"Ugasite mreže i naći ćete smisao života i posla": Ne mora svako da meditira i pravi smuti

"Heal Your Life" je trening koji treba da vas nauči kako da poboljšate svoj put ličnog razvoja, istovremeno otkrivajući i unapređujući sebe, a upravo time se bavi naša sagovornica, Milica Stevanović

Kada sam pozvala Milicu Stevanović da bude sagovornik Telegraf Biznisa o temi uspeha u životu, poslu, karijeri, i uopšte, o izazovima sa kojima se susreće moderno društvo (s akcentom na žene), rekla mi je:

"Ali, ja nisam trener za upravljanje karijerom, ima stručnijih od mene..." A onda je spontano krenula da nabraja o čemu može da priča, i rekla sam: "To je to što nam treba!".

Teme za vas

Verujem da su se mnogi od vas "zasitili" klasičnih saveta o tome kako da postignu uspeh, zarade novac, unaprede sebe i svoje znanje - prema ustaljenim obrascima koji se naširoko promovišu, na kursevima ili na mreži.

Nasuprot tome, Miličin pristup je inspirativan na jedan poseban način, pre svega, prožet ličnim iskustvima i pričama, sa kojima se neki mogu i subjektivno povezati.

Sa skoro 40.000 pratilaca na Instagramu i 700+ postova o tome kako da pametno i osvešćeno koračete kroz život, Milica se relativno brzo istakla u masi raznih trenera, a za sebe kaže da je HYL (Heal Your Life) trener i Emotional release terapeut.

Nije nam trebalo mnogo vremena da pređemo na "ti", stoga, ne zamerite na neposrednosti.

• Budući da si žena, zaposlena, mama, supruga, možeš i iz ličnog iskustva da nam kažeš - koliko je danas izazovno balansirati na svim ovim poljima? Ili si stava da nije teže nego pre, već da "svako vreme nosi svoje breme".

Vrlo je izazovno, zato što žena danas od sebe očekuje previše: da bude ambiciozna i uspešna na poslu, posvećena majka deci, zavodljiva i posvećena svom braku i mužu, brižna prema svojim roditeljima, dobar prijatelj svojim drugaricama i da, uz sve to, ima vremena za sebe.

Od nje se očekuje i da bude u odličnoj fizičkoj formi, da redovno vežba, ima izbalansiranu ishranu; zatim, da obavezno meditira, piše zahvalnice svakog jutra i večeri, izdvaja kvalitetno vreme za sebe, decu, muža, roditelje, prijateljice, priprema obroke bez šećera i glutena, pije 2 litra vode dnevno i da mnogo putuje.

Postići sve ovo, a da se na nečemu ne "zakine", nemoguće je! Otuda stalno osećaj da "nismo dovoljno dobre".

• U kontekstu karijere i majčinstva, ali i feminizma, često se govori kako su žene borbom za empancipaciju više odmogle, nego pomogle sebi. Kakav je tvoj stav? I misliš li da je to "borba" ili, jednostavno, osnovna potreba/nužda da se postignu "jednaka" prava?

Kao i u svemu, i u ovome ima dobrih i loših strana. Tu borbu za jednakošću smo morale nečim da "platimo", a cena je kako da pomirimo mušku energiju posla i karijere sa našom ženskom energijom koja je brižna i vezana za decu i dom. I tu se neprestano lomimo.

Danas se toliko osnažuje ta ideja da žena može sve sama i da joj ne treba muškarac. Da, žena može sve sama, ali ne mora i ne treba. Zašto bi? Ja sebe ne smatram ni slabom ni nesposobnom zato što moj muž menja gume na kolima. Jednostavno, postoje neke stvari kojima ne želim da se bavim, kao što njega savršeno ne zanima koji miris omekšivača da kupimo ili koja je najzdravija pasta za zube.

Žena treba da bude ostvarena i mimo braka, dece i kuće, ali ono što mi je utisak, jeste da se u poslednje vreme više forsira ta priča kako žena treba da bude sama, jer su muškarci "toliko loši da joj ni ne trebaju". Meni to urušavanje porodice - smeta.

Da se razumemo, nisam za ostajanje u braku po svaku cenu, ali nisam ni za ovo forsiranje - kroz filmove, muziku, postove - da su muškarci bespotrebni.

• Budući da dosta sarađuješ sa ženama, pretpostavljam da među njima ima i mnogo zaposlenih, možda čak i većina. Koji su njihovi najčešći problemi danas, da li se žale uopšte i koliko su rešene da menjaju stvari?

