Život na određeno: 13 godina pokušava da nađe posao "za stalno"
Promenio je više poslova, a u poslednjih devet godina je, računa, skupio pet-šest godina radnog staža
Otprilike petina zaposlenih (19 odsto) u Hrvatskoj nema stalan posao već radi na osnovu ugovora na određeno vreme, pokazalo je prošlomesečno istraživanje Državnog zavoda za statistiku.
Ovi rezultati direktno su povezani s podacima Evrostata prema kojima Hrvatska prednjači po pitanju uslova rada koje karakterišu nesigurnost, povremeni i privremeni rad, rad na crno uz niska ili nikakva prava radnika.
Nedaće s kojima se svakodnevno suočavaju radnici sa ovih prostora potvrđuje i primer čoveka (54) iz Pule, koji već 13 godina traži, ali ne uspeva da nađe stalni posao, piše Glas Istre.
- U jednoj auto kući su mi produžili ugovor, opet na tri meseca. Super, ima nade, mislim si, i nakon mesec dana - otkaz. I to su mi dali otkaz u dva i po. Radiš do tri sata i gotovo. Elegantno su mogli ne produžiti mi ugovor, ali ne, produžili su ga i nakon mesec dana raskinuli pre roka. Neki ti raskinu ugovor i na pola meseca. Osećaš se nemoćan, drže te u šaci, raspolažu tvojim vremenom, tvojim životom - kaže ovaj porodični čovek, otac dvoje dece.
Radio je kao bravar, instruktor vožnje, teleoperater…
Nakon višegodišnjeg rada u Italiji odlučuje 2006. da se vrati u domovinu, osniva porodicu i traži posao u rodnoj Istri.
Zapošljava se u bravariji, prvo na crno, onda ga gazda i prijavljuje, ali nakon nekoliko meseci više nije bilo plate. Da nema para. I do tada im je zvanično uplaćivao minimalac, a ostalo davao na ruke, onako u prolazu, po 500, hiljadu kuna. Onda je stiglo puno posla i gazda je tražio da rade prekovremeno, ali i dalje bez plate. Tada su se posvađali, zapretio je tužbom i onda mu je ipak isplatio zaostatke, ali je i po to morao ići dva-tri puta. Doprinosi su uplaćivani redovno, proverio je, ali ne za mesece za koje nije dobio platu.
Usledile su godine prelazaka s posla na posao. Radi kao instruktor vožnje, vozač za dostavu raznih proizvoda, mehaničar na održavanju vozila i vođa autoservisa, teleoperater, prodavač u trgovinama auto-delova i nautičke opreme… Na brojnim razgovorima nije "prošao". Za vozača u transferu avio-gostiju nije bio pogodan jer je "porodični čovek, s decom pa ne bi mogao uskočiti usred noći, odvesti se na drugi kraj zemlje". I tako je u poslednjih devet godina skupio možda pet-šest godina radnog staža.
Ovo čoveka su decenije nesigurnog zaposlenja, rada i života na određeno. Pristao je da poodeli svoja radnička iskustva, razumljivo, bez navođenja imena jer i dalje zavisi od toga "vrlo slobodnog tržišta rada", piše Glas Istre.
Da li i vi radite pod sličnim uslovima? Pišite nam u komentarima o vašem iskustvu.
VIDEO: Zbogom pameti
(Telergaf.rs/Glas Istre)