Kako da izdržim noćnu smenu, a da ne budem zombi? Odgovori su različiti i samo je jedan "kafa"

"Evo, sinoć radio, ustao oko pola 15 i još uvek sam ošamućen", napisao je ovaj čovek

Petak. Poslednji dan moje noćne smene ove nedelje. Tek što sam se izjadala koleginici kako sam ošamućena od kasnih odlazaka u krevet, nailazim na slično pitanje na reddit.com.

Ali, za razliku od mene koja završavam sat posle ponoći, ovaj čovek zaista radi celu noć. I kaže:

Teme za vas

"Opet počinjem da radim samo noćne smene, prethodni put negativno su uticale, preko dana sam bukvalno kao neki zombi. Evo sinoć radio, ustao oko pola 15 i još uvek sam ošamućen.

Kako se vi koji radite/ste radili noćne smene nosite/nosili sa njima?

Dajte neke savete, šta bih mogao da uradim/promenim da bi ih lakše podnosio i bio funkcionalan preko dana", pita ovaj čovek kao da mi čita misli. Iako sam očekivala da će većina odgovora biti u stilu brzih rešenja - "popij kafu ili guaranu", prijatno sam se iznenadila. Ovaj čovek, a s njim i mnoge noćobdije, dobio je stvarno korisne savete.

"Bez amfetamina (kafa, energetska pića), bez džointa kad dođeš kući. Ada posle posla (jutarnje sunce ti da baš dosta energije i plivanje u hladnijoj vodi opušta mišiće), bez preteranog buljenja u telefon i kompa jer te ekran razbuđuje", konkretno je napisao jedan od čitalaca. I dodao je:

- Spavati u sumrak pred posao ako već ne može da se spava na poslu

- Raditi vežbe istezanja na poslu, svaki put makar i po pet minuta.

Drugi nije bio tako optimističan. Noćne smene, kaže, nikome ne bi preporučio. A ovo je njegovo iskustvo:

"Godinu i po dana sam radio noćnu kao tehnička podrška za USA. Lep ofis, odlična plata, nije bilo puno posla, nadzor je bio nepostojeći tako da sam mogao i da spavam. Koristio sam vreme da frilensujem.

Pa i pored svega toga, ugojio sam se i bioritam mi se raspao. Trebalo mi je pola godine da se vratim u normalu posle. Ne bih noćnu poželeo nikome. Ali ako već moraš, gledaj da nekako sebi napraviš mrak i tišinu dok spavaš. Znači neke zavese i roletne koje ne propuštaju ni malo svetla, čepovi za uši i slično", napisao je on.

A jedan je ostavio čitav svoj planer:

"Dok sam radio u monitoring centru, smena je bila od 19h do 7h. Ustanem ujutru najkasnije do nekih pola devet, doručkujem jako, i odmah idem da obavim šta imam po gradu. Do podneva gledam da sam nazad u stanu. Polako krećem ručak da spremam, deo za ručak, deo da ponesem tamo za užinu. Između 14-15h gledam da zabodem i odspavam do nekih 18h. Često to bude samo ležanje, nekad i dosta kasnije prilegnem zbog obaveza i spremanja, ali barem dva sata dremnem. Spremim se i krenem i tamo sam na vreme. Nisam imao problem sa spavanjem jer je uvek bilo dokumentacije i posla, ali najgore je ubedljivo tako oko 3h, tad je baš znalo da lomi. To sam rešavao ili knjigom, znači malo pauziram od posla, izađem napolje i odem zabodem u neku drugu kancelariju i čitam. Značila je dosta promena okruženja, plus lepo upalim svetlo i ono me razbudi", glasilo je ovo iskustvo.

A šta vi mislite?

VIDEO: Iznervirala ga direktorka a on skupio trubače i upao u kancelariju sa jednom porukom

(Telegraf Biznis)