Svaka žena koja je odlučila da radi sa mnom coaching jeste žena koja je rešena da menja neke stvari u svom životu. Većina tih zaposlenih žena ima slične izazove: kako da postignu sve što žele, jer nemaju dovoljno vremena, a drugi izazov je taj neprestani osećaj da nisu dovoljno dobre, jer koliko god radile i trudile se - stalno im izmiče osećaj uspeha i zadovoljstva.

Da bismo to promenile, imaju dva zadatka pred sobom: pravljenje liste prioriteta i otkrivanje toga čije standarde uspeha pokušavaju da zadovolje; prema čijim to merilima nisu ili jesu dovoljno "dobre i dovoljno uspešne"?

• Često pominješ liste prioriteta koje treba praviti, ali i menjati s godinama. Kaži nam nešto više o tome?

Pravljenje svoje liste prioriteta nam pomaže da organizujemo i živimo život prema onome što je nama važno, jer se ovako vrlo lako izgubimo u merilima i prioritetima drugih ljudi. Uvek predlažem svima da uzmu papir i olovku i da napišu svoju listu stvari koje su im najvažnije u životu, ali ne ono šta bi trebalo, nego stvarno šta je njima važno.

Kada napišu tu svoju listu, onda neka razmisle koliko vremena, pažnje i truda posvećuju tim stvarima koje su im na vrhu liste; i kako to mogu da promene, ako uvide da im lista i njihov trud nisu usklađeni. Većina će kao "iz topa" reći da su im najvažniji porodica, zdravlje, prijatelji, a onda će videti da tome, zapravo, posvećuju najmanje pažnje i baš zbog toga imaju taj osećaj nezadovoljstva.

Jednostavno, ne žive u skladu sa onim što im je najvažnije. Neko će sada reći da je "super sve ovo o čemu ja pričam", ali će se pitati kako da postigne sve - kada je na poslu od sedam ujutru do sedam uveče? Razumem, ali hajde onda da vidimo šta radi kada dođe kući, kako provodi to vreme? Kako provodi vikend? Da li je izašao/la sa porodicom ili prijateljima u šetnju ili je upalio/la TV, odnosno provodi vreme na telefonu...

Ne treba to da bude nešto što zahteva ni previše vremena ni previše para. Umesto serije - odigrajte karte. Vikend isplanirajte unapred, to može biti neka šetnja po Košutnjaku ili Adi, vožnja bicikla, piknik; spremite sendviče i izađite iz kuće. I ne mora ovako svakog vikenda, ali takva dva dana u mesecu će vam bitno promeniti i odnose u porodici i vaš osećaj da činite nešto lepo za svoju porodicu.

Ali, prema Miličinim rečima, na listi priorteta ne možete da napišete samo "porodica". Morate biti jasniji, konkretniji. Šta to znači? Šta vam je najvažnije što se tiče porodice?

Primer vežbe:

Napišite konkretne stvari, kao što su zajednički ručak jednom nedeljno ili neka aktivnost van kuće; onda, to mogu biti putovanja 3 – 4 puta godišnje, što automatski znači da vam posao i novac moraju biti na visokoj lestvici prioriteta, kako biste ovo mogli da ostvarite.

To može biti izlet van grada, jednom ili dva puta mesečno; ušuškavanje dece u krevet svake večeri; ručak svakog vikenda; porodična fizička aktivnost subotom; spremanje palačinki ili nekih kolača jednom u nedelju dana ili dve. I tako dalje...

- Zašto je ovo važno? Zato što na kraju jednog meseca možete da štiklirate svoju listu prioriteta i budete svesni svog života, vremena, truda i uspeha. I za kraj, lista prioriteta se menja i to je ono što je važno da shvatimo. U jednom periodu bićemo najviše posvećene svojoj maloj deci i u redu je da ne budemo u fit manekenskoj formi i najuspešnije na poslu. Očekivati to od sebe je ono što izaziva osećaj nezadovoljstva i neuspeha. U nekom drugom periodu svoga života bićemo više posvećene poslu i karijeri. Jednostavno, život je dinamičan i promenljiv i tako treba shvatiti i svoje prioritete i ne očekivati od sebe da u svakom trenutku života budemo "najbolji i najposvećeniji svemu".

• Jedna od češćih tema tvojih videa i priča jesu društvene mreže. Svi već dobro znamo kako je to hod po "tankom ledu", jer lako upadamo u začarani krug zavisnosti i opsesije (posebno kada je reč o tuđim životima). Kako se to održava na nas lično, privatno i poslovno?

