Direktor Data Cloud Technology Danilo Savić: Postavljen je infrastrukturni temelj za razvoj digitalizacije

Među mnogobrojnim elektronskim servisima su: eRegistracija privrednog društva i eRegistracija preduzetnika, elektronski servisi za građevinske dozvole, dostavljanje finansijskih izveštaja, centralne evidencije stvarnih vlasnika i drugi

Ključnu prekretnicu u digitalizaciji usluga za domaću privredu predstavlja izgradnja Državnog data centra, kojom je postavljen infrastrukturni temelj, odnosno neophodna osnova na kojoj se gradi strategija digitalizacije. Danilo Savić, direktor Data Cloud Technology, naglasio je da održavanje visoke dostupnosti i pouzdanosti za veliki broj elektronskih servisa nije moguće bez adekvatne infrastrukturne podrške.

Državni data centar je, prema njegovim rečima, infrastrukturni stožer razvoja i daljeg napretka digitalizacije u Srbiji. Klasifikovan je u najvišu međunarodno priznatu klasu pouzdanosti i bezbednosti, a uz primenu modernih tehnologija predstavlja garanciju da se proces digitalizacije sprovodi kvalitetno i u opštem interesu privrede i građana.

Teme za vas

- Tempo digitalizacije u Srbiji je generalno visoko ocenjen od strane međunarodne zajednice, a po napretku na polju digitalizacije eUprave nalazimo se među prvih deset u svetu, što je izvanredan rezultat. Digitalizovan je veliki broj servisa za sektor privrede, a najdalje se odmaklo u bankarskom sektoru, koji je prvi zakoračio u digitalizaciju pre više od dve decenije - istakao je Savić.

Sve digitalne usluge su prihvaćene i u upotrebi

Među mnogobrojnim elektronskim servisima su: eRegistracija privrednog društva i eRegistracija preduzetnika, elektronski servisi za građevinske dozvole, dostavljanje finansijskih izveštaja, centralne evidencije stvarnih vlasnika itd.

Savić je posebno istakao zakonske obaveze o elektronskom arhiviranju, koje su nedavno stupile na snagu, i kojima je, kako kaže, pokrenuta mini revolucija u poslovanju, jer su privredni subjekti u obavezi da unaprede svoje poslovanje u ovom smeru digitalizacijom svojih arhivskih podataka kroz servis eArhiv.

- Odskora dostupan servis eArhiv donosi rešenje za zakonsku obavezu da se dokumentacija čuva u elektronskom obliku, а istovremeno implicira uštede u vremenu, jer je tako čuvanoj arhivi lakše prići i jednostavnije doći do potrebnog dokumenta, a donosi i uštede jer nema potrebe za štampanjem obimnih dokumentacija - smatra Savić.

Kada je reč o najbolje prihvaćenim i najviše korišćenim digitalne uslugama u privrednom sektoru u Srbiji, on je istakao da će možda neko iz državne uprave apostrofirati Portal javnih nabavki, dok bi neko iz privrede ukazao na činjenicu da servis eFaktura beleži ogroman broj svakodnevnih transakcija, a neko treći istakao prednosti eArhiva, i tako dalje.

- Sve digitalne usluge su prihvaćene i sve se koriste, samo je pitanje kome je šta više potrebno u odnosu na delatnost kojom se bavi. Mogli bismo da nabrajamo još dugo, a evidentno je da je digitalizacija uzela maha. Suptilno unapređuje tržište i pomaže pravnim subjektima da unaprede svoje poslovanje u skladu sa najmodernijim tendencijama. Benefiti su zaista veliki i jasno je da smo na pravom putu - naglasio je Savić.

Bankarski sektor u Srbiji prvi prepoznao benefite digitalizacije

Ušteda resursa, naročito vremena, predstavlja benefit koji motiviše privredne subjekte da razmotre sva polja svog delovanja gde digitalizacija može da pomogne i unapredi procese.

Bankarski sektor u Srbiji prvi je prepoznao benefite digitalizacije još početkom 2000-ih godina. Vremenom je digitalizacija postajala sve prisutnija i u drugim privrednim granama. IT sektor je tako uzimao sve značajniju ulogu u transformaciji privrede.

