem, kao i nedostatak spoljnih izvora finansiranja - glavne prepreke pri investiranju, što može dodatno da uspori uvođenje digitalne tehnologije.

EIB projekti iz oblasti digitalizacije na Zapadnom Balkanu

U Srbiji se radi na proceni projekta digitalizacije škola. Radi se o potencijalnoj investiciji vrednoj 100 miliona evra, koja će omogućiti uvođenje interneta, nove IT opreme, elektronskih udžbenika, učionica i

dnevnika, kao i osposobljavanje nastavnog kadra za sprovođenje digitalizovane edukacije.

Projekat će, između ostalog, omogućiti osnovnim i srednjim školama širom Srbije neometano odvijanje nastavne na daljinu i u situacijama kada je zbog virusa, prirodnih ili drugih nepogoda neophodno ostati

kod kuće.

U Srbiji, EIB je uključena i u projekte izgradnje naučno-tehnoloških centara u Beogradu, Nišu i Novom Sadu koji će se, između ostalog, baviti i naprednim tehnologijama i digitalizacijom. Ovi razvojni centri okupljaju inovativne IT i start-up kompanije koje se bave digitalnim uslugama i kreiranjem softverskih rešenja za kompanije, koje doprinose digitalizaciji domaće privrede.

Za ovaj program EIB je do sada izdvojio 200 miliona evra.

U Crnoj Gori je značajan projekat uvođenja nove informacione i digitalne tehnologije u 17 obrazovnih ustanova, u okviru programa za rehabilitaciju obrazovnog sistema koji je potpisan krajem prošle godine. Time su kapaciteti prošireni na 2.070 mesta za nove učenike, a kreirano je i oko 530 novih radnih mesta.

EIB učestvuje sa 18 miliona evra u ovom projektu vrednom ukupno 40 miliona evra, a EU je kroz ERI (Inicijativu za ekonomsku otpornost) donirala 2,7 miliona evra bespovratnih sredstava.

(Telegraf Biznis)