Mnogo pričam o društvenim mrežama i o tome koliko se merimo sa tim nerealnim standardima koji se plasiraju na raznim platformama. Ukoliko i zanemarimo pitanje koliko je sve to istinito što vidimo na tim profilima, ono što je veći problem je što mi uzimamo samo deliće tih njihovih "instagramskih života" i pokušavamo da ih "naguramo" u jedan naš dan i jedan naš život.

Onda, tako, želimo i očekujemo da imamo telo fitnes instruktorke, da pravimo igračke sa decom i provodimo kvalitetno vreme sa njima kao neke mame blogerke, da kuvamo kao food blogerke i putujemo kao travel blogerke. Pred sebe, na taj način, stavljamo potpuno nerealna očekivanja koja nas drže u konstantnom osećaju nezadovoljstva.

Zato ja svima volim da predložim jedan detoks društvenih mreža s vremena na vreme, na 21 dan, kako bi postali svesni sebe, svog života, svih onih lepih stvari koje imaju, a podrazumevaju, i kako bi jednostavno prestali da se porede sa tamo nekim nepoznatim ljudima na društvenim mrežama i vrate se - sebi.

• U vreme kada svi žele da pokrenu svoj biznis i da zarade “mnogo para”, a možda često i nemaju viziju kako to treba da izgleda, niti imaju strategiju – šta im ti kažeš? Zašto nije dobro da svi budemo preduzetnici i da li se uspeh danas meri (samo) novcem?

Ah, još jedan trend društvenih mreža. Svi su bili na dnu i onda postali milioneri preko noći. I ne samo to, oni će vam otkriti kako da radite od kuće, pravite pare i otkrijete suštinu svoga života, jer, Bože moj, kakav je to život ako radiš u firmi od devet do pet?!

E pa ovako, kada niko ne bi radio u firmi, pekari, banci, bolnici, onda sve te silne preduzetnike-milionere ne bi imao ko da leči, da im vrši transakcije tih njihovih miliona i ne bi imali ‘leba da jedu. Prema tome, ta priča o suštini života i otkrivanju onoga što volimo da radimo je super, ali i jedan pekar ili bankar imaju ozbiljnu životnu svrhu, možda čak i veću nego tamo neki life coach, digital creator ili dropshipping, šta god.

Zato lepo, isključiš društvene mreže na neko vreme, pa tvoj posao preko noći dobije i smisao i svrhu.

• Ovaj odgovor nam je dobar šlagvort i za sledeće pitanje: Da li je “rad sa plaže” kakav se danas masovno pominje zaista realan i zašto oni koji svaki dan odlaze u kancelariju osećaju demotivaciju gledajući druge kako rade sa egzotičnih ostrva? Koliko je i to samo privid?

Ta priča o “radu na plaži”, o poslu koji osoba toliko voli da joj ne treba odmor i sve ostale priče na ovu temu zvuče sjajno, ali ljudi moraju da obrate pažnju na to KO im priča te priče.

Uzeću za primer nekog life coach-a, a priča ide ovako:

Ona je radila u firmi, npr. banci, dala je otkaz i otkrila svrhu svoga života i to šta želi da radi; posvetila se tome, služi drugima, svako jutro vežba, meditira, trči, pravi smutije, piše zahvalnice, jede vegansku ili sirovu hranu, radi i na plaži i na planini i svoj posao doživljava isključivo kao užitak i zadovoljstvo. Zvuči divno! Međutim! Ko ovo priča?

Da li ta žena ima muža, decu? Koliko ima godina? Gde živi? Sa kim živi? Nije isto ako ta žena živi sama, nema partnera, nema decu, ili ima veliku decu, razvedena je... Kakvo meditiranje, pravljenje smutija i sirove hrane, ako ideš na posao u sedam ujutru, imaš partnera, dvoje male dece od 2 i 4 godine?!

Nije isto! Izaberi nešto od toga ako ti je važno i ako želiš, ali ne možeš sve odjednom. Zato napraviš svoju listu prioriteta, prema svojim merilima, i živiš onakako kako ti misliš da je najbolje za tebe u tom trenutku, a tvoj posao će imati i svrhu i smisao samo onda ako mu ti to daš.

I na kraju, neko je nezadovoljan i na moru, a neko srećan i na Adi. Nije baš sve do lokacije, malo je i do nas.

(Telegraf Biznis)