"U maloj sredini vas gledaju kroz problem koji imate": Kako da osobe s invaliditetom nađu dobar posao?

Katarina Pantelić (30) je master psihologije, ali ne može da nađe posao u rodnom gradu, a život u prestonici za nju nije bio moguć

Beograd nudi najveće šanse za zaposlenje osobama sa invaliditetom, ali je mladima iz unutrašnjosti teško da pronađu dovoljno dobro plaćen posao, koji će im omogućiti plaćanje stanarine u prestonici, objavio je danas Infostud, povodom obeležavanja Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom (OSI).

Katarina Pantelić (30), koja ima cerebralnu paralizu, rekla je za sajt Infostuda da nailazi na poteškoće pri traženju posla i da do sada nije uspela da stekne radno iskustvo. Završila je osnovne studije iz psihologije i master iz kliničke psihologije i psihoterapije na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu, ali je morala da se vrati u Bajinu Baštu jer nije mogla da se stara sama o sebi, a nije uspela da dobije ni personalnog asistenta.

Teme za vas

- Ovih pet godina mi je mnogo teško. Iako je ovo moj grad, nema posla. U maloj sredini vas svigledaju kroz problem koji imate. Osim pripravničkog staža, nigde nisam imala šansu da steknem neko iskustvo - rekla je Katarina, koja se kreće uz pomoć hodalice, a za duže relacije su joj potrebna kolica.

Kako kaže, stalno šalje CV, svuda gde postoje konkursi.

- Bila sam i na razgovoru u jednoj kompaniji, a pozicija je bila u sektoru ljudskih resursa. Nisam prošla, jer su primili momka koji je imao više iskustva. Ja nemam dana iskustva, a nemam jer nisam ni dobila priliku - ističe i dodaje da bi volela da radi u centru za socijalni rad, školi, na klinici ili u kompaniji.

Nikola Kovačević (32), čija je dijagnoza paraplegija, još tokom studija je znao da neće ostati u Beogradu i posle završenog Filološkog fakulteta vratio se u Užice. Kasnije je upisao master - Upravljanje projektima na Fakultetu organizacionih nauka, a kao stipendista grada, od lokalne samouprave dobio je i posao. Angažovan je na upravljanju imovinom grada.

- Iako deluje da su u prestonici veće šanse za zaposlenje, za mene je život u manjem gradu bolji. Nisu mi prijale gužve, a nije mi odgovaralo ni to što je sve preskupo. Sa istom platom, kvalitet života je bolji u maloj sredini, jer je sve blizu i dostupnije. Posle dve godine sam dobio stalno zaposlenje - kaže Kovačević koji je kao dete imao saobraćajnu nesreću.

- Angažovan sam na nekoliko projekata i imam dosta posla. Stav je važan, često me ljudi pitaju kako sam prihvaćen, a ja uopšte ne razmišljam o tome da li će me neko prihvatiti, smatram da nama pripada isto kao i svim ostalim ljudima i da moramo tako i da se postavimo, da se zauzmemo za sebe - rekao je Kovačević.

Predsednik Udruženja za mlade i studente sa invaliditetom, Ivan Miletić, kaže da se ta organizacija ne bavi zapošljavanjem, ali da se trude da njihovi članovi ojačaju svoje kapacitete i da se potencijalnim poslodavcima predstave u najboljem svetlu.

- Udruženje im pomaže pri upisu na fakultet i u toku studiranja. Pišemo dopise i molbe za njih. Mi smo im produžena ruka. Tu smo za sve što ne mogu da ostvare samostalno, da dopremo do nekih službi i ministarstava - navodi Miletić, ističući da je najviše mladih sa invaliditetom na Pravnom fakultetu u Beogradu, jer je on najpristupačniji za njih, dok na ostalima uglavnom i dalje postoje arhitektonske barijere.

Prema njegovim rečima, osobe sa invaliditetom imaju opciju za život u državnom domu, ali ona nije lako dostupna, jer se formiraju liste čekanja. "Dok studiraju, oni imaju siguran i prilagođen smeštaj u domu 'Mika Mitrović' i u '4. aprilu', ali nakon izlaska iz doma, susreću se sa problemom, jer im stanovi nisu dostupni, naročito za one koji koriste kolica", kazao je Miletić.

(Telegraf Biznis)