"Svaka prepreka je lekcija": Sanidina priča pokazuje kako izgleda put žene koja je uzela sudbinu u svoje ruke

Za mnoge mlade žene, ulazak u preduzetničke vode predstavlja hrabar iskorak u neizvestan svet samostalnosti, lične odgovornosti i svakodnevne borbe za ravnopravnost. Iako poseduju ideje, znanje i volju, često nailaze na prepreke koje nisu poslovne prirode – već su posledica duboko ukorenjenih predrasuda, nepoverenja sredine i nedostatka podrške. Kada se tome doda i pripadnost manjinskoj zajednici, put ka uspehu postaje još strmiji. Ipak, postoje one koje ne pristaju na ograničenja – žene koje, uprkos svemu, istrajavaju i svojim primerom menjaju sliku onoga što je moguće.

U razgovoru za Telegraf Biznis, Sanida Samardžić iz Novog Sada, govori o svom putu – od skromnih početaka do uspešne preduzetnice i poslovne žene koja ne poznaje reč "odustajanje".

Foto: Nikola Anđić

Sa Sanidom smo se sreli u Novom Sadu u njenom frizersko-kozmetičkom salonu koji se prostire na tri nivoa. Moderno opremljen luksuzan ambijent bio nam je savršena pozadina za razgovor o njenom životu i putu ka ostvarenju sna.

Skromni počeci

Rođena u Beogradu, Sanida je tu završila osnovno obrazovanje i započela srednju školu, školujući se za krojačicu. Ipak, kao što to često biva, život je imao drugačije planove. Već sa nepunih sedamnaest godina napustila je školu i, na inicijativu roditelja, otišla u inostranstvo da radi kao bebisiterka.

- Nisam htela da budem toliko daleko od svog naroda. Bilo me je strah. Bila sam mlada, tek sam napunila osamnaest godina i htela sam ovde da izgradim svoj život. Htela sam da preuzmem kontrolu nad svojim životom, a ne da radim ono što mi drugi kažu - iskreno priča Senida o razlozima zbog kojih se vratila u Beograd.

Nedugo nakon povratka u Srbiju, udala se i napustila roditeljski dom. Bez završene srednje škole, posao je nalazila uglavnom preko preporuka. Radila je kao spremačica, prihvatajući svaki radni zadatak koji joj je bio dostupan.

Životna odluka

Nekoliko godina kasnije odlučila je da, kako kaže, promeni svoj život i krene iz početka. Preseljenje u Novi Sad obeležiće novu etapu njenog života – onu koja će se pokazati kao prelomna.

- Kada sam došla u Novi Sad, prvi put sam bila u prilici da odem negde i da tražim posao. U Beogradu sam uvek posao nalazila po preporuci - priseća se svojih prvih koraka u novom gradu i izazova sa kojima se tada suočila.

Foto: Nikola Anđić

Prijavila se na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje, gde su joj predložili da završi kurs za frizera.

-  Ja, frizer? Pa ja ne znam ni sebe da isfeniram! Nikada nisam bila tip osobe koja je sebe šišala ili imala neke posebne frizure. To mi je bilo totalno strano- kaže kroz osmeh, prisećajući se svojih prvih reakcija na preporuku koja će joj promeniti tok života.

Ipak, sebi je rekla "probaću!". Prihvatila se češlja i makaza i veoma brzo otkrila da je našla pravi posao za sebe.

- Ja sam to toliko zavolela... Toliko mi je tada leglo - kaže Sanida i dodaje da se ubrzo potom i zaposlila u jednom salonu.

Novi posao

Novom poslu pristupila je ozbiljno i posvećeno. U frizerskom salonu u kom je počela da radi zadržala se nešto više od godinu dana, a upravo tamo se prvi put susrela sa , kako kaže, "posebnim tretmanom".

- Kada ste tamnije puti i kada nemate završenu srednju školu, ljudi vas automatski, na neki način, označe. Radila sam kao frizer a plata mi je bila ona pomoćnog radnika. Pritom sam vodila celu smenu. Iako sam sve to radila tretirali su me kao pomoćnog radnika jer očigledno da ljudi smaraju da, ako ste osoba kao ja, da niste za više od toga, da ne zaslužujete više - iskreno priča Sanida.

To iskustvo, i jasna spoznaja da je i te kako sposobna da vodi čitav posao, postali su prekretnica. Tada odlučuje da otvori sopstveni salon i time započinje svoj preduzetnički put.

Foto: Nikola Anđić

- Presekla sam i rekla "to je to, nema više". Da budem iskrena, bio mi je šok - kako ću pokrenuti svoj salon kada nemam dovoljno finansijskih sredstava? Moj prvi salon je imao šesnaest kvadrata sa sve kupatilom. Imala sam dovoljno novca da kupim jednu polovnu stolicu, polovnu šamponjeru i jedno novo ogledalo bez okvira. Sve ostalo sam donela od kuće - priseća se Sanida.

Priča nam da na početku nije imala dovoljno novca da kupuje svoje farbe za kosu već je radila uslužno farbanje.

- Mislila sam da će mi biti teško. Međutim, kada sam počela da radim, shvatila sam da sam, možda, to trebala i ranije da uradim. Tada još nisam imala decu i mogla sam da radim od ranog jutra do kasno u noć. Za tih skoro sedam i po godina ni jednu reklamu nisam podelila. Sve mušterije su dolazile po preporuci. Mislim da je to ono što me i diglo na noge - priča nam.

Od učenice do mentorke

U želji da proširi svoje znanje ali i ponudu klijentima odlazi na Univerzitet "Adžija" gde počinje da se usavršava na polju šminkanja. Njen prirodan talenat za mentorstvo se veoma brzo ispoljio.

- Dok smo učile i radile u grupi ja sam mahinalno pomagala drugim devojkama i pokazivala im kako da ispravno rade - priča Sanida.

Veoma brzo je "zapala za oko" direktorki programa koja joj je i pre završetka obuke prišla i upitala da li bi htela da sama postane mentor.

Foto: Nikola Anđić

- To mi je tek bio šok. Da radim nešto za šta se doslovno nisam školovala? Međutim dirktorka me uvela u posao, nekoliko meseci sam bila asistent a posle toga sam preuzela posao mentora. Kada sam direktorku pitala "zašto baš ja?", rekla mi je da joj ne treba neko ko će da poznaje teoriju već neko ko će videti gde drugi greše i umeti da im pokaže kako da ispravno rade. Imala sam u sebi tog talenta koji su drugi prepoznali - priča nam, prisećajući se svojih mentorskih početaka.

Od tada, posvećeno radi na obučavanju mladih talenata i do sada je "kroz njene ruke" prošlo preko 900 devojaka.

- Želim da osnažim druge žene. Meni je bilo potrebno da me neko samo malo pogura i pokaže šta imam u sebi. Tada sam osetila potrebu da i ja uradim isto. Ono što je bilo otrebno meni da se pokrenem i ostvarim svoj san, želim da se potrudim da i drugima to omogućim - kaže i dodaje da želi da se još više posveti edukaciji u budućnosti.

Sanida je mentorka i u udruženju "Žene sa sela" i kako kaže, njena uloga je da im pruži podršku i da im pomogne da budu vidljivije.

Foto: Nikola Anđić

- To su žene koje imaju toliko talenta! Ja sam više od njih naučila nego one od mene.  Neverovatno je koliko su talentovane i multifunkcionalne. Njihov problem je što njihovi talenti, zanati i njihovo preduzetništvo ne dolaze do izražaja zato što žive u malim mestima i sredinama - navodi.

Kaže da se tokom ovih mentorskih programa među ženama oseća pripadnost zajednici - žene pomažu jedna drugoj, u potpunosti.

- Taj projekat mi je pomogao da izgradim i sebe, ne samo njih - ističe.

Razbijanje predrasuda

Govoreći o izazovima i predrasudama s kojima se suočavala zbog svoje nacionalne pripadnosti, priseća se da ih je najviše osetila tokom svojih početaka i rada u frizerskom salonu gde je i otpočela karijeru.

- Jedan od problema sa kojima sam se susrela jeste da ljudi ponekad nisu ni primećivali da sam Romkinja pa su predamnom pričali negativno o Romima. Na kraju razgovora kada spomenem da sam ja Romkinja oni se šokiraju i počnu da se izvinjavaju. Objašnjavala sam im da ne moraju da se izvinjavaju ali da postojimo i mi. Od nas se očekuje da smo predodređeni za niže poslove. Kada trebamo da se uzdignemo da više pozicije ili nešto svoje da započnemo tu počinju sumnje okoline. Ne nailazimo da dobru reakciju - navodi.

Smatra da je veoma bitno da se ne poklekne odmah, već da se pripremi na izazove i da se ojača.

Izazovi preduzetništva

Biti žena preduzetnica nije ni malo jednostavno, posebno za one žene koje su i supruge i majke. Razgovarajući na ovu temu, Sanida se osvrnula na posebne izazove sa kojima se susreću pripadnici romske zajednice.

- Doslovno moramo biti duplo bolji od drugih i duplo odlučniji da uspemo. U romskim zajednicama funkcioniše tako da žene ne treba da više zarađuje od muškarca. Tu već postoji predrasuda, u okviru same zajednice. Druga stvar je da se od vas očekuje da, bez obzira da li ste Romkinja ili ne, generalno kao žena, da sve vaše obaveze ostaju i dalje tu. U početku je to bio moj najveći problem. Očekuje se da budete preduzetnica, da vodite kompletan biznis i da vodite računa o deci, kući i suprugu, i tu jeste i najveći izazov.  Zapravo, mislim da većina žena tu i poklekne. I sama sam nekoliko puta pala u iskušenje da odustanem od svega - navodi.

Ipak, kako kaže, upravo su ljudi koji su je okruživali bili njena najveća podrška i razlog da ne odustane.

- Kad kod sam rekla: "Odustajem, ne mogu više", prijatelji koji su bili oko mene su govorili: "Ti možeš!!. Prijatelji i kolege sa kojima sam radila su me, zapravo, naučili kako da budem multifunkcionalna - priča nam kroz osmeh.

Ističe da je veoma važno da ženu koja je preduzetnica i ima velike ambicije i porodica shvati ozbiljno.

- Vi možete, do nekle, sami, ali ne u potpunosti. Trebalo je vremena, puno snage i puno priče - kaže Sanida.

"Vidljivost je sve"

Ove reči, koje Sanida izgovara sa dubokim uverenjem, predstavljaju ne samo poruku, već i suštinu njenog delovanja. Biti viđen, priznat i prepoznat, posebno kada dolazite iz zajednice koja je često na margini,  znači postojati u punom smislu te reči. Za Sanidu, vidljivost nije samo lična borba, već i put da ohrabri druge da se izbore za svoje mesto, svoj glas i svoje dostojanstvo.

- Vidljivost je još više potrebna kada je Romska zajednica u pitanju. Ima toliko puno preduzetnika koji su već decenijama u poslu, ali se za njih ne zna. Vidljivost je bitna upravo zbog toga da bi se razbile predrasude, da se vidi da nismo narod koji je predodređen samo za jednu delatnost, već da imamo predispozicije i da i mi možemo da vodimo. Smatram da, kada bi de malo više poradilo na tome da bi bilo manje predrasuda i da bi se više ojačale romske zajednice. Mogle bi da napreduju i ljudi bi znali da nisu jedini koji se suočavaju sa predrasudama, finansijskim i pravnim problemima - ističe.

Foto: Nikola Anđić

Upravo na svom primeru, kroz svoj preduzetnički put, prepoznala je koliko je važna podrška ljudi koji su taj put prošli i koji mogu da pomognu onima koji tek počinju ili su se našli na prekretnici.  Ovu vrstu podrške pronašla je, između ostalog, i u "Romskom biznis klubu".

- Podrška je neohodna. Upravo tu mlade romkinje koje žele da budu preduzetnice mogu da dobiju sve potrebne savete i smernice. Povezivanje i udruživanje je veoma bitno. Moj moto je uvek bio da snaga nije u pojedincu nego da je u zajednici. To je stvarno tako. Pokazalo se i kroz mentorski rad "Novo lice žene sa sela", rad sa udruženjem policajaca i građana "Bezbedna zajednica", rad na Univerzitetu "Adžija" - nije snaga u meni ili nekom drugom pojedincu već u tom udruživanju, širenju, razgovoru i podršci - ističe Sanida.

Na kraju našeg razgovora istakla je da je za svaku ženu i preduzetnicu bitno da osveste sve ono u čemu su dobre, da se na to fokusiraju i da zablistaju.

- Treba da znaju da nisu same i da imaju podršku velikog broja ljudi. Svaka prepreka je lekcija i svaki novi korak je prilika za rast. Za brzi rast i podršku tu smo mi iz "Romskog biznis kluba". Možemo biti uz njih u svakom pogledu - ne samo poslovno nego i kao psihološka podrška koja je portebna da se prevaziđu sve prepreke koje posebno imaju romske žene - zaključuje Sanida, dok sedi u svom novom, luksuznom salonu, spremna da pruži ruku i ulije hrabrost svakoj ženi koja želi da krene njenim putem. Jer, svaka žena to i može.

(Telegraf Biznis)