Prema rečima Savića, kako je digitalizacija postala ultimativna potreba, Srbija i njeno tržište i privreda su spremni za predstojeće izazove.

- Država stavlja digitalne usluge na raspolaganje privredi, ali istovremeno na neki način usmerava privredu da takve usluge koristi, jer je to u opštem interesu. Ako je u nekom trenutku među pojedinim privrednicima postojala rezerva i nepoverenje, oni su nestajali već sa početkom korišćenja ovih servisa - ocenio je direktor Državnog data centra.

Čuvanje podataka isključivo u Srbiji jedan od najvećih izazova

Jedna od važnijih i većih prepreka u procesu digitalizacije usluga za privredu, a koje su uspešno prevaziđene, bila je zakonska obaveza da se određene vrste i tipovi podataka čuvaju isključivo u Srbiji. Danas je moguće čuvanje takvih podataka u našoj zemlji, a jedan od provajdera koji nudi takav tip komercijalne usluge je gigant svetskog tržišta Oracle.

- Ako pravni subjekat želi da svoje podatke čuva na Oracle Cloudu sada može da odabere Srbiju kao mesto gde će ti podaci biti hostovani, a sa druge strane kvalitet servisa i usluga koji se dobija je vrhunski. Ovo je posebno značajno za tipove podataka koji podležu pomenutoj zakonskoj obavezi da budu hostovani u Srbiji. Ponosni smo što se resursi na kojima se čuvaju ovi podaci nalaze u Kragujevcu, u Državnom data centru - izjavio je Savić.

Korišćenje postojećih IKT infrastruktura najbolje po svim aspektima

Kada je reč o infrastrukturnom aspektu podrške digitalizaciji i razvoju digitalnih usluga, tu je uloga Državnog data centra ključna. Savić je naglasio da nema potrebe da privredni subjekti danas investiraju u sopstvenu IKT infrastrukturu jer je lakše, jednostavnije, bezbednije, isplativije i u svakom smislu bolje za njih da koriste usluge dostupne na tržištu kojima mogu da zadovolje potrebe svog poslovanja.

- SaaS (Software as a Service) je rešenje, a najbolji provajderi ovih usluga na našem tržištu hostuju svoje servise i podatke u Kragujevcu. Takođe IaaS (Infrastructure as a Service) je usluga koju pružamo državnim i komercijalnim korisnicima, sve je zastupljenije njeno korišćenje, a benefiti za korisnike su višestruki i veliki. Pouzdanost i bezbednost Državnog data centra su potvrđeno maksimalni, tako da za privredu ne bi trebalo da postoji dilema u kom smeru treba da razvijaju ovaj aspekt svog poslovanja - istakao je Savić.

Dodao je da sigurnost i privatnost podataka nisu samo potreba, već i zakonska obaveza.

- Informaciona bezbednost jedan je od najaktuelnijih izazova i tretiranju bezbednosnih pretnji pristupa se temeljno i ozbiljno. Podaci u digitalnom okruženju su izloženi i svedoci smo da su sistemi na kojima se oni čuvaju manje ili više ranjivi. Striktno poštovanje bezbednosnih procedura, korišćenje najsavremenijih softverskih alata kojima se tretiraju pretnje, stručni timovi koji se bave ovom problematikom, sve je to naša svakodnevica - objašnjava Savić.

Kako se radi o dinamičnom okruženju, obrazložio je da su neophodna stalna unapređenja. U tom svetlu, kako kaže, treba imati u vidu da će nakon izgradnje Inovacionog distrikta u neposrednoj blizini Državnog data centra u Kragujevcu, tamo biti smešten Nacionalni centar za informacionu bezbednost.

- Planiramo stalna unapređenja digitalnih usluga i uvođenje novih servisa koji bi privredi dalje olakšavali obavljanje svakodnevnih poslova. Sa jedne strane radi se o unapređenju usluga i servisa državne uprave gde se u digitalizaciji zaista daleko odmaklo. Sa druge strane, proces digitalizacije unutar privrede dobio je dodatni, neophodni stimulans izgradnjom Državnog data centra čije kapacitete koriste i komercijalni korisnici, a ne samo država - zaključio je Danilo Savić, direktor Data Cloud Technology.

(Telegraf.rs/